In the summertime when the weather is hot
You can stretch right up and touch the sky
When the weather's fine
You got women, you got women on your mind
Have a drink, have a drive
Go out and see what you can find

Ovako su u pesmi In The Summertime pevali pre mnogo godina one hit wonder, grupa Mungo Jerry. Verovatno već decenijama unazad nije prošlo ni jedno leto, a da se sa naših i svetskih radio-stanica nije začuo ovaj vanvremenski hit, poletna, vesela, optimistična letnja pesma. Jedini mali znak promene vremena u kom se živi vidi se u stihu: Have a drink, have a drive. Danas je to malo teže ostvariti, pa kad je već tako čoveku preostaje da se opredeli, zaboravi na vožnju i potraži nekih dobar hlad i još bolje pivo.

A prostora za traganje ima sasvim dovoljno. Laganih, primamljivih letnjih piva ima više nego što čovek može postići za jedno leto. Letnje pivo trebalo bi pre svega da bude osvežavajuće, sa ne prevelikim procentom alkohola. Teška i snažna piva trebalo bi izbegavati, ako čovek želi da popije više od jednog, pa tako neki barley wine ili Imperial IPA mogu da sačekaju hladnije dane. Poznato je da na visokim temperaturama organizam oslobađa više tečnosti da bi se rashladio, pa tu tečnost treba redovno nadoknađivati. Za tako nešto, osim vode, pivo je najbolje rešenje.

Klasično nemačko pšenično pivo, naročito neki Hefweizen, moglo bi biti pravi izbor. Hefweizen bi po starim, tradicionalnim propisima trebalo ima najmanje 50% pšeničnog slada. Sa širokim opsegom ukusa i slatko-kiselim notama voća i limuna, primamljive zlatno-narandžaste boje, pitko i osvežavajuće, sa najčešće oko 5% alkohola, savršena je pratnja kroz duge, vrele letnje dane, sveže natočeno u elegantne visoke čaše.

Helles lager, tipično minhensko pivo dobilo je naziv po nemačkoj reči hell, što se može prevesti kao svetlo, bledo. Pažljivo izbalansirani bogati ukus slada i visokokvalitetnog hmelja, uz finu limunsku notu, slabije gorčine, sa nekih 5,5% alkohola, garantuje prijatno i više puta ponavljano ispijanje piva.

Belgijski saison tipičan je, između ostalog, jer pokazuje promene u navikama i načinu života ljudi. Ovo staro, tradicionalno seosko pivo proizvodilo se kućno, za lične potrebe, u dugim zimskim mesecima i odležavalo do leta, kada je u užurbanoj i napornoj sezoni poljskih radova osvežavalo i okrepljivalo belgijske farmere. U tim starim vremenima, sa drugačijom tehnologijom proizvodnje, zakonski je bilo zabranjeno da se proizvodi posle završetka meseca marta, zbog mogućih infekcija.Vremenom se sve manje proizvodilo, tako da ga početkom osamdesetih godina prošlog veka gotovo i nije bilo. Zahvaljujući pozitivnim promenama u pivskom svetu i preporukama uticajnih pivskih gurua, saison se vratio u punom sjaju. Danas je nešto snažniji, sa 5-6,5% alkohola u odnosu na nekadašnjih 2-3%, više zahmeljen, ali i dalje ispunjava svoju osnovnu svrhu zbog koje je i stvoren – osvežava u letnjim mesecima. Možda ne više toliko radnike u polju, koliko gradske stanovnike koji se sada tokom leta odmaraju, ali im je podjednako stalo do dobrog piva, kao i nekada.

Naravno, ne treba zaboraviti ni belgijski pandan Hefeweisenu, Witbier piva, veoma svetla, pitka, voćnih ukusa, sa finom aromom limunove kore i korijandera. Hladovina, lagani vetrić i dobro rashlađeni Hoegaarden na stolu – eto letnje idile.

Favorita za savršeno letnje pivo ima zaista puno, a Kolsch je svakako jedan od njih. Da bi nosilo ovo ime mora biti proizvedeno u Kelnu ili bližoj okolini, inače nosi naziv Kolsch style beer. Pogodno za svako doba dana, može se popiti bez većih posledica u finim količinama, dok se presijava na svetlu u čaši ispred vas. Srednje laganog tela, bistro, elegantno izbalansirano, provereni je borac protiv navale letnje žeđi. Da bi uživanje bilo potpuno zaokruženo, toči se u specijalne čaše pod nazivom Stange, cilindričnog oblika, tankog staklenog zida, sa ojačanim dnom.

Slično Kolschu i Berliner Weisse je pivo koje se lagano može celodnevno konzumirati. Ovo pšenično pivo sa niskim procentom alkohola, negde oko 3%, izraženo kiselog ukusa, nekada je bilo ponos Berlinaca i proizvodilo se, krajem devetnaestog veka,  u desetinama pivara, dok je taj broj krajem dvadesetog veka spao na svega dve pivare. Prema nekim istorijskim podacima, kada je Napoleon 1809. godine ušao sa svojim trupama u Berlin, probao je Berliner Weisse i nazvao ga šampanjcem severa. Služi se u širokim, kupastim čašama, između ostalog i zato što penuša kao šampanjac. Uobičajeno se služi sa sirupom od maline (Himbeersirup) ili od lazarkinje (Waldmeistersirup), da bi se izbalansirala kiselost. Pošto ovi sirupi menjaju boju piva, Berlinci to lakonski poručuju kao crveno, ako je sa malinom, ili zeleno, ako je drugi dodatak u pitanju.

U ovoj letnjoj priči svakako ne bi trebalo zaobići ni pivski klasik na koji smo najviše navikli, a to je stari, dobri pilsner. Za razliku od mnogih drugih piva čije je poreklo nejasno ili su poznati samo njihovi opšti podaci, pilsneru se zna tačna godina i mesto rođenja – grad Plzenj u Češkoj, 1842. godine. Njegov karakterističan spoj slasti i gorčine, uz laganu dozu gaziranosti i sa debelim slojem pene za mnoge je i danas generalni opis piva. Direktni naslednik ove tradicije, Plzensky Prazdroj Pilsner Urquell imao je karakerističan polumitski status još u vreme kada je do njega bilo nešto teže doći.

Radeberger je jedan od nemačkih aduta ove vrste, sa možda nešto više hmelja nego većina pilsnera, ali upečatljivog ukusa i doživljaja koji je jedan poznavalac opisao kao ’’potsećanje na letnji dan u šumi’’.

Industrijsko ili kraft, ale i lager, bazen ili plaža – bez obzira na izbor, letnje uživanje može da počne. A ako se vratimo na citat sa početka ovog teksta, o letu, pijenju i vožnji, možemo se nadovezati jednim drugim citatom, jednom od onih internet mudrosti koje su postale popularne i završile odštampane na mnogim majicama: Beer, it’s cheaper than gas. Drink...don’t drive