Česi popiju najviše piva po glavi stanovnika, Kinezi ga najviše proizvode, Nemci imaju najveći pivski festival, a Belgijanci, po mnogima, najbolja piva, međutim, bez SAD, ova priča ne bi bila kompletna, a pivski svet današnjice izgledao bi potpuno drugačije.

Na neki način bilo je predodređeno - prvi evropski doseljenici, Englezi, Škoti, Holanđani bili su iz pivskih zemalja, a oštra klima severoistoka nije bila ni malo pogodna za vino - Kalifornija je bila vrlo daleko. Zabeleženo je da su prvi naseljenici pokušavali da prave pivo koristeći kukuruz, po svemu sudeći bez mnogo uspeha. Ali, povećavanjem broja stanovnika, rasla je i potražnja - još 1609. godine širom Engleske pojavili su se ‘’Help Wanted’’ oglasi, tražeći pivare za novu koloniju nazvanu, po kraljici Elizabeti, Virdžinija.

Prvu pivaru osnovali su Adrian Blok i Hans Kristensen 1612. godine u seocetu kasnije nazvanom Novi Amsterdam, na mestu koje su Indijanci zvali Manna - hata, a Evropljani pretvorili u Menhetn. Jedno od starijih objašnjenja porekla ove reči kaže da su prvi Holanđani koji su se ovde iskrcali ponudili Indijancima piće, pa su ovi taj lokalitet prozvali Manna-hata, mesto velikog opijanja. Naučno netačno, kako je kasnije dokazano, ali svakako zanimljivo.

Postoji još mnogo toga nedokazanog, jedna specifična mešavina folklorno-mitskog, koja je u usta Bendžamina Frenklina, jednog od founding fathers američke nacije stavila često citirane reči: Pivo je dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo srećni. Takođe se tvrdi da su Džordž Vašington i Tomas Džeferson na svojim imanjima proizvodili pivo, a da je Vašington čak i zapisao svoj recept za pravljenje piva.

Ali, nije sve bilo tako lagano. Pivo je imalo dva velika protivnika - jednog iz ,,porodice’’. Bio je to viski, odnosno burbon, koji se naširoko proizvodio u kućnoj radinosti i postao zaista nerazdvojan deo američke tradicije, a još 1820. godine zabeleženo je da se pivari žale na pad proizvodnje zbog porasta potrošnje viskija. Ipak, ovo je ostala samo porodična prepirka u poređenju sa drugim, mnogo opasnijim protivnikom. Još od početka devetnaestog veka u Americi se osnivaju razna udruženja za umerenost. U početku su i njihovi zahtevi bili umereni, pivo nije bilo previše na meti, ali vremenom situacija je počela da se zaoštrava. U naivnoj želji da se društveni problemi reše bezalkoholnim životom, ovaj pokret je sticao sve više pristalica i na kraju rezultirao čuvenom prohibicijom koja je trajala od 1920. do 1933. godine. Dodatni problem pivu bilo je to što je u antinemačkom raspoloženju posle Prvog svetskog rata smatrano tipično nemačkim pićem. Koliko je sve ovo bio težak udarac, pokazuje i statistika - 1910. godine u SAD je proizvedeno 59,5 miliona barela piva,  početkom tridesetih godina svega 3.7 miliona. A koliko je nacija bila žedna, pokazuje skok, samo desetak godina kasnije, na 54,9 miliona.

Sve do polovine devetnaestog veka, pod snažnim engleskim uticajem, ale je bio dominantna vrsta, a onda je počelo masovno doseljavanje iz nemačkih država i lager je prevladao. Dovoljno je samo pogledati imena - nemački doseljenik August Krug osnovao je pivaru u Milvokiju 1849. godine i deceniju kasnije prodao svom zemljaku Jozefu pod čijem prezimenom je stekla svetsku slavu i jedno vreme bila najveći proizvođač piva na svetu - Schlitz.

