Nekada davno, u 13. veku, brodovi su iz moćne luke Hamburga raznosili robu širom Severnog mora i Baltika. Među dobrima koja su prevozili nalazila su se i burad sa pivom, a nešto od tog dragocenog tovara završavalo je u malom ribarskom selu koje se zvalo Amsterdam. Stvari su se od tada u mnogome promenile – Amsterdam je danas veliki i svetski poznat grad, a Holandija je jedan od najvećih svetskih izvoznika piva.

Pivo je ovde bilo popularno još u srednjem veku i pili su ga svi, uključujući i decu. Ona stara priča o nekvalitetnoj vodi možda je prosto samo bajka. Vode za piće je bilo dovoljno, osim možda u par gradova, i njen kvalitet je bio sasvim zadovoljavajući. Jednostavno, pivo se pilo zato što je bilo ukusno i, pre svega, hranljivo, a i nije bilo drugih pića koja bi eventualno ugrozila njegovu dominantnu  popularnost. Do sredine 17. veka pivo je bilo pravo narodno piće, a njegova potrošnja pet puta veća nego danas. Gradovi kao što su Mastriht, Harlem, Gauda, Delft, imali su od 100 – 200 malih pivara koje su se velikim delom orijentisale na izvoz.

Širenjem holandskog kolonijalnog carstva i povećanjem obima trgovine na tržištu se pojavila nova, opasna konkurencija – kafa, čaj, kakao, džin – i potrošnja piva opala je u velikoj meri, a broj pivara drastično se smanjio. Druga polovina 19. veka donela je nove promene. Velike industrijske pivare potisnule su stare, tradicionalne, kao što je pojava i ekstremna popularnost pilsnera potisnula neke tradicionalne vrste piva.

Industrijska proizvodnja donela je novu popularnost pivu, ali i koncentraciju proizvodnje u rukama nekoliko giganata i opadanje broja malih, nezavisnih pivara. Početkom 20. veka u Holandiji je postojalo oko 500 pivara da bi ovaj broj do 1980. spao na svega šesnaest, a čitava ponuda piva svodila se uglavnom na lagere.

Povratak je bio spektakularan. Još sedamdesetih godina dvadesetog veka pojavili su se mali, nezavisni pivski kafei koji su nudili mnogo različitih vrsta gotovo zaboravljenih piva. Promena ukusa, načina razmišljanja i odnosa prema pivu, kao i neizbežna kraft revolucija, doveli su do ponovnog i, moglo bi se reći, spektakularnog rasta broja pivara. Od dvadeset jedne koliko ih je bilo 1985. godine, cifra je skočila na 88 u 2005. godini, pa na čitavih 530 u 2015. godini. Sve ovo je uslovilo veliki izbor piva, ali i jednu živu pivsku kulturu koja se ogleda u raznoraznim festivalima, brojim pivnicama i rastućem pivskom turizmu.

Ipak, kada se spomenu pivo i Holandija, prvo i neizbežno ime koje čoveku padne na pamet je Hajneken. 1864. godine mladi  Džerard Adrian Hajneken kupio je pivaru u centru Amsterdama i pokrenuo kompaniju koja je par godina kasnije nazvana po njemu. Od početka je dobro osetio duh vremena i vrlo brzo sa proizvodnje piva gornje fermentacije prešao na proizvodnju lagera. Dr Elion, hemičar i Pasterov učenik, razvio je posebnu vrstu kvasca, i danas ključni sastojak piva koje je od samih početaka bilo pretplaćeno na medalje i nagrade. Pametnom poslovnom politikom, preuzimanjem i kupovinom drugih pivara, među kojima je još jedan zaštitni znak holadskog piva, Amstel, kompanija se neprestano širila i jačala i danas je drugi svetski proizvođač piva. I dalje, kao i osnivač, prate savremena kretanja, pa je ovaj gigant pre nekoliko godina preuzeo jednu od najpoznatijih američkih kraft pivara. Iako Hajneken danas poseduje na stotine međunarodnih i lokalnih brendova, u glavi prosečnog ljubitelja piva prva asocijacija je prepoznatljiva zelena flaša sa crvenom zvezdom.

Royal Swinkel Family Brewers je puno ime porodičnog biznisa koji je nama najpoznatiji po svom najčuvenijem brendu, Bavaria pivu. Royal na početku naziva firme stoji od pre par meseci i time je kompanija nagrađena za 300 godina postojanja i nacionalni značaj. Bavaria je čuvena po pažljivo biranom sladu i sopstvenom izvoru mineralne vode koja se koristi za proizvodnju ovog piva. Danas je drugi proizvođač piva u Holandiji, odmah iza Hajnekena, a njihova piva mogu se naći u preko 130 zemalja sveta.

Grolsch je treći zaštitni znak holandskog piva. Ova pivara koja postoji još od 1615. godine bila je dugo u porodičnom vlasništvu, a danas je deo japanskog giganta Asahi Breweries. Grolsch je najpoznatiji po svom premijum pilsneru koji je ubedljivo najprodavaniji brend ove firme. Iako ga od skora ima na policama naših marketa, stariji ljubitelji piva sećaju se da je još 1989 – 1990. mogao da se kupi u Novom Sadu i za mnoge je bio izuzetno prijatno pivsko iznenađenje u uglavnom učmaloj ponudi tih vremena.

Naravno, ovaj kratki pregled bio bi sasvim nekompletan bez pominjanja holandskog kraft piva. Svetski bum je i ovde snažno odjeknuo, a od pomenutih 530 pivara čak 272 nemaju svoju opremu, ali imaju sasvim nove, raznovrsne i osvežavajuće recepte. U porastu je i broj pivnica koje proizvode svoja piva, a izbor je danas toliko širok da bi prosečnom pivopiji trebalo vremena da sve to proba isto koliko i ljubitelju umetnosti da vidi sva remek-dela slikarstva u holandskim muzejima.