rebeka bozovic

Na pivu sa Rebekom Božović, predsednicom Udruženja pivara Srbije

Evropsko tržište piva se posle višegodišnje krize poslednjih godina oporavlja. Šta se dešava na srpskom tržištu?
Da, u Evropi se, posle duže krize, poslednjih nekoliko godina dešava ono što se naziva ,,renesansom piva’’. Kod nas u Srbiji imali smo, zahvaljujući negativnim ekonomskim trendovima i padu kupovne moći stanovništva, od 2008. do 2014. godine značajan pad proizvodnje od čak 14,59%. Sa 61 litarom potrošnje po glavi stanovnika mi smo ispod evropskog proseka koji iznosi 69 litara. Ali, u poslednje tri godine 2015-2017. dolazi do rasta od 5,2%, u odnosu na 2014. Ovaj rast je još uvek blag, ali nas raduje to što je konstantan u ipak nešto dužem periodu i što je počeo 2015., iste godine kada je osnovano naše Udruženje.

Kakav je presek pivskog tržišta Srbije i u kakvom su odnosu potrošnja industrijskog i kraft piva?
Naše tržište je svakako postalo raznovrsnije, sa više profilisanih ukusa. Potrošači su počeli da se navikavaju na širu ponudu, nove kombinacije, čemu su na svoj način doprinele i kraft pivare. Potrošnja industrijskog piva naravno drži primat, ali su i mikro pivare stigle do nekih oko 1% učešća na domaćem tržištu. Razume se, mi podržavamo svaki napor koji doprinosi poboljšanju kvaliteta zlatnog napitka, kako volimo da nazivamo pivo.

Kako industrija piva doprinosi ekonomiji Srbije?
Mi se zaista ozbiljno bavimo tim segmentom, i već dve godine za redom, uz pomoć revizorske kuće E&Y pravimo studiju uticaja pivarske industrije na ekonomiju naše države. Važno je da naglasim da je naša pivarska industrija kao deo prerađivačke industrije učestvovala sa 15,6% u formiranju BDP-a Srbije. Za devet godina, od 2007. do 2016. godine u domaće tržište je uloženo 237 milona evra. I opet, te često pominjane 2016. godine, članice našeg udruženja su kroz razne oblike - akcize, doprinose, poreze, socijalna davanja budžetu doprinele sa 226 miliona evra. Uticaj pivarske industrije zaista je kompleksan i ogleda se ne samo u budžetskim davanjima, već i u uticaju na privredu i naročito poljoprivredni sektor. Industrija piva zapošljava, što direktno, što indirektno i indukovano kroz razne oblike učestvovanja i saradnje, 16 500 ljudi. Osim proizvodnje, tu je čitav lanac logistike, snabdevanja, prodaje, marketinga, komunikacija...

Lokalne nabavke čine oko 90% ukupnih nabavki srpske industrije piva. Šta nam nedostaje da to bude čitavih 100%?
U 2016. godini lokalne nabavke čine u proseku 89%, a za neke nabavke taj procenat ide i do 92%, što je više nego 2008. kada je taj procenat iznosio 85%. Članice našeg udruženja se zaista trude da nabavka bude što više lokalna i da time damo podsticaj, naročito poljoprivredi, ali trenutno je neke stavke praktično nemoguće nabaviti na domaćem tržištu – recimo staklenu ambalažu. Tokom 2016. godine pivare u Srbiji u procesu proizvodnje i prodaje piva potrošile su 134 miliona evra, od kojih je 119 miliona evra potrošeno u Srbiji, uglavnom za poljoprivredne proizvode, ali i za proizvodnju, opremu, pakovanje, kao i marketing, medije i komunikacije.

A u porastu je i nabavka domaćeg hmelja?
Da, to je dobar primer porasta lokalnih nabavki. Za sada su to još uvek relativno umerene brojke, ali se nadamo da će se taj porast nastaviti i dalje. Hmelj se u domaćim nabavkama pojavljuje 2015. godine sa 2% ukupnih nabavki, da bi već sledeće godine taj iznos bio 9%, što je nekih 155 hiljada evra.
Mnogi su sa iznenađenjem i gotovo nevericom reagovali na podatak da je Srbija drugi najveći izvoznik piva u EU, posle Meksika?
Podaci koje donosi Eurostat, evropska služba za statistiku, su sasvim precizni. Srbija je na listi izvoznika, van zemalja EU, na drugom mestu sa 46,9 miliona litara piva, ili 13% evropskog uvoza.

