S obzirom da te u poslednjih par godina nismo viđali ni na TV-u, a nije bilo ni tvojih koncerata čime se baviš, šta radiš?

S’obzirom na stanje na našoj muzičkoj sceni, logično je da se tu ne pronalazim. Zadnjih par godina se zabavljam sa prijateljima u formi Pub kviza, kao quizmaster, odnosno ja sam onaj tip  koji osmišljava kvizove, vodi ih i usput pušta muziku u pauzama.

Kako si došao na ideju da vodiš kviz?

Ideja o vođenju kviza se “rodila” za vreme moje saradnje sa “Shamrock Bar-om” iz Novog Sada i u dogovoru sa Danielom Narančićem, vlasnikom ovog ugostiteljskog objekta. Smatram da je ovakav vid zabave bilo nešto što je falilo našem gradu, a vreme je pokazalo da sam bio u pravu. Pub kvizovi su danas prepoznatljivost poznatih novosadskih ugostiteljskih objekata, ali i nešto po čemu prepoznaju Novi Sad. 

Znamo da si uplovio u mirne porodične vode, postao si tata jednoj maloj devojčici. Da li te je roditeljstvo promenilo i ako jeste koliko?

Jeste promenilo me je kao i sve normalne ljude koji se zadese u toj situaciji. Roditeljstvo utiče i na mene, što se tiče obaveza ali i slobodnog vremena, a količina iskrene ljubavi koju vam jedna mala iskrena duša može podariti se ne može meriti ni sa čim.

Kada se osvrneš u nazad, sve od Zaječarske gitarijade 1989. godine pa do danas, da li ima nešto što bi menjao?

Naravno da ima stvari koje bih menjao,  ali sa većinom sam zadovoljan. Čovek se uči dok je živ i obično su ta nova saznanja najupečatljivija kada su naučena na sopstvenim greškama.

Kako provodiš slobodno vreme? Da li imaš neki omiljeni lokal ili si na igralištu sa drugim tatama i mamama?

Sve svoje slobodno vreme je posvećeno mojoj ćerci i supruzi, a kako sam često zbog kviza po ugostiteljskim objektima, ne praktikujem da izlazim uveče. Preko dana se ili vozimo bicošem, ili idemo na štrand, igrališta...

Šta slušaš u slobodno vreme?

Slušam ženu i ćerku - papuča style, no od muzike i dalje preferiram tvrđe zvukove.

Da li imaš omiljeno pivo?

Imam omiljeno pivo! Obožavam Fosters, ali na žalost u našim ugostiteljskim objektima teško se dolazi do njega.

S obzirom da puno istražuješ i da se ne plašiš promena i novina, da li je to slučaj kada je u pitanju uživanje u pivu?

Probao sam sve i svašta, pa tako i u svetu piva. Šalu na stranu, volim pivo, no više sam u njemu uživao kao mlađi. Tada sam puno eksperimentisao sa ukusima i tražio svog  favorita. Smatram da sam ga pronašao, ali je teško pristupačan kod nas.

Da li si probao neka zanatska piva?  Da li se neko pivo izdvojilo od ostalih?

S’obzirom da imam priliku da kviziram u lokalu “Tehnolog’s dogs” koji obiluje craft pivima,  probao sam razna, a od svih bih izdvojio Maisel’s Weisse kao mog favorita.

Čitaoci Beer Style magazina vole da pročitaju dobru pivsku anegdotu, da li imaš neku?

Krajem ’80-ih sam sa grupom “Turbo folk band” svirao svadbu negde oko Iriga. Na pauzi za ručak su nam servirali supu koja je bila masna, domaćinska, a ja baš i nisam u tom fazonu, tako da sam u prazan tanjir sipao Jelen pivo i nadrobio leba - belog. To sam pojeo, te sam nakon toga svirao jako energično, a na momente i elegično.

Neko vreme si bio u inostranstvu, da li imaš neka pivska iskustva odande?

Kako sam šest godina živeo u Londonu,  prestonici Velike Britanije, imao sam priliku da  upoznam kulturu i tradiciju sveta piva, te sam ustanovio da posle tri pinte Guinness-a, ručak postaje misaona imenica - ne bitna.

 

Hvala na izdvojenom vremenu za naš magazin, imaš li neku poruku za naše čitaoce?

Fala i vama, a čitaocima za kraj evo link pa neka poslušaju, sve će im biti jasno