Postoje neke tipske slike koje čvrsto stoje u svesti ljudi i teško ih je modifikovati ili u potpunosti zameniti.  Kada je reč o hrani, italijanskoj naročito, tanjir špageta u nekom malom, romantičnom restoranu, negde u Rimu ili Firenci, sa kariranim stolnjacima i rustičnom atmosferom, obavezno je praćen čašom vina. Ali, ovo je predstava iz laganih, ljubavnih komedija i kao što je ponekad teško pronaći taj zamišljeni, romantični restoran, bez hrpe bučnih turista koji dolaze da obeduju u pauzi između jurnjave od muzeja do butika, tako ni čaša vina više nije obavezni pratilac tanjira sa mirisnom i ukusnom pastom. Da, vremena se menjaju i pivo je tu, sasvim ravnopravno sa vinom. Neki bi rekli i ravnopravnije.

Kombinacija pice i piva, zahvaljujući svom američkom bekgraundu, odavno je stekla globalnu popularnost, dok je sa testeninom bila nešto drugačija priča. Čak ni moćni industrijski pivari nisu mogli tako lako da uđu u ovaj svet gde je vino bilo nezamenljivi saučesnik gastronomskih uživanja, sve dok kraft pivari nisu razdrmali ovu krutu vezu, svojim bezbrojnim varijacijama i ukusima piva, a pivo postalo piće koje je počelo da privlači šarenoliku publiku, od iskrenih pivopija do onih koji su tu iz sasvim snobovskih razloga, kao što se uvek dešava kada neka nova priča krene svetom.

Na kraju krajeva i pivo i testenina imaju zajedničko poreklo u žitaricama i već utoliko su upućeni jedno na drugo. I koliko god svet testenina nudio različite mogućnosti i načine pripreme, toliko je i piva koja mogu da odgovore i podignu ukuse i kompletno gastronomsko uživanje na još viši nivo.

Kao što je neko već dobro primetio, sama testenina je kao slikarsko platno, a sosovi su paleta boja koja stvara krajnju sliku. Varijacije su mnogobrojne, od umerenih do začinjenih i ljutih, od laganih, vegetarijanskih do snažnih, mesnih, ili kremastih, a u skladu sa prelivom dolazi i izbor piva.

Crveni sos je tradicionalni i verovatno najčešći dodatak testenini. Standardni paradajz sos, sa izbalansiranim odnosom između lakih i nešto težih sastojaka, umerenom dozom kiselo – slatkog ukusa termički obrađenog paradajza, sasvim lepo će ići uz American Amber Ale. Hmelj iz ovog piva će se fino nositi sa kiselošću, a njegova lagana slatkoća naglasiće slatkoću sosa. Snažnije i teže varijante ovog sosa, sa mesnom osnovom, zahtevaće i nešto teže pivo i odlično će se slagati uz rauchbier.  Njegova nadimljenost ide ruku pod ruku sa mesnom komponentom sosa. Pikantna, dobro zaljućena verzija crvenog sosa najbolje će ići uz India Pale Ale. IPA može doneti mnogo različitih ukusa i aroma, ali njegova osnovna karakteristika, vrlo primetna zahmeljenost, dobro će se nositi sa začinjenim, ljutim, mesnim sosom.

Beli sosovi su najčešće gusti, kremasti, a jedan od najpoznatijih je Alfredo sos. Sve je zapravo počelo od fetućina Alfredo, jela nazvanog po rimskom ugostitelju koji ga je prvi smislio i servirao. Bio je to zapravo njegov ustupak ukusu bogatih američkih turista i, čak i danas, ma koliko dobro govorili italijanski, domaćini će znati da ste turista ukoliko u restoranu poručite fetućine ala Alfredo. Međutim, ovaj snažni sos, bogate kremaste teksture, sa puterom, pavlakom i parmezanom u osnovi, proširio se preko svojih američkih veza širom sveta i postao standardni pratilac raznih vrsta paste, ne samo početnih fetućina. Uz bogatstvo i snagu ovog sosa odličan izbor je oatmeal stout. Možda na prvi pogled zvuči čudno da ovaj stout sa svojim kafeno-čokoladnim profilom dobro paše uz ovaj sos, ali kombinacija je zaista sjajna.

Pesto se, sa svojim svežim, snažnim nastupom, možda čini kao nešto teža zagonetka, ali rešenje je tu – Belgian ale. Prožimanje ukusa i aroma ove italijansko-belgijske kombinacije su pravo uživanje za čula mirisa i ukusa.

Testenina se možda najčešće vezuje uz Italiju i Italijani su s pravom ponosni na svoju tradiciju i raznovrsnost paste, ali svakako nije njihov isključiv domen i može se naći u raznim, gotovo bezbrojnim varijantama širom sveta. Isto važi i za sosove koji mogu biti sasvim lagani, gotovo neutralni, snažni, teški, pikantni, a sastojci pokrivaju sve ukuse, od veganskih do onih kojima jelo bez mesa i nije neki obrok. Bazirani tek na nešto maslinovog ulja i belog luka, dobro uobličeni kremastom teksturom sira, obogaćeni ribom ili morskim plodovima, zaokruženi svežinom bosiljka, sosovi koji daju konačan ukus testenini gurmanski su svet prepun izazova i mogućnosti.

Ova raznovrsnost hrane sa jedne strane, ima svoj dostojan odgovor u pivskom svetu sa druge strane, samo je potrebno naći onu pravu, dobitnu kombinaciju. U suštini, što je snažniji i bogatiji sos, to je jače i raskošnije pivo koje ide uz njega. Ukus dobrog piva trebalo bi da se slaže sa ukusom sveže mirisne paste u tanjiru. Postoji mnogo mogućih kombinacija, ali i onih koje nikako ne idu zajedno – a put do ovog zaključka je eksperimentalan, izazovan, zabavan i, na kraju krajeva, sasvim ličan.