Što govori i o kvalitetu piva proizvedenog u Srbiji?
Izvoz našeg piva ponovo je u porastu u poslednjih par godina godine. 2016. godine izvezeno je 1.265 hiljada hektolitara piva, najviše na tržišta Bosne i Hercegovine, pa zatim Mađarske, Bugarske, Grčke, Hrvatske i Crne Gore. Sve u svemu, ova vest veoma nas je obradovala i, moram da priznam, učinila ponosnim, jer to potvrđuje da proizvodimo kvalitetno pivo po najvišim EU stabdardima.

Jedan od bitnih preduslova za dalji rast tržišta je i saradnja sa državom, odnosno regulative i podsticajne mere?
To je svakako od velike važnosti za nastavak oporavka naše pivske industrije. Mi smo zadovoljni saradnjom sa državom i nadamo se da će se nastaviti u tom pravcu, kroz dogovore i razne podsticaje. Jako je značajna stabilnost, recimo predviđeni i planirani rast akciza, da bismo mi u toj atmosferi poslovne predvidljivosti mogli da se bez dodatnih opterećenja bavimo daljim planovima za razvoj.

Prošlog leta održan je simpozijum o pivu. Kakav je njegov značaj?
U okviru Zrenjaninskih dana piva avgusta prošle godine održan je prvi međunarodni simpozijum o pivu, pivarstvu i hmeljarstvu. Veoma nam je drago što je pokrenut jedan naučno stručni skup jer takvih dešavanja nismo imali decenijama unazad. Sigurni smo da će popularizacija piva i uopšte pivarstva i hmeljarstva doprineti daljem oporavku naše pivarske industrije. Namera nam je da iz godine u godinu ovo postane sve ozbiljnije profesionalno okupljanje gde bi smo uz učešće stručnjaka iz različitih oblasti koje pivo povezuje stigli do opipljivih rezultata. Želimo, i verujem da ćemo u tome uspeti, da ovaj simpozijum postane značajan regionalni događaj koji će okupljati zajedno nauku i struku regiona, a možda i Evrope.

Pozitivnim novostima iz UPS nikad kraja - definisan je Kodeks odgovornih komercijalnih komunikacija i nedavno je formiran Odbor za pritužbe za slučajeve kršenja Kodeksa?
Kao što sam spomenula mi interno pivo zovemo zlatnim napitkom, ali smo svesni da zbog sadržaja alkohola u njemu imamo izraženu društvenu odgovornost prilikom komercijalnih komunikacija. Zbog toga su članice Udruženja definisale ovaj Kodeks, kako bi zaštitile svoj poslovni ugled i obavezale se na odgovorno promovisanje pivskih brendova. Kao poseban mehanizam samoregulative, formiran je i Odbor za pritužbe za slučajeve kršenja Kodeksa koji čine tri člana: Olivera Kovačević, novinarka i urednica RTS-a, Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja i Aleksandar Kovačević, advokat iz kancelarije Kovačević Kolešan.

Iako je na kraju razgovora, sigurno nije najmanje važna stavka. Šta nam možete reći o kampanji o odgovornoj konzumaciji piva?
Ne bih želela više da zamaram brojkama i statistikom, ali smo pre pokretanja ove kampanje detaljno prostudirali brojne izveštaje i statističke podatke o konzumaciji alkoholnih pića, najugroženijim grupama i posledicama neodgovorne i neumerene konzumacije alkohola. Ovi podaci su nam bili temelj za pokretanje kampanje “Trezno i oprezno, izaberi odgovorno”, a povodom Svetskog dana odgovorne konzumacije piva, 16. septembra. Cilj nam je da naglašavanjem odgovorne i umerene konzumacije piva i edukacijom doprinesemo opštoj bezbednosti i pozitivnom odnosu i pozitivnom životnom stilu ljubitelja piva. Prvenstveno se obraćamo mlađoj populaciji, između 18 i 34 godine, jer je prema istraživanjima to starosna grupa u kojoj se najviše pije. Ovu kampanju su podržali brojni HORECA lokali, organizacije, poznate ličnosti, a video klip sa porukama kampanje koji smo uradili sa Marčelom je samo za prvih par dana na You Tubeu pogledalo više od 20 hiljada ljudi, što, ja mislim, pokazuje da smo na pravom putu. I naravno, nastavljamo dalje.