Kraft piva i njihove neverovatne kreacije uvode vas u novu dimenziju pivskih ukusa i neotkriven svet neočekivanih aromatskih kompleksa, koji postaju obavezan i preporučen pratioc savremenih kulinarskih delicija

S pojavom kraft piva  mogućnosti u kombinovanju piva i hrane su se dramatično proširile i pivski jelovnik postao je podjednako uzbudljiv kao vinski.  Nezavisne zanatske pivare donele su neke nove interesantne ukuse, široku lepezu stilova i konzumenti su danas u prilici da probaju svetla, tamna, zahmeljena, slatka, kisela, manje ili više gazirana piva, sa većom odnosno manjom količinom alkohola.

Pivska revolucija promenila navike potrošača

Kada je reč o uparivanju piva i hrane, činjenica je da ne postoje definisana pravila, jer mašta diktira meni, s tim da postoje uopšteni saveti koje su osmislili pivski somalijei i šefovi restorana. Naime, oni navode da bi se trebalo oslanjati na četiri osnovna elementa pri uparivanju piva i hrane, a to je da slatko umiruje slatko, da kiselo umiruje slano, kao i da gorko umiruje slatko. Prema njihovom mišljenju najzabavniji je četvrti savet gde se smatra da umami nadopunjuje umami. A šta je to umami? To je ono kada jedete neko jelo i uz to konzumirate pivo, pa pomislite: „Fino je, ali nešto fali“. E, to što fali upravo je umami – ukus koji pojačava i upotpunjuje sve ukuse. To je ustvari onaj ukus koji ostaje u ustima još dugo posle jela, a on se može dobiti samo izborom adekvatnog stila piva i njegovog uparivanja sa obrokom.

Pivo kao aperitiv

Aperitiv se obično služi pre obroka i to da bi se podstakao apetit, a pojedini pivski stilovi su odličan izbor. Danas je popularno i da se kreira takozvani „ketering pivski meni“, koji se služi na prijemima. Posebno kreirani mini zalogaji odlično se slažu sa raznim stilovima, no često karakteristični i intenzivni ukusi savremenog keteringa, bilo da dolaze uz kiselo-slane ili slatko-voćne kombinacije, najviše prijaju uz belgijski tripl, piva sa dodatim voćem, manastirska piva i kiseli lambic.

Stilovi diktiraju pravila

A kada smo već kod stilova, čini se da se jedan posebno istakao prilikom uparivanja piva i hrane. Reč je o lageru, najmasovnijem pivskom stilu, koji je zahvaljujući zanatskim pivarima postao vrlo cenjen u svetu gastronomije. Ovaj stil se slaže uz sve vrste obroka, počev od onih laganijih, pa sve do veoma kompleksnih i začinjenih.

Kada već govorimo o laganim stilovima, kakvi su pojedini stilovi i podstilovi ejlova i pšeničnih piva, oni su odlični pratioci  neutralne mesne hrane, ali i obroka na bazi povrća.

Ejlovi dominiraju kraft scenom

Za ljubitelje jačih ukusa i nešto jače hrane tu su ejlovi koji imaju puniji ukus i aromu, često su vrlo zahmljeni, obično su tamniji i sadrže viši procenat alkohola. U kraft svetu i svetu ejlova svakako prednjači IPA stil, za koji pivski eksperti kažu da je kralj među kraftovima, jer ima i najveće mogućnosti kod uparivanja s hranom. Generalno sa IPA stilom zaista u nedogled se može eksperimentisati, a u prilog tome govori i podatak da je u Sjedinjenim Državama napravljen i poseban IPA jelovnik. Valjalo bi naglasiti da američki stilovi i podstilovi IPA, koji su danas i najzastupljeniji u zanatskom pivarstvu, diktiraju određena pravila u svetu kulinarstva.

S druge strane okena engleski ejlovi, kao polazna osnova za mnoge ostrvske stilove i podstilove, korišćeni su tokom vekova da nadopune ukus mnoge tradicionalne engleske hrane. Danas ih šefovi kuhinja u tradicionalnim i modernim restoranima nude uz mnoga jela i nameću kao savršene pratioce neverovatnih gastronomskih kreacija.

Uz jelo i u jelu tamno pivo

Tamna piva su po pravilu vrlo kompleksna, često jaka i sa puno alkohola u sebi. Ova piva nude nove dimenzije prilikom spravljanja hrane, ali i prilikom uparivanja piva i hrane. Tamna piva se dobijaju najčešće mešanjem više vrsta specijalnih sladova. Ovi specijalni sladovi se tretiraju na visokim temperaturama i u zavisnosti od stepena i dužine prženja, nude karamelne, kafene i čokoladne arome. Upravo ovi aromatski kompleksi pružaju velike mogućnosti da se spravljaju gastromonske čarolije uz ova piva.

U našoj zemlji su najpoznatiji i najprepoznatljiviji stilovi tamnih piva staut i njegov rođak porter, koji se preporučuju kao savršeni pratioci jakih mesnih jela, ali i kao pratioci dezerata.

Sve čari crvenog piva

Crvena piva su takođe interesantna kraft piva i za njih se često u gastronomskim krugovima govori da su pandan crvenim vinima. Često privlače pažnju zbog svoje tradicionalno crvene do jarke boje, a u zavisnosti od načina proizvodnje i fermentacije, ona mogu da budu opora, umereno srednjeg ukusa ili veoma jaka, ali takođe pojedine vrste poseduju i sladni lagani voćni ukus. Njihova uravnotežena priroda i sposobnost da ostave suptilan, ali ne i nadmoćan ukus u ustima čini ih savršenim spojem sa raznim vrstama hrane.

Ipak treba povesti računa o tome koji stilovi crvenog piva idu uz obroke, jer su crveni lageri po pravilu laganiji, dok crveni ejlovi imaju izraženu kompleksnost.