Povratak najpopularnijeg pivskog stila na srpsku scenu
Svet piva nikada nije bio raznovrsniji, dinamičniji, ali u isto vreme i sve složeniji, pa ponekad i pun protivrečnosti. Kraft revolucija donela je neke nove poglede i svežinu, a njihovi omiljeni pivski stilovi, u prvom redu IPA i pale ale, kao da su preuzeli dominaciju, a stari, dobri lager kao da je postao nostalgična svojina starijih pivopija koje je vreme polako pregazilo. Sve više se pričalo o novim pivskim stilovima, vrstama i podvrstama, a ispijanje piva kao da je postalo mešavina vrhunskog, profesionalnog sporta i teškog naučnog rada, sa puno pokazivanja novostečenog znanja, a ne opušteno uživanje uz šank ili u prirodi, sa prijateljima ili u trenucima za sebe.
Naravno, lager nikada nije bio ni blizu nestajanja, naprotiv, vratio se jači i svežiji nego ikada. Toga su postali svesni i brojni kraft pivari koji se sve više okreću proizvodnji lagera. Ejlovi, kao nerazdvojan pojam vezan uz proizvodnju kraft piva, preuzeli su tu ulogu usled različitih okolnosti, a njihov način proizvodnje svakako nije na poslednjem mestu. Za njihovu fermentaciju potrebno je manje vremena i pre mogu da stignu u prodaju, što malim pivarima odgovara, dok lageri zahtevaju duži period fermentacije – pivar može da okrene dve do tri ture IPA, dok sačeka jednu turu lagera. Uz to, kod ejlova je lakše zamaskirati eventualne nedostatke, dok lageri svojom suptilnom kompleksnošću i prividnom jednostavnošću zahtevaju punu pažnju i odmah otkrivaju mane i nedostatke u ukusu koji se ne mogu prikriti.
O ukusima ne vredi raspravljati, stara je izreka, ali možda ne i uvek praktična. Stalna želja za novim i sve intenzivnijim ukusima piva, snažno zahmeljavanje, odležavanje u buradima viskija, razni eksperimenti i pokušaji sa najrazličitijim dodacima, naveli su jednog američkog pivara da upotrebi izraz ,,palate wreckers‘‘. Jedan zlatni, reski, osvežavajući lager prvi je izbor više od 90% pivopija širom ove planete i to nikako nije slučajno.
Jednostavno, velike kompanije i njihove perjanice, premijum lageri, neosporni su vladari pivskog sveta, a globalni porast prodaje premijum i superpremijum lagera je evidentan. Vrednost svetskog tržišta lagera iznosila je 2018. godine 367 milijardi dolara. Lageri su najviše prisutni u restoranima, barovima, hotelima, supermarketima, specijalizovanim prodavnicama, noćnim klubovima, onlajn prodaji, a očekivani rast prodaje premijum lagera na globalnom nivou u periodu 2019 – 2025. godine je 4,5%. Uz razne tehničke i logističke okolnosti, ovoj popularnosti najviše doprinose, kako kažu marketinški stručnjaci, autentičnost, ukus, brend i priča o njemu, vizuelni identitet i iskustvo. Brendovi kao što su Heineken, Staropramen ili Bavaria nisu nastali preko noći, a njihov put do vrha nije nastao usled sticaja srećnih okolnosti, nego kao posledica strpljivog rada, inovativnosti i neprekidne kontrole kvaliteta. Naravno, svet lager piva nije uniforman kao što mu se to ponekad pogrešno prebacuje i pokriva čitav niz različitih pristupa i ukusa, od pilsnera, preko amber lagera do tamnih piva, a ko zna kakva nas sve iznenađenja u svetu lagera očekuju u budućnosti.
Zanimljivo je primetiti i kako se ljubitelji piva opredeljuju. Kraft pivari sa svojim ejlovima neprekidno izlaze na tržište sa novim ukusima i aromama, tako da je teško vezati se za jednog proizvođača i jednu marku piva u tom nepreglednom moru stalne, promenljive ponude. Kraft publika ponekad čak pomalo podseća na razmaženo dete koje stalno zahteva nove slatkiše. Ljubitelji lagera više su skloni da se vezuju za brend, tradiciju, proverene, stabilne ukuse, a strast prema omiljenom brendu podseća na strast fudbalskih navijača, što je poznato svakom ko je sedeo u društvu, recimo, ljubitelja Jelena ili Lava kod nas u Srbiji ili obožavalaca Laškog ili Uniona u Sloveniji.
Ako u nečemu idemo u korak sa svetom, onda je to činjenica da su lageri i u Srbiji dominantna vrsta piva. Pivo je do nas stiglo iz Nemačke, Austrije, Češke, lageri kod nas imaju dugu i uspešnu tradiciju – dovoljno je spomenuti da Apatinska pivara postoji od 1756. godine – i ta tradicija zajedno sa osavremenjivanjem proizvodnje, neprekidnim ulaganjima i kontrolom kvaliteta ljubiteljima lagera omogućava stalni izvor uživanja. I ne samo to. Ponuda na našem tržištu nikada nije bila bogatija i raznovrsnija. Uz domaće brendove kao što su Jelen, Lav ili Zaječarsko u ponudi su brojna svetska premijum piva kao što su Heineken, Bavaria, Stella Artois, Amstel, Carslberg, Tuborg, Budweiser Budvar, Beck‘s, Staropramen…i da ne nabrajamo dalje, jer od ovog nabrajanja se zaista ožedni.
Možda je pomalo paradoksalno pričati o povratku lagera koji nikuda zapravo nije ni odlazio, naročito ne iz fokusa brojnih ljubitelja piva, samo vredi primetiti da se o nekim drugim pivima puno pričalo dok se lager i dalje uporno pio.