Još jedan američki Nemac, Džordž Šnajder, osnovao je 1852. godine pivaru u Sent Luisu. Posle kupoprodajno-bračnih varijanti u kojima je sve ostalo u krugu nemačkih doseljenika, kompanija je dobila ime Anheuser-Bush i kao takva postala svetski gigant proizvodnje piva. Prvi su u Americi proizvodili pasterizovano pivo i prvi ga prevozili u prikolicama sa rashladnim uređajima. Njihov proizvod je Budweiser, možda prvi brend svetskog glasa iz SAD i najviše reklamirano piće u Americi - trećina marketinškog budžeta  kompanije odlazi na ovo pivo. Kroz razne procese kupovine i spajanja, ova kompanija je danas deo svetskog pivskog megadinosaurusa - kompanije Newbelco.

Pabst je još jedan velikan američkog industrijskog piva koji ima slične korene kao i pomenute kompanije - nemački pivari vodili su glavnu reč. Pabst Blue Ribbon njihov je najpoznatiji lager i nekada se zaista prodavao sa plavom trakom oko flaše.

Ova dominacija uslovila je sužavanje pivskog ukusa, svedenog samo na svetle lagere, uz relativno zanemarljivu količinu uvoznih piva. Efikasnim i neumornim marketingom niskokaloričnih light piva, oblikovano je tržište koje je izgledalo nedodirljivo, a broj pivara se značajno smanjivao, kako su velike kompanije rasle. Međutim, u senci ovih dinosaurusa počeli su da se kreću mali organizmi kojih je vremenom bilo sve više. 1978. godine kućno pivarstvo je legalizovano federalnim zakonom, a godinu-dve ranije sa radom je počela prva kraft pivara u SAD, New Albion Brewery. Čak je i brat tadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera izašao na tržište sa pivom pod nazivom Billy Beer.

Dugo vremena zatvoreni u jedan sistem ukusa, Amerikanci su počeli da se otvaraju prema različitim, bogatim pivskim tradicijama drugih kultura. Korak po korak, stalnim unapređenjem kvaliteta, eksperimentisanjem, boljom distribucijom, uticajem u lokalnoj pivskoj zajednici, kraft pivari su, inspirisani evropskim iskustvima, kao i na mnogim drugim poljima, dali svemu svoj lični, američki pečat. Ono što se lagano krčkalo krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, na kraju je završilo u eksploziji beskrajnog niza ukusa. 1980. godine postojalo je osam mikro pivara, za četrnaest godina taj broj je porastao na 537, a ove, 2018. godine, ima ih preko 6000. I tu, sasvim sigurno, nije kraj.

Stručnjaci kažu da se ovim, na neki način, simbolično zatvorio krug - od početnog kućnog pivarstva, preko razvoja velikih firmi i industrijskog piva, prohibicije, multinacionalnih kompanija do ponovnog rođenja i rasta malih pivara. Samo da se prohibicija ne ponovi.

Zanimljivosti

More Articles

Nova istraživanja ukazuju da određena kraft piva poseduju probiotičke bakterije koje pomažu pri održavanju zdravog digestivnog sistema Iskusnim...

Pivski recepti

More Articles

Dok u kući imate piva, ne treba da mislite na nestašice kvasca - Pivo i pivski kvasac mogu da se upotrebe za mnoge recepte U prodavnicama svega ima, ali...

Ljubiteljima tečnog hleba ovo sigurno zvuči kao budalaština, ali ako ste već navikli na razne ukuse koktela, a uz to obožavate i pivo sigurno ćete...

S obzirom na to da je zanatsko pivo pre svega namenjeno hedonistima, koji znaju da uživaju u novim ukusima, uz njega se formirao i pivski meni, pa...

Potrebni sastojci: -120 g Edamera -400 g brašna -3 supene kašike šećera -3 supene kašike praška za pecivo -1.5 kafenih kašika soli -0.5 kafenih...

Svedka Shandygaff U metalni šejker sipajte 45 ml vodke sa ukusom kokosa, 60 ml limunade i sok jednog celog limuna srednje veličine. Dodajte leda, i...

Potrebni sastojci: -1 velika kašika soli -1 mala kašika šećera -1 mala kašika luka u prahu -1 mala kašika belog luka u prahu -1 mala kašika ljute...

Prijatelji sajta