U izboru piva ljudi se rukovode mnogobrojnim razlozima – od kompleksnosti aroma i ukusa, marketinškog uticaja, porekla piva, do stepena alkohola u njemu. Godišnja doba takođe određuju izbor i, mada neki porast popularnosti sezonskih piva nazivaju novim trendom, nije reč ni o kakvoj novotariji. Godišnja doba jednostavno svojom prirodom ocrtavaju profil sezonskih piva, ali i određeni praznici ili sastojci koji se mogu naći baš u određeno doba godine. Jednostavno rečeno, zimska piva su tamnija i snažnija, letnja su lagana i osvežavajuća, dok su prolećna i jesenja piva prelaznog karaktera, kao i sama godišnja doba.

Bez obzira gde se nalazili ovih dana, na nekoj plaži ili u hladu bašte nekog gradskog lokala, pšenično pivo je pravi i siguran izbor za letnje dane. Svojom svežinom, slatko – kiselkastom zavodljivošću, sa puno ukusa, ali bez težine, idealna su za letnje uživanje i odlično gase žeđ.

Još su stari Sumeri znali za ovo, uostalom živeli su u predelima sa visokim temperaturama, i svoja pšenična piva začinjavali urmama, a samo pivo bilo je toliko cenjeno da su ga prinosili i svojim hramovima.

Bilo je perioda kada se pšenično pivo manje proizvodilo, najviše zbog svog sastojka, pšenice, koja se u kriznim vremenima čuvala za ishranu ljudi, umesto za pravljenje piva, pa je, na primer, u Britaniji bilo povremeno zabranjivano kako bi se sačuvala količina neophodna za pekare.

Lageri su povremeno takođe bili velika pretnja, kao u Bavarskoj u drugoj polovini 19. veka ili u Belgiji pedesetih godina prošlog veka kada je izgledalo da  Hoegaarden pivo polako odlazi u istoriju.

Ali, stvari su se promenile i pšenično pivo je ponovo omiljeno letnje (i ne samo letnje) piće. Kada je 2003. godine jedan veliki britanski lanac supermarketa uveo u svoje objekte Hoegaarden na mala vrata, kao probu tržišta, dogodio se pravi bum – za godinu dana prodaja je skočila čitavih 48%, a pomenuti lanac supermarketa nije sedeo skrštenih ruku, već je vrlo brzo počeo sa proizvodnjom svog brenda pšeničnog piva. Uz mnogobrojne sociološko – ekonomske faktore, sigurno je da je i narastajući uticaj kraft pivara pomogao britanskim pivopijama da polako zaborave stare navike i prilagođavaju se nekim, za njih sasvim novim ili zaboravljenim ukusima.

U Nemačkoj ovaj rast je počeo odavno i weissenbier čvrsto drži svoj deo nemačkog pivskog tržišta. Prema jednom istraživanju iz 2018. godine, koje je pokrivalo prodaju u roku od 14 dana, 10,89 miliona Nemaca od 14(!) godina pa naviše kupilo je ili konzumiralo pšenično pivo.

Ne tako davno smatralo se da ova vrsta piva svojim karakteristikama neće nimalo odgovarati ukusu Amerikanaca, ali desilo se sasvim suprotno i weizen je postao jedan od najpopularnijih pivskih stilova, kako iz uvoza, tako i iz domaće proizvodnje. Početkom ovog veka pšenično pivo je nekoliko godina uzastopce dobijalo nagradu za best performing type of beer.

Marketinški stručnjaci i preduzimljivi pivari ništa nisu prepuštali slučaju i trudili su se da pšenično pivo pozicioniraju kao slatkasto, lagano premijum pivo, a ciljna grupa bio je deo stanovništva koji se do skora nije povezivao sa pivom – žene. I bio je to pun pogodak. Pošto je pivo do pre svega par decenija bilo deo gotovo isključivo muškog rezervata, ženska publika nije imala neke utvrđene navike i lakše se otvarala prema novim ukusima.  Belgijski i holandski pivari su, uočivši uspeh roze vina kod žena, počeli da proizvode pšenično pivo sa voćnim dodacima koje je svojom bojom, ali i ukusom i aromama trebalo da privuče ljubiteljke rozea i u tome su uspeli, pa su njihov primer sledili i neki industrijski giganti. I mlađe generacije ljubitelja piva sve više se okreću pšeničnom pivu. Neki to objašnjavaju kao neku vrstu generacijske pobune, gde novi klinci ne žele da, kao  njihovi očevi, ne ispuštaju pilsner iz ruke. A jedan vispreni komentator je primetio da generacija odrasla na gaziranim sokovima i slatkišima, mnogo lakše prihvata wheat beer.

Nije potrebno posebno naglašavati da su kraft pivari širom sveta prihvatili izazove proizvodnje pšeničnog piva, pa takvom izazovu nisu odolele ni naše zanatske pivare. Beogradska kraft pivara Gvint proizvodi pšenično pivo, weissebier, koristeći najkvalitetniji pšenični slad. Specijalni kvasac daje finu aromu banane i karanfilića, a pšenica mekoću, kremast ukus i karakterističnu bledu boju. Odličan balans različitih ukusa, Gvint pšenično pivo ima 5% alkohola i svojim osvežavajućim karakteristikama idealno je letnje osveženje.

Ukoliko vas dugačak, vreo letnji dan iscrpi, a žeđ poraste više od temperature vazduha, ovo pivo se nudi kao pravo rešenje. A pri tom, Gvint svoje pšenično pivo pakuje i u flaše od 2 litre. Taman za žednog ljubitelja pravog piva.