Moglo bi se reći: naizgled ništa specijalno, niti komplikovano, samo mala goveđa pljeskavica ubačena u rasečenu zemičku. A ipak, ovo jelo postalo je kulinarski simbol najmoćnije države na svetu, pa samim tim i globalni fenomen, oznaka životnog stila. O poreklu hamburgera se nagađalo i nagađa se i razne, manje ili više pristrasne diskusije, trajaće verovatno koliko bude trajalo i samo ovo jelo. Naziv ukazuje na neosporan nemački uticaj, bilo da se teoretiše o nemačkim iseljenicima sa kojima je i hamburger preplovio okean, ili o razuzdanim mornarima iz Hamburga koji su bezimenom sendviču koji su probali u SAD dali ime svog grada. Šta god da je tačno, ako je to ikom bitno osim zagriženim kulinarskim ekstremistima, hamburger je bio kao stvoren za Amerikance. Zemlja koja je izgubila svoj prevashodno ruralni karakter, postala je urbana, industrijalizovana, moderna i brza i više nije bilo vremena za dugo spremana jela, naročito ne kod kuće koja je sve više, barem preko radne nedelje, postajala samo spavaonica. O tome svedoči i jedan davni novinski tekst, sa kraja 19. veka, koji opisuje jelo za pet centi koje se spremi dok se čeka da se natoči gorivo.

Uostalom, ovaj izraz je odavno prevaziđen i hamburger je odavno izgubio svoju geografsku notu u nazivu i postao jednostavno burger. Neprestani razvoj ukusa i komercijalizacija, zahtevi novog vremena, tržište, gastronomska moda, uticali su da danas imamo čitav niz različitih burgera: cheeseburger, turkey burger, chicken burger, buffalo burger, salmon burger... Pravi se i burger bez mesa, za vegetarijance – veggie burger, koji je brzo dobio razne podvrste, a postoje i varijante za vegane. I dodaci mogu biti raznorazni – crni luk, kiseli krastavci, slanina, paradajz, majonez, jaja, senf, zelena salata, razne vrste sosova, a da se nabroji šta sve kuvari širom sveta još dodaju svojim burgerima, trajalo bi jako dugo. Isto važi i za veličinu – od običnih, malih koji nestaju u par zalogaja do ogromnih, višespratnih koji zahtevaju vilicu jedne ajkule.

Burgeri su od svog postanka vezani za piće. Ono tamno, gazirano, bezalkoholno piće nametnulo se vremenom kao njihov neizbežni pratilac, ali za pivopije to nikako nije pravi izbor. Pivo i burger postali su mitska slika, zaštitni znak jednog načina života koji uz hranu i piće obavezno podrazumeva i muziku.

Na neki način njihov razvoj tekao je paralelno – dugo vremena postojalo je nekoliko osnovnih vrsta burgera uz koja su se pila isključivo lager piva industrijskih giganata u svom relativno skromnom rasponu ukusa. Povećanje broja i vrsta burgera gotovo simbolično se podudarilo i sa proširenjem pivske ponude zahvaljujući preduzimljivosti i inventivnosti kraft pivara. Danas, njihovo kombinovanje nudi gotovo bezbrojne mogućnosti.

Ali, ovaj zadatak može biti vrlo nezgodan. Mnogobrojni stručnjaci širom internet sveta nude različite savete koji su ponekad sasvim suprotni. Jedan od njih, na primer, tvrdi da IPA sa svojom naglašenom zahmeljenošću nikako ne ide sa začinjenim, ljutim burgerima  jer će dodatno naglasiti intenzitet ljutine. Drugi će, upravo iz istih razloga, preporučiti IPA.

Pa kako se onda snaći u ovoj džungli saveta i preporuka? Možda treba jednostavno slediti neke osnovne smernice – previše teška i snažna piva mogu bez problema nadvladati ostale ukuse, dok se laganija piva u njima naprosto izgube.

Klasičan burger sa uobičajenim dodacima u kojima nema previše snažnih sastojaka, osim možda senfa, lagano do umereno začinjen dobro ide sa nekim kvalitetnim lagerom. Ukoliko je burger nešto masniji zahvaljujući slanini ili siru, pale ale bi svojom hmeljnom aromom mogao da bude idealan partner. Za nešto masnije burgere u obzir dolazi i porter.

Ako volite svoj burger dobrano začinjen raznoraznim ljutim papričicama, bogat i slan, stručnjaci predlažu klasični Vienna lager sa malim prisustvom aroma hmelja i dobrim, suvim završetkom. Kada su austrijski pivari stigli u Meksiko u drugoj polovini 19. veka, doneli su sa sobom Vienna lager koji je vrlo brzo postao popularan širom zemlje. A zna se kakvu hranu Meksikanci vole.

Jedan od relativnih noviteta u svetu burgera je burger sa ćuretinom, fino opremljen dodacima kao što su, uz uobičajenu so i biber, rimska zelena salata, kolutići paradajza, crveni luk, sa prelivom od jogurta i krastavca, uz dobar provolone sir, odlično će ići uz belgijski witbier ili nemački hefeweizen.

Veggie burger može biti ukusan doživljaj, ma šta mesožderi mislili, a uz njega fino ide neko laganije pivo, eventualno neki farm house ale.

Burger bogat ukusima, sa kremastim prelivom, kozjim sirom, avokadom rado će prihvatiti IPA, American wheat ale ili Belgian golden ale.

Bogatstvo različitosti burgera i piva nudi zaista mnoštvo mogućih kombinacija u kojima se može uživati. Jedan uticajan američki sajt objavio je da je uparivanje piva i hrane – nauka. Možda, ali bi prevashodno trebalo da bude hedonistički izlet u svet ukusa. Hrana, osim što je nasušna potreba, može biti uživanje, kao što je i pijenje piva uživanje, pa bi takvo trebalo da bude i njihovo kombinovanje. A neki bi rekli da je i pivo nasušna potreba.