Da li slika prosečnog konzumenta kraft piva u Srbiji treba umnogome da se promeni, da bi potrošnja kraft piva porasla
Proteklih dve ili nešto više godina, u Srbiji se puno priča o kraft pivu. Otvorilo se na desetine zanatskih pivara, otvaraju se pivnice, pabovi I specijalizovane prodavnice piva, in je poznavati stilove piva i o njima diskutovati, socijalni mediji su preplavljenji objavama o kraft pivu, no pitanje koje najviše interesuje vlasnike zanatskih pivara je ko ustvari pije kraft piva i kako taj krug proširiti.
Prema istraživanjima koje sprovede pojedine zanatske pivare, te prema kojima prave svoje marketinške i prodajne strategije, za kraft pivo se opredeljuje pre svega muška populacija, u rasponu od 25 do 45 godina, koja u velikoj većini ima više ili visoko obrazovanje, iznad prosečna primanja, a zaposleni su u IT sektoru ili u stranim kompanijama koje posluju kod nas. To su ljudi koji ne robuju prihvaćenim stereotipima u Srbiji i koji, zbog svog imovinskog stanja, su ne zavisni, ali i sa svojim izgrađenim stavom. Takođe, konzumenti kraft piva prate nametnute trendove iz razvijenih zemalja i većinom žive u Beogradu ili Novom Sadu.
Na osnovu profila prosečnog konzumenta kraft piva, te povezivanjem paralele sa njegovim sklonostima, javlja se logično pitanje – Da li u Srbiji ovakav profil ljudi spada u 0,5 odsto celokupnog stanovništva, jer kraft pivo učestvuje u celokupnoj potrošnji piva u Srbiji sa 0,5 odsto? Ukoliko se stvari posmatraju drugačije, odnosno ako se posmatraju samo Beograd i Novi Sad, te podaci o potrošnji kraft piva od oko 5 do 6 odsto u ovim centrima i na osnovu ovog povuče paralela, situacija izgleda logičnije.
Međutim, ako se te procene uzimaju za ozbiljno, postavlja se pitanje da li kraft pivo može da zaživi u Srbiji? Odgovor na ovo pitanje deluje sumorno, ukoliko se realno sagledaju svi potrebni preduslovi za veću konzumaciju kraft piva.
Da bi kraft pivarstvo zaživelo u našoj zemlji i da bi pronašlo svoju vernu i lojalnu publiku, potrebno je jako puno raditi na popularizaciji kraft piva, približavanju kraft piva širokom krugu konzumenata, smanjiti cene kraft piva, učiniti ga dostupnim u kafićima i restoranima, ali i na policama trgovačkih lanaca. U tom slučaju profil prosečnog konzumenta kraft piva bi mogao da izgleda potpuno drugačije, a da prosečna potrošnja kraft piva u Srbiji bude na mnogo većem nivou u odnosu na celokupnu potrošnju piva.
Možda bi vodeće srpske zanatske pivare trebale da razmisle o dosadašnjim marketinškim i prodajnim strategijama, te da ih koriguju i targetuju i širu populaciju, jer upravu tu su skriveni potencijalni konzumenti kraft piva. Takođe, ozbiljan potencijal je i u mladima, odnosno onima između 18 I 25 godina, a koji su do pre dvadesetak godina činili veliki broj potrošača, ali i potencijalnih konzumenata, a danas su na nivou statističke greške, kada je reč o konzumentima piva.
