Kada je pre desetak i nešto više godina Carlsberg na domaće tržište izbacio svoje Božićno pivo, bilo je to pravo otkriće za domaće ljubitelje piva. Ne samo zbog drugačijeg ukusa i boje u tada prilično uniformnom svetu svetlih i tamnih lagera, nego i zbog toga što je za većinu ovdašnjih pivopija to bio prvi susret sa svetom sezonskog piva. A proizvodnja sezonskog, pa tako i zimskog piva, ima svoju dugačku tradiciju. Naravno, i tamna piva generalno spadaju u piva koja se više piju zimi, mada to kod nas i nije previše važilo – ko je pio svetli lager, pio ga je preko čitave godine.

Za duge i hladne zimske mesece potrebna je jača hrana, ali i snažnije pivo. Nekada su manastiri bili ujedno i jedini proivođači piva u svojoj okolini i monasi su kuvali specijalna, jača piva za dolazeće praznike, naročito Božić. Čuveni pivski autoritet Majkl Džekson (naravno, ne onaj) tvrdio je da je zimsko pivo podjednako stanje uma, kao i pivski stil. Naprosto, radio se o ukusnoj tečnosti koja može čoveka da zagreje tokom zimskih dana i naročito tokom dugih noći, a u izboru se mogu naći i snažniji lageri, barley wine, old ili strong ales.

Englezi imaju izraz winter warmer. Ovaj izraz podleže različitim tumačenjima, ali je zapravo teško reći da se radi o tačno određenom stilu piva. Po nekim izvorima ova piva imaju od 5 do 7% alkohola,  neki drugi tvrde da se radi o pivu od 6 do 8% alkohola. Različiti začini poput karanfilića i cimeta se dodaju, mada je to češći slučaj u SAD. Boja je najčešće tamna, mada svetlija od nekog stouta ili portera. U ovaj opšti šareniš uklapaju se i saveti o uparivanju sa hranom. Jedni winter warmerse preporučuju uz pečenje, pikantnije sireve ili snažnije slatkiše, dok drugi smatraju da im je zbog jakog ukusa teško pronaći odgovarajućeg partnera u svetu hrane. Sve u suštini zavisi od inspiracije pivara koji je pivo skuvao i dodatih začina. Često se dešava da pivari svoja najpoznatija piva samo dodatno modifikuju za zimske mesece. Neke kompanije su čak menjale ime, samo da bi izbacile na tržište svoje praznično, zimsko, božićno pivo.

Barley Wine je tip jakog ejla, sa  velikim udelom alkohola, od 6 do 12%, ponekad i više, što i sam njegov naziv sugeriše. Ovo snažno, aromatično pivo može biti svetlo ili tamno i odlično prija u zimskim mesecima. Nekada se pakovalo u male flašice, čija veličina je, u vreme dok nije bilo etiketa sa obaveštenjem o sadržaju alkohola, bila sasvim jasno upozorenje da se treba čuvati preterivanja. Barley Wine bez problema svojim ukusom dominira nad većinom kuhinjskih specijalitetat. U obzir bi mogao da dođe neki sasvim snažan sir ili možda bogat, zaslađen, jak čokoladni desert. Neki autori smatraju da, istorijski gledano, nema značajnih razlika između onog što se naziva barley wine i old alea, pa ga čak i negiraju kao poseban stil piva.

Postoji mnogo terminološke zbrke sa izrazima kao što su Winter beer, Christmas beer, Holiday beer. Pivari su nekada jednostavno pratili promene prirode, ritam godišnjih doba, i prilagođavali proizvodnju i čuvanje godišnjem dobu, onako kako su mogli, sa tehničkim sredstvima koja su imali.   Kako je vremenom Božić, naročito na zapadu, postajao sve više čisto komercijalni, a sve manje hrišćanski praznik, tako se i pivska industrija potrudila da za sezonu praznika pripremi najrazličitije vrste piva, sa obaveznom prazničnom naznakom. Da li će na njemu pisati Winter, Christmas, Holiday, ili sve to zajedno, nije ni najmanje bitno, sve dok prodaja zbog božićno-novogodišnje pomame uspešno traje.

Kraft pivari su i ovde dali svoj prepoznatljivi udeo. Ne zato što su izmislili nešto što zapravo postoji već vekovima, već zato što su tradiciju spojili sa savremenim i ponudili pivopijama mnoštvo zimskih ukusa. Za istraživanje ovog pivskog kontinenta potrebno je više od jedne zime, pa je izazov utoliko veći. Porter, Stout, Winter IPA, Imperial ili Baltic, Old Ale, Doppelbock Dunkel, samo su neki od ukusnih zimskih izazova. Boje koja varira od ćilibarske do potpuno tamne, bogatog, snažnog ukusa, sa mnoštvom aroma, zimska piva nisu tu da naprosto utole žeđ i osveže, već da svakim gutljajem budu praznik ukusa. Za potpuno uživanje neophodni sastojci su i veselo društvo i bogata trpeza. Većina zimskih piva dobro ide uz snažnu, začinjenu hranu, pečenja, dimljeno meso, raskošne čokoladne deserte.

Idealno zimsko pivo ima jednu zajedničku karakteristiku sa svim ostalim sezonskim pivima: to je ono pivo u kom najviše uživate. Uz mirisnu hranu, muziku i smeh, dok napolju lagano veje sneg i praznična atmosfera se nezadrživo širi unaokolo.

Zahvaljujući klimatskim promenama bilo je zima koje su to bile samo po imenu, pa je donekle bilo svejedno da li ćete popiti Old Ale, Outmeal Stout ili Belgian Witbier. I komercijalizacija je učinila svoje, globalno tržište ne briše samo granice između država, nego i  između godišnjih doba. Ova zima, barem zasada, liči na pravu zimu. Uživajte u njoj, sa pivom u ruci.