Pogled na listu zemalja sa najviše popijenog piva po glavi stanovnika već godinama pruža istu sliku: Česi neprikosnoveno drže prvo mesto. Očekivani favoriti kao što su Austrija i Nemačka smenjuju se na trećem i četvrtom mestu, a u vrhu su još Poljska i Irska. Međutim, drugo mesto na svetu, ispred pomenutih pivskih giganata, sa 108 litara popijenog piva godišnje, drži zemlja za koju mnogi neupućeni u geografiju nisu ni čuli, a kamoli da je očekuju u vrhu liste pivskih potrošača. To je Namibija, država koja se nalazi na jugozapadu Afrike, okružena Zambijom, Angolom, Bocvanom, Južnom Afrikom i Atlantskim okeanom.

Međutim, kada se zna da je Namibija od 1884. godine bila nemačka kolonija, ovaj podatak možda malo manje iznenađuje. Iako nemačka vlast ovde ne postoji od 1920. godine, kada je uprava predata Južnoj Africi, jedan nemački zakon, mada potpuno nezvaničan, i dalje je veoma poštovan, kao što se ponekad nepisani zakoni i tradicionalna pravila više poštuju od zvaničnih zakona. To je Reinheitsgebot, nemački zakon o čistoti piva iz 1516. godine. Jednostavno, pivo je postalo neizostavni deo namibijske kulture.

Jedan od poštovalaca ovog zakona je Namibia Breweries Limitied (NBL), vodeća pivska kompanija u državi. Nastala je 1920. godine kada su Karl List i Herman Olthaver preuzeli četiri manje pivare koje su bile u finansijkim poteškoćama i spojili ih u jednu, nazvanu South West Breweries Limited (SLB). Ovo ime bilo je na snazi sve do 1990. godine kada je Namibija konačno stekla nezavisnost. NamBew 60% svoje proizvodnje izvozi u Južnu Afriku i dvadeset drugih zemalja širom sveta.

Najpoznatiji proizvod NBL-a je Vindhuk Lager koji je dobio ime po glavnom gradu Namibije. Ovo pivo, osim u svojoj matičnoj zemlji i susednoj Južnoj Africi ima svoj krug ljubitelja i u Evropi, ali ne samo zbog egzotičnog porekla. Deutsche Landwirtschafts – Gesellschaft, Nemačko poljoprivredno udruženje, organizuje uticajan i prestižan međunarodni DLG test kvaliteta na kom je od 2005. godine naovamo Vindhuk Lager osvojio osam zlatnih medalja. Da bi zadovoljili pivske potrebe na domaćem terenu, ali i za izvoz, ovde se svakog sata napuni 20.000 flaša Vindhuk Lagera.

Ako je ovo pivo veliki izvozni adut, Tafel Lager je najpopularniji na domaćem terenu. Proizvodi se od 1928. godine, a rodno mesto mu je grad Svakopmund, značajan i po tome što je ovde verovatno osnovana prva zvanična pivara u Namibiji. Tafel Lager je dugi niz decenija proizvodila firma Hansa Brewery koja je kasnije postala deo NBL-a.

Kolonijalno nasleđe, osim piva, donosi i svoju mračnu, tešku stranu istorije. Početkom dvadesetog veka lokalna plemena pobunila su se protiv nemačke uprave i bila su poražena. Broj poginulih u sukobima i pobijenih u logorima varira u skladu sa različitim izvorima informacija i verovatno nikada neće biti tačno poznat, ali je ovaj događaj ostao poznat kao prvi genocid dvadesetog veka. Vek kasnije, Nemci su se zvanično izvinuli za ove događaje i priznali da se radilo o genocidu, ali su odbili da isplate finasijsku nadoknadu potomcima žrtava.

Kada je 1920. godine Južna Afrika preuzela upravu u ime Velike Britanije i ovde je počela da primenjuje svoje aparthejd zakone, pa je tako svom neevropskom stanovništvu bila zabranjena kupovina i konzumacija alkoholnih pića. Kao i svaka prohibicija i ova je donela predvidljive rezultate – iz susedne Angole švercovao se Cuca Beer, a više od 60% kriminalnih slučajeva tokom pedesetih godina prošlog veka bilo je povezano sa alkoholnim pićima. Pivom najviše, razume se.

Pivo je ovde ušlo i u politiku – u vreme sticanja nezavisnosti 1990. godine, jedna ovdašnja politička stranka je na severu zemlje, gde je Cuca Beer posebno popularno, delila biračima besplatno pivo u pokušaju da stigne do što većeg broja glasova.

Namibija je jedna od najređe naseljenih zemalja na svetu, sa očuvanom prirodom i desetak nacionalnih parkova i poznata je kao odredište ljubitelja ekoturizma. Pustinja Namib smatra se jednom od najstarijih pustinja na svetu i ova zemlja je upravo po njoj dobila ime. Turizam najviše doprinosi državnom budžetu, a turiste ovde sačekuje priča da lokalno pivo ne izaziva mamurluk. Koliko je to priča za turiste, a koliko istina, znaju oni koji su preterali. A teško je biti umeren u izuzetno suvoj klimi, gde temperature preko leta bez problema dostižu 40 stepeni, a nudi se vrlo rashlađen, kvalitetan lager.

Namibija ima i svoju kraft scenu. Iako još uvek privlači relativno mali broj ljubitelja, jer je industrijski lager i dalje neprikosnoven, septembra prošle godine održan je prvi kraft festival.

Jedan drugi pivski festival ima mnogo dužu tradiciju i održava se već šezdesetak godina. To je namibijski Oktoberfest koji je postao toliko popularan da se proširio i van granica, u južnoafrički Kejptaun.

Ukoliko vas put nanese u Vindhuk, očekuje vas, u poznatom lokalnom pivskom baru i dobra hrana: pečenica kudu antilope, zebrin biftek, šnicla oriks antilope i ražnjići od krokodilskog mesa. I sve to uz pivo pravljeno po zakonu starom više 500 godina, nastalom u zemlji udaljenoj 8.000 kilometara.