Austrija i pivo

U nekoj igri asocijacija bilo bi relativno lako stići do tačnog rešenja: Mocart, valcer, Saher torta, skijanje. Naravno, asocijacije, u bilo kojoj kombinaciji, su samo vrh ledenog brega koji tek viri iznad vode i sužavaju jednu priču na tek nekoliko pojmova. Austrijski doprinos svetu, u kulturi, umetnosti, muzici, nauci, slikarstvu, književnosti, toliko je značajan da uveliko prevazilazi par stereotipnih predstava koje samo ograničavaju vidik, umesto da ga šire. Uostalom, asocijacije mogu biti vrlo prevrtljive. Nekom je Mocart jedan od najvećih kompozitora u istoriji muzike ove planete, nekom slatkiš, a nekom kladionica.

U takvom svetu površnih utisaka koji stvaraju sliku o nekome ili nečemu i austrijska piva su pomalo gurnuta u stranu, naročito pod senkom moćnih pivskih suseda kao što su Nemačka i Češka. Ali, Austrijanci su velike pivopije – na listama najvećih evropskih, a samim tim i svetskih konzumenata piva, Austrija je uvek u vrhu, na drugom ili trećem mestu, iza neprikosnovene Češke, a tik ispred ili iza Nemačke, u zavisnosti od autora statistike i godine koja je obrađivana. Ilustrativnije rečeno, svaki Austrijanac godišnje isprazni 206 velikih, polulitarskih čaša piva… a još kad se oduzmu oni koji pivo ne piju, jasno je da je prosečni Austrijski pivopija vrlo vredan tokom čitave godine.

Lako je pretpostaviti da zbog jezičkih i kulturnih veza sa Nemačkom, uticaj velikog suseda važi i u svetu piva, ali nije baš u svemu tako. Reinheitsgebot, nemački zakon o čistoći piva, nije obavezno važio i u Austriji, što je omogućavalo veću raznovrsnost u proizvodnji. Međutim, lageri i pilsneri su definitivno dominantna sila.

Marzenbier je svakako najpopularnije pivo u Austriji. Ime je dobilo ne po mesecu u kom se konzumira, već kada se kuva, iz čisto praktičnih razloga – da bi se izbegle biološke opasnosti viših temperatura, mogući požari, a nešto je i trebalo piti tokom dugačkih meseci, dok sledeća tura piva ne dođe na red za kuvanje. Austrijski Marzen se razlikuje od svojih bavarskih i uopšte nemačkih rođaka. Laganije je, sa nešto manje alkohola, i boje koja nije ćilibarna, već svetlija, žuta.

Priču o pivu u ovoj zemlji ne bi bilo moguće ispričati bez pomena jedne pivske dinastije proizvođača. Prezime Dreher značajno je ne samo u istoriji austrijskog, nego i svetskog pivarstva.

Franc Anton Dreher, začetnik ove dinastije stigao je u Beč početkom druge polovine osamnaestog veka. Radio je kao konobar u pivnicama, imao nešto iskustva u trgovini pivom, pre nego što je i sam preuzeo pivaru i počeo da se bavi proizvodnjom. Njegov sin Anton Dreher je, posle smrti oca, otkupio pivaru od majke i naoružan znanjima koja je stekao na svojim školovanjima i putovanjima po Evropi, bacio se na proizvodnju piva. Njegova pivara je prva počela da proizvodi Vienna style lager 1841. godine. Ovo ćilibarno-crvenkasto pivo, slatkasto i suptilne sladne arome postalo je vrlo brzo popularno, ne samo širom teritorije Austrijskog carstva, nego i globalno. Vodio je računa o modernizaciji procesa proizvodnje, a naročito o hlađenju, vitalnom za čuvanje lagera. Ovu tradiciju nastavio je njegov sin, naslednik i imenjak Anton Dreher mlađi. Ostalo je zabeleženo da je Dreher prvi u svojim podrumima koristio veštačko hlađenje, umesto dotadašnjih komada leda. Na prelazu 19. i 20. veka kompanija je proizvodila najviše piva na svetu i imala svoje proizvodne ogranke u Budimpešti i Trstu. Kasnije, izumiranjem porodice i procesom stapanja velikih kompanija u još veće, ime Dreher nestalo je sa pivske scene u Austriji. Danas se pivo pod ovim imenom proizvodi u Mađarskoj i Italiji. Vienna beer lager polako je nestajalo sa liste pivskih prioriteta u zemlji svog rođenja, ali su poslednjih decenija mladi, preduzimljivi pivari ponovo počeli sa njegovom proizvodnjom.

Naravno, nije sve u Beču. U Salcburg vredi otići ne samo zbog Mocarta, nego i zbog pivare Stiegl, koja se ponosi svojom viševekovnom tradicijom, kao i podatkom da je pomenuti muzički genije bio ljubitelj piva proizvedenog upravo u ovoj pivari. Ova pivara proizvodi Stiegl Goldbrau, najpopularnije austrijsko flaširano pivo. I to nije sve – ovde se može posetiti muzej piva, najveći takve vrste u Evropi.

U ovom svetu pitkih, svetlih lagera, legendarni Samichlaus predstavlja potpuni izuzetak. Uopšteno se smatra da se radi o najjačem lageru na svetu, sa čak 14% alkohola. Nekada se proizvodio u Švajcarskoj, gde je posle vlasničkih transformacija ispao sa liste prioriteta, da bi se početkom ovog veka ponovo pojavio, sa druge strane granice, u Austriji. Tradicionalno, ovo pivo se kuvalo samo na dan Svetog Nikole, odakle mu i naziv. Vrlo je teško postići lager sa ovolikom količinom alkohola, a da bi se to postiglo, uz svu tehnologiju, potreban je i ljudski osećaj, što opet pokazuje da su vrhunska piva na granici industrije i umetnosti. Istini za volju, snažni i kompleksni Samichlaus nije preterano popularan u Austriji, ali je izvozni ponos Schloss Eggenberg pivare.

Kliše ili ne, potpuno je nevažno. Prava bečka šnicla, uz veliku čašu rashlađenog austrijskog piva, u nekoj bašti sa pogledom na Dunav, pravo je gurmansko – pivsko uživanje.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Pivo od malina i čokolade

Nesvakidašnje i svakako originalno pivo. Radi se o pivu „Voodoo Doughnut Pretzel, Raspberry & Chocolate Ale“ i dolazi nam iz

restoran potpis čubura

Restoran Potpis

Beogradski restoran Potpis smešten je na Čuburi, u srcu Čuburskog parka. Restoran Potpis je elegantan restoran, uređen u prijatnom stilu, s enterijerom koji naginje modernizmu.

Pivski hotel

Pivski hotel

Škotska pivara po imenu BrewDog planira da do početka 2019. godine otvori svoj prvi pivski hotel. Kao idealno mesto za

restoran poco loco

Restoran Poco Loco

Restoran Poco Loco je restoran internacionalne kuhinje, koji se nalazi u samom centru Pančeva.

Organizam proizvodi pivo

MEDICINSKI FENOMENI – Organizam proizvodi pivo

Slučaj ovog čoveka je za rubriku Verovali ili ne. Za njegov slučaj zainteresovali su se istraživači koji su otkrili da kvasac, odnosno  gljivice u njegovom stomaku pretvaraju ugljene hidrate u pivo.

NOVA GODINA Predlog hrane i piva

Danas je kombinovanje piva i hrane postalo prava mala umetnost, kroz koju se razmatraju boje, ukusi, temperature konzumiranja, količina alkohola i arome kao i prilike