Da u Banatu ima svakojakih čuda dobro je poznato, pa samo ponekog neupućenog može iznenaditi podatak da se u Omoljici pokraj Pančeva proizvodi vrhunsko, klasično, tradicionalno englesko pivo – real ale.

Gospodin Jovica Božić uspešan je poslovni čovek koji je svoju karijeru gradio u Engleskoj, ali nije zaboravio ni svoj rodni kraj, pa je uz pomoć prijatelja i vrsnih stručnjaka u malenom južnobanatskom selu otvorio savremenu kraft pivaru.

Želja nam je bila da našu publiku u Srbiji upoznamo sa delom engleske tradicije i ponudimo pravo, klasično englesko pivo kakvo se u pabovima pije već dugo, vekovima – kaže u razgovoru za Beer Style Jovica Božić.

Ozbiljni i odgovorni kakvi već jesu, naročito u odnosu prema sopstvenom nasleđu, Englezi su sedamdesetih godina prošlog veka osnovali udruženje pod nazivom CAMRA (Campaign for real ale). Izraz ,,pravi ejl’’ označava pivo koje se proizvodi i skladišti na tradicionalan način, a fermentaciju, kondicioniranje i sazrevanje završava u buretu, kasku, iz kog se toči. Uslov za efikasno odvijanje ovog procesa je da pivo, kada se prebaci u kask iz kog će se točiti, mora da ima potrebne količine aktivnog kvasca i fermentabilnog šećera. Stručnim jezikom rečeno, da bi se jedno pivo nazvalo ,,real ale’’ mora u tom trenutku sadržavati minimalno 0,1 miliona ćelija živog kvasca po milimetru i da ima fermentabilnog šećera za pad gravitacije od 1-2 stepena. Ovi podaci se odnose i na pivo iz kaskova i na piva koja sazrevaju u flašama, real ale in a bottle.

Mi smo jedina pivara u Srbiji koja proizvodi ,,real ale’’. Pravimo ga od najkvalitetnijih, isključivo engleskih sastojaka, sladova, hmelja i kvasca. Ovo je pivo punog ukusa, nefiltrirano i nepasterizovano, ali sa manjim stepenom alkohola, od 2,8 do 3,2%. Zbog ove karakteristike i činjenice da čovek može popiti 2-3 pinte ovog piva, a da ostane sasvim priseban, mi ga nazivamo pivom za druženje. Takođe odlično ide i pre i za vreme i posle jela, jer zbog manjeg sadržaja ugljen-dioksida ne izaziva nadimanje – ističe naš sagovornik.

U kaskove ‘’real ale-a’’ dodaju se finings, filteri koji pomažu bistrenju tako što pomažu taloženju kvasca i odvajanju bistrog piva od taloga, mada neki pivari preskaču ovaj korak i proizvode nerazbistrene prave ejlove koji se toče mutni. Svaki pab koji toči ,,real ale’’ ima podrum u kom se kegovi vakumiraju na atmosferski pritisak i čuvaju na podrumskoj temperaturi, idealno od 12-14 stepeni celzijusa, odakle se, najčešće uz pomoć ručnih pumpi, toče direktno u čašu zadovoljnog pivopije.

I mi smo u prve dve godine našeg rada preležali neke dečije bolesti, kao u svakom biznisu, traženje kvalitetnog stručnog kadra, prilagođavanje zakonskim regulativama, ali smo zadovoljni postignutim. Na pivskim festivalima naša piva dobro prolaze, a u trećoj godini očekujemo još veći napredak – zadovoljno dodaje Jovica Božić.

U trenutku kada napusti ,,sigurnost’’ vakumiranog bureta i priključi se na točilicu, rok trajanja ,,real ale-a’’ je prilično kratak, svega nekoliko dana. Ovaj rok je kratak zbog ulaska kiseonika u bure, čime postepeno iz piva nestaje ugljen-dioksid. Zbog oksidacije pivo dobija kiselkast ukus, a gubljenjem ugljen-dioksida pivo postaje negazirano. Znači, pivopijama preostaje da brzo isprazne bure, što nije neki problem, ali proizvođač se suočava sa teškoćama.

U Engleskoj se, razumljivo, zbog standarda i navika, pije puno više pravog ejla, promet je veći, pa vlasnicima pabova nije problem da se reše piva koje se eventualno ubajatilo. Mi smo našu proizvodnju prilagodili ovdašnjim uslovima, pa naš ‘’real ale’’ još uvek ne ide na široko tržište – kaže Jovica Božić i dodaje, da se može pronaći u specijalizovanim prodavnicama, eksluzivnim restoranima i vrhunskim hotelima i jedino je pivo koje se toči na aerodromu ,,Nikola Tesla’’. Naravno, može se popiti i u našem podrumu piva ovde pri pivari u Omoljici, kao i u našoj pivnici u Pančevu. Svesni smo da je za ovdašnje prilike prilično skupo, ali to zahteva proces proizvodnje i najkvalitetniji sastojci koje koristimo. Nadamo se da će rastom standarda i naš ,,real ale’’ stići do što većeg broja ljudi.

Pivara Princ trenutno u svom portfoliju ima četiri flaširana favorita: Princip (pale ale), Krunu (IPA), London (porter) i Derbi (bitter).

Ne želimo da idemo previše u širinu, već da sa svoja četiri aduta u flašama pokažemo kvalitet i umeće i budemo prepoznatljivi svima na srpskom tržištu. Planiramo da otvorimo pivnice u velikim centrima, Beogradu i Novom Sadu, a biće još prijatnih iznenađenja – zagonetno odgovara Jovica Božić.

Prepoznatljivi, svedeni dizajn etiketa, naziv pivare i upotreba ćirilice, takođe skreću pažnju na sebe. Na naše pitanje zašto je to tako, naš sagovornik  ističe da je  jedan od osnivača pivare, ali i dugogodišnji prijatelj, princ Đođre Karađorđević, sin pokojnog princa Tomislava Karađorđevića, pa smo u skladu sa tim odlučili da i pivaru nazovemo Princ. Mi poštujemo tradiciju naše dinastije, kao i englesku kulturu i nasleđe, pa smo, proizvodeći pravo, tradicionalno englesko pivo, odlučili da upotrebimo i ćirilicu, kao sastavni deo naše kulture. Uostalom, i princ Tomislav je donekle bio u našoj ,,branši’’ – na svom imanju proizvodio je odličan sajder, što ćemo i mi verovatno početi da radimo u budućnosti.

U ovim spojevima, isprepletenom uticaju engleske i srpske kulture, pojavljuje se još jedan, pivsko-gastronomski, pod sloganom: Englesko pivo i srpski čvarci. Mešavina ovih ukusa zaista je neverovatna, kao da su se tražili preko čitavog kontinenta i najzad sreli ovde na jugu Banata. A da dobar slogan nije samo reč, već ga treba prevesti u praksu, pokazao je i sam princ Đorđe Karađorđević koji je ovde u Omoljici, pre venčanja u crkvi na Oplencu, imao svoje momačko veče uz ,,real ale’’ i slasne, domaće čvarke.

Da, u Banatu ima zaista svakojakih čuda. Nekada je Omoljica bila važan deo Banatske vojne granice, sa štabom 12. banatske regimente, ovde je boravio na svojim putešestvijima Vuk Karadžić, pošta, telefon i električna centrala stigli su pre nego u neke velike gradove, a danas ima svog princa – pivaru Princ.