Dok je kriza uporno trajala, svako je radio svoj posao – pivari, uprkos teškoćama, proizvodili pivo, statističari hladno pratili pad proizvodnje , novine, ponekad sa slabo skrivenom zluradošću, objavljivale tekstove o smanjenoj konzumaciji piva, a dežurni paničari svih vrsta, od sociologa do psihologa, pisali o kulturološkim i civilizacijskim promenama. A podaci o manjoj potrošnji piva u Evropi nisu bili izmišljeni. Nemci, ta tradicionalna pivska velesila, su 2014. godine popili 300 miliona litara piva manje nego tri godine ranije, 2011. godine. Slične stvari su se dešavale i u Češkoj i još nekim zemljama u kojima je pivo nezamenljivi alkoholni napitak. Zanemarivši čisto ekonomske faktore i globalnu svetsku krizu, neke mudre glave došle su do zaključka kako dolazi do promena navika u pijenju, kako se pivo lagano seli na istočna tržišta, a stara Evropa lagano posustaje pod navalom novih i starih pića, raznih bezalkoholnih napitaka, brojnih enerdžajzera, pa čak i vina.

A onda je pivo, sasvim prirodno, uzvratilo udarac. Očekivati da se Nemci, Česi, Belgijanci, Holanđani i ostale evropske pivopije, masovnije odreknu svog vekovima najpopularnijeg pića, bilo je potpuno iluzorno. Znaci uspešnog oporavka više su nego očigledni. U poslednje tri godine, prema podacima koje prenosi Udruženje pivara Srbije, proizvodnja piva u Evropi beleži neprestani rast, da bi 2017. godine, prvi put posle velike ekonomske krize, prešla 40 milijardi litara, što je više od 76 litara po glavi stanovnika. Najveći proizvođači u Evropskoj uniji su Nemačka (8,3 milijarde litara ili 21 odsto ukupne proizvodnje u EU, Poljska ( 4 milijarde litara), Španija (3,7 milijardi litara), Holandija (2,6 milijardi litara) i Belgija (2,3 milijarde litara). Od ove pozamašne proizvodnje, petina se izvozi, najviše u SAD, Kinu, Kanadu, Južnu Koreju, Švajcarsku i Tajvan. Holandija je, prema podacima iz 2016. godine, najveći evropski izvoznik piva sa alkoholom, sa 1,9 milijardi litara, a u ovom probranom društvu su i Nemačka (1,7 milijardi litara), Belgija (1,5 milijardi litara), Francuska (0,7 milijardi litara). I ne samo to. Evropski pivari su, u poslednjih nekoliko decenija, bukvalno pokorili svet svojim pivima koja se sada mogu naći na tržištu 123 zemlje širom planete. U porastu je i proizvodnja piva sa 0,5% do 0% alkohola, ukupna proizvodnja u 2016. godini iznosila je gotovo 900 miliona litara.

Evropsko udruženje pivara već tradicionalno organizuje skup pod nazivom ,,Pivo služi Evropi’’. Na sedmom takvom skupu, koji je održan krajem prošle 2017. godine, sa zadovoljstvom je potvrđeno da pivarska industrija ide dobrim putem i da se pozitivni trend rasta nastavlja. Ovakve vesti povoljne su ne samo za milione ljubitelja i konzumenata piva, nego i za čitavu zajednicu, jer evropska pivarska industrija doprinosi i otvaranju novih radnih mesta, povećanoj trgovini, uz promociju najviših standarda u raznim oblastima, od tehnologije i ekologije do zdravstva. Predsednik udruženja pivara Evrope Pavlos Photiades sa ponosom je istakao da , prema poslednjim istraživanjima, 2,3 miliona poslova u Evropi postoji zahvaljujući pivu. Koliko sve ovo pozitivno utiče na lokalne i opštu evropsku ekonomiju neka računaju stručnjaci, ali je i laicima jasno da uspešna pivska industrija pomaže sveukupnom prosperitetu i daljem ekonomskom rastu. Dovoljno je samo napomenuti da se kroz poreske prihode više od 42 milijarde evra slije u kase vlada. Ozbiljne analize pokazuju da se u periodu od 2016. godine do 2022. godine na evropskom tržištu piva očekuje rast od 6,2%.

Ono što je evidentno poslednjih godina je i porast broja mikro pivara. Tempo je takav da se nedeljno u Evropi otvori 20 novih mikro pivara. U poslednjih godinu dana otvoreno ih je preko hiljadu, pa se u Evropi danas nalazi 8500 ovakvih pivara. Za poslednjih pet godina njihov broj porastao je za gotovo 73%. Ovakav fantastičan rast malih pivara predviđa se i u narednom periodu, pa se na globalnom nivou do 2021. godine očekuje povećanje tržišta kraft piva za 11,04%.

Naravno, sasvim prirodno se postavlja pitanje, kakva je, u ovom pogledu, situacija kod nas u Srbiji? Uz sve lokalne teškoće i globalnu ekonomsku krizu, proizvodnja je od 2008. do 2014. godine bila u padu, kao i svuda u Evropi, ali ohrabruju podaci iz 2015. i 2016. godine koji pokazuju da se proizvodnja piva kod nas polako oporavlja i da je došlo do rasta od 5,2% u odnosu na 2014. godinu. Ovo je svakako jedan od trendova u kojima pratimo Evropu. U Udruženju pivara Srbije dobro znaju koliko je truda bilo potrebno i za ovaj blagi pomak, ali ne nameravaju da se zadovolje postignutim, želja je da se ovaj trend nastavi i u narednom periodu. The Only Way Is Up, kao što sasvim ispravno kaže dobro poznati hit.

Kada je Eurostat, evropska služba za statistiku, na međunarodni dan piva objavio svoje podatke, mnogi su bili u neverici, ali tome mesta nema – brojke jasno govore. A sve ovo moglo je početi i kao kviz pitanje: koja zemlja je u vrhu izvoznika piva u Evropsku uniju, izvan bloka? Odgovor je da je Srbija, sa 13% evropskog uvoza, odnosno 46,9 miliona litara, na drugom mestu, odmah iza neprikosnovenog Meksika (179,5 miliona litara), a ispred država kao što su SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona litara), Kine (16.4 miliona litara) i Rusije (11,6 miliona litara). Iznenađenje jeste, ali samo za neupućene koji nedovoljno prate rad pivarske industrije u Srbiji.
Inače, prema podacima koje iznosi Udruženja pivara Srbije, iz naše zemlje se najviše piva izvozi u BiH, zatim na toj listi slede Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Grčka i Crna Gora.
Statistika može biti, kao što se ponekad u polušali kaže, nalik bikiniju, da naizgled puno pokazuje, ali sakriva ono najvažnije, međutim sve ove brojke i podaci ukazuju da mesta optimizmu ima i da se uz konstantan trud, istraživanja i nova ulaganja, uz podršku države, može krenuti napred, u nove pivske radosti.