Nekrunisani vladar kraft imperije svakako je IPA. Ovaj pivski stil koji postoji više od dva veka bio je potisnut i gotovo zaboravljen, dok ga američki kraft pivari, sređenog i osveženog, nisu vratili u centar pažnje. U poslenjih trideset – četrdeset godina iz ovog stila rodili su se novi stilovi, podstilovi, kombinacije aroma i ukusa koje je teško nabrojati jer se stalno pojavljuju nove.

Broj 56013 zvuči kao neka šifra, a iza toga se krila stvarčica, ili bolje rečeno biljčica koja je na svoj način promenila svet piva. Bila je to nova sorta hmelja koja se na tržištu pojavila 1972. godine i postala poznata pod imenom Cascade. Čim su pioniri, preteče kraft revolucije otkrili ovu sortu sa njenim citrusnim aromama, stvari su počele ubrzano da se odvijaju. Kada su se u razmaku od nekoliko godina pojavili  prvo Liberty beer (1975. godine), a legendarna pivara Siera Nevada 1981. godine napravila Christmas beer, značilo je to i rođenje American IPA. Za razliku od tržišno potisnutog britanskog preteče koji je bio slabiji i manje zahmeljen, Amerikanci kao da su se vratili osnovama IPA, iz vremena njegovog nastanka, sa višim stepenom alkohola i puno hmelja u pivu. Samo što, za razliku od svog davnog pretka, ova piva nisu bila namenjena za dug put i stajanje u buretu, već je naglasak bio na njihovoj svežini – pravo iz pivare na točilicu. Sa IPA se dogodilo nešto slično kao i sa engleskim jezikom – Amerikanci ga koriste, ali su od njega napravili prilično ličnu, samosvojnu verziju.

Svojom svežinom, citrusnim nijansama, voćnim ukusom, izraženom gorčinom, ova piva su polako, ali uporno probijala svoj put do srca, ili bolje rečeno nepca i jetre američkih, a potom i pivopija širom sveta. U početku možda jeste išlo polako, ali su kasnije stvari išle sve brže i brže, rađanje hiljada kraft pivara, nova piva sa sve izraženijim ukusima i jačim aromama, a čuveno 3C američkih hmeljeva, Chinook, Cascade, Centennial, uz još neke sorte, postalo je zaštitni znak American IPA.

Boja mu varira od starog zlata do bakra, nekad je bilo bistro, ali je sve češće je mutno, nefiltrirano. Citrusne arome preovlađuju, kao i voćne note. Sladnost je daleko manje izražena nego kod British IPA, a gorčina je naravno prisutna, od naglašene do vrlo intenzivne, ali kod kvalitetnih piva ne bi trebala da bude neprijatna. Nivo alkohola najčešće je od 5,5% do 7,5%, a IBU se kreće od 40 do 70.

Kao što postoje neke stilske razlike u muzici ili u načinu igranja košarke između dve američke obale, tako se i American IPA podelio na West Coast IPA i East Coast IPA. 

West Coast IPA je nastao kao plod odvojenog rada nekoliko pivara istovremeno. Možda je i geografija odigrala svoju ulogu – pacifički severozapad SAD čuven je po svojoj proizvodnji hmelja. A kada se radi o West Coast IPA, hmelj je ključna reč, borbeni poklič. Tradicionalno, aroma slada i aroma hmelja su izbalansirane, što ovde nije slučaj, hmelj u potpunosti preovlađuje. Ova hrabra piva prosto pršte aromama citrusa, grejpfruta, bora, voća, uz neizbežnu eksploziju gorčine, a eksperimentisanje i kombinovanje sastojaka neprestano donosi nova iznenađenja. Kalifornijski pivari naročito u ovome prednjače. Za one kojima ovaj udarac gorčine nije dovoljan preduzimljivi pivari su smislili Double ili Imperial IPA, sa još većim sadržajem hmelja i nivoom alkohola. A u mitologiji kraft sveta pojavilo se i čudovište zvano Triple IPA…

East Coast IPA takođe ima svoje poreklo u geografskoj uslovljenosti – kraft pivari sa istočne obale više su pažnje obraćali na evropsku tradiciju. East Coast IPA piva su izbalansiranog ukusa. Hmelj je i dalje prisutan, ali ne i dominantan, oseća se sladnost, ukus je kompleksiniji.

Iz ove priče sa istočne obale naročito se izdvojio New England IPA. Ovaj stil je relativan novitet i pre desetak godina nije ga bilo lako pronaći, a danas je apsolutni hit i neki stručnjaci čak tvrde da je smernica ka mogućoj budućnosti piva. NEIPA je mutno, nepasterizovano, nefiltrirano pivo, sa manje izraženom gorčinom u poređenju sa svojim rođacima iz IPA sveta i prisutnim tropskim ukusima. Korišćenjem specijalnih kvasaca, aromatičnih hmeljeva i tehnikom suvog zahmeljavanja stiže se do mirisnog, zamagljenog piva koje na prvi pogled podseća na mutni sok od pomorandže. Rastuća popularnost ovog stila možda se najbolje može ilustrovati jednim komentarom: Ovo je IPA za one koji ne vole IPA.

Belgian IPA se jednostavno može okarakterisati kao hibrid dobro zahmeljenog IPA i belgijskog kvasca. Ovaj stil može biti snažniji, začinjeniji, suvlji i više voćan od American IPA. Kombinacije mogu biti različite, američki slad i evropski hmelj ili evropske žitarice i američki hmelj, samo je belgijski kvasac, koji daje specifičnu aromu, obavezan. Nivo alkohola se najčešće kreće od 6,2% do 9,5%, a IBU varira od 50 do čak 100.

Spomenuli smo samo nekoliko pripadnika velike IPA porodice, a tu su i Black IPA, Brown IPA, Red IPA, Rye IPA, White IPA, Session IPA ... A biće ih još, to je sigurno.

Uostalom, jedno nedavno istraživanje pokazalo je da IPA pivo zahvaljujući većoj količini hmelja povoljnije deluje na jetru nego neka druga alkoholna pića. Marketinški trik ili ne, procenite sami.