Neko se kune u lagere, neko ejlove smatra za prava piva, a u koju grupu vi spadate

Znate li da se devet milenijuma proizvodi pivo koje je verni pratilac razvoja čovečanstva, a svojom ulogom ono je uticalo na mnoge države i kulturu njihovih naroda.

Zato ne treba da čudi što većima pivara veruje da je baš pivo dar bogova.

Pivo se vekovima pravilo od raznih žitarica, a sve to je zavisilo koje od njih su im bile dostupne na njihovom podneblju.  U Africi se pivo pravilo od šećerne trske i prosa, u Kini su ga pravili od pirinča i prosa.

U Latinskoj Americi nastalo je prvo tamno pivo koje se dobijalo od korena manioka i prženih žitarica. Žene Indijanaca su nekada davno žvakale jezgro kukuruza, a potom bi takvu smesu mešale sa vodom i ostavljale da fermentira.

Pa su odatke proistekli i razni stilovi piva, koja se generalno dele na dve osnovna stila, a koji se posle granaju u mnoge podstilove: lagere i ejlove.

Razlika između ovih vrsta piva je u procesu proizvodnje, a određuju se na osnovu tipa pivskog kvasca i temperature procesa.

Lager pivo se pravi vrenjem na nižim temperaturama i  primenom pivskog kvasca donjeg vrenja. U proizvodnji ovog stila piva ne dodaje se šećer. Najlepša su su kada su hladna, a idealna temperature je od 3 do 6 stepeni. Tada im je  karakterističan pun ukus sa bogatom i trajnom penom.

Jača piva su ejlovi i prizvode se na višim temperaturama, upotrebom pivskog kvasca gornjeg vrenja. Za njih je karakteristično da nemaju penu, siromašnog su ukusa i piju se na sobnoj temperaturi. Dele se i prema boji na svetlo, tamno i crno pivo, ali I na veliki broj podstilova.