Carlsberg na tržištu Srbije posluje od septembra 2003. godine, kada je otkupio većinski deo akcija Pivare Čelarevo a.d

Od 2004. godine ovaj svetski pivarski gigant putem akvizicije i unapređenja poslovanja, pre svega širenjem proizvodnih kapaciteta, u pivaru u Čelarevu i njenu okolinu ukupno je investirao preko 200 miliona evra

Lazar Dunđerski, u to vreme jedan od najistaknutijih srpskih veleposednika, osnovao je pivaru u Čelarevu, tadašnjem Čibu, 1892. godine, na poljoprivrednom imanju svoje porodice. Pre nje, Lazar je već posedovao pivaru, koja je uspešno poslovala, međutim, nova pivara bila je u potpunosti njegovo delo. Njenoj izgradnji posvetio je posebnu pažnju. Sve što je naučio i video u velikim evropskim gradovima želeo je da isproba u svojoj novoj pivari.

Pivara u Čelarevu imala je modernu parnu mašinu i električni motor, što joj je omogućavalo da proizvodi mnogo više od onoga što je tržište zahtevalo, pa nije radila punim kapacitetom. Početni kapacitet pivare iznosio je 10.000 hl godišnje. Proizvodnja je rasla sve do Velikog rata, ali kada je počeo rat, nije bilo dovoljno radnika kao ni onih koji bi kupovali pivo. Tada je proizvodnja svedena na minimum.
Na osnovu Zakona o nacionalizaciji, pivara 1946. godine iz vlasništva Lazarevih unuka, Lazara, Dušana i Sofije, prelazi u državnu, a kasnije u društvenu svojinu.
Tokom godina, u čelarevskoj pivari proizvodila su se različita piva: Dunđerskovo pivo, Čib pivo, Standard pivo, Crno pivo od prženog ječma, Herkules, Export-import ili Special pivo, Tref crno-special pivo, Novosadsko pivo, kao i Novosadsko crno pivo. Sedamdesetih godina počinje proizvodnja Lowenbrau piva, dok osamdesetih godina, LAV pivo postaje najpoznatiji i najtraženiji pivski brend čelarevske pivare sve do danas.
Muzej piva, posvećen Lazaru Dunđerskom, osnivaču čelarevske pivare otvoren je 2008. godine. Urađen je po ugledu na muzej koji postoji u centrali Carlsberga u Kopenhagenu.

2015. godine osnovana je Carlsberg i Dunđerski fondacija, sa ciljem da svojim ulaganjem pomogne razvoj nauke i obrazovanja, očuvanje kulturne baštine, zaštitu životne sredine, kao i podizanje svesti društva o aktuelnim socijalnim problemima.

O osnivaču

Porodica Dunđerski vodi poreklo iz Hercegovine; živeli su u selu Višnjevo, u okolini Gacka, odakle su se preselili u mesto blizu Subotice. Nakon Rakocijevog ustanka odlaze u Sentomaš, današnji Srboran, gde i danas žive njihovi potomci.
Lazar Dunđerski (1833–1917) bio je najmlađi sin Gedeona i Perside. Gimnaziju je završio u Vrbasu, Karlovcima i Požunu, a prava je slušao u Beču. Studije je napustio zbog bolesti i otpočeo bavljenje trgovinom, a šezdesetih godina XX veka počeo je da ulaže uglavnom u prehrambenu industriju.

Oženio se Sofijom Georgijević, poreklom iz ugledne svešteničke porodice. Imali su petoro dece: Đorđa, Gedeona, Olgu, Emiliju i Lenku. Kao sposoban trgovac, znatno je uvećao očev imetak i najzaslužniji je što je prezime Dunđerski postalo sinonim za ogromno bogatstvo. Poznat je po tome što je bio zaštitnik, mecena i prijatelj mnogih istaknutih umetnika.

U svom domu u Novom Sadu i dvorcu u Čelarevu, Lazar, a kasnije i njegov sin dr Gedeon, ugostili su: Uroša Predića, Lazu Kostića, Mihajla Pupina, Mihajla Polit-Desančića, Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Boškovića, Stanoja Stanojevića, Paju Jovanovića, kralja Aleksandra Karađorđevića, kraljicu Mariju i njihovu decu, kneza Pavla i kneginju Olgu i mnoge druge istaknute ličnosti koje su obeležile 19. i 20. vek.

Lazar je finansijski pomagao ustanovama koje su brinule o deci bez roditelja, starim i bolesnim članovima zajednice, siromašnim i nadarenim đacima. Organizacija „Crveni krst“ je uvek mogla da računa na njegove donacije. Posle smrti oca Gedeona Dunđerskog priložio je Matici Srpskoj 20.000 forinti za osnivanje „Stipendijske zaklade Gedeona Dunđerskog.” Lazar je stipendiju namenio za školovanje siromašne dece. Mislio je da će priloženi novac, ako se pravilno ulaže, dugo čuvati uspomenu na njegovog oca. Iste godine gradi i crkvu na srbobranskom groblju. Crkva je ukrašena ikonostasom koji je naslikao čuveni srpski slikar Stevan Todorović. Ova građevina spada u kulturne spomenike od izuzetne vrednosti.

Zajedno sa suprugom Sofijom, Lazar osniva zadužbinu za školovanje štićenica pravoslavne prosvetne ženske zadruge Sv. Majke Angeline. Novosađanima je Lazar poklonio jednu važnu ustanovu – pozorište. Kada je u požaru 1891. izgorela zgrada „Srpskog narodnog pozorišta“, zvaničnici nisu dozvolili da se pozorište obnovi na starom mestu. Lazar je odlučio da novu zgradu pozorišta izgradi u dvorištu svog hotela „Carica Jelisaveta“ u centru Novog Sada. U novoj zgradi „Dunđerskovog pozorišta“ prikazivani su filmovi, predstave, održavani su koncerti.

Lazar Dunđerski, bio je dugogodišnji zaštitnik, prijatelj i kum Laze Kostića. Deca Dunđerskih su odrastala pred očima čuvenog pesnika. Lazar i Sofija su znali da Laza Kostić „obožava“ njihovu najmlađu ćerku Lenku, ali priča o romantičnoj ljubavi nastala je kasnije, posle Lenkine smrti.

Lenka Dunđerski bila je jedna od tri kćerke Lazara Dunđerskog, školovala se u inostranstvu, a sa majkom i sestrama često je putovala po Evropi. Glumci koji su nastupali u Dunđerskovom pozorištu, Lenku su smatrali zaštitnicom, iako je novac poticao od njenog oca. Kada bi se ona pojavila u loži, sve oči su bile uperene u nju, a predstave su igrane sa posebnim žarom.

Dobrotvorna priredba za prikupljanje novčane pomoći za obnovu Velike Kikinde, posle požara 1888. godine, ostala je u sećanju svim Novosađanima po koncertu koji je održala Lenka Dunđerski. Nakon njene iznenadne smrti, roditelji su odredili poseban „Fond Lenke Dunđerski“, kako bi sačuvali sećanje na nju. Fond nije premašivao donacije njenog dede i roditelja, a Prvi svetski rat je učinio da novac iz tog fonda izgubi vrednost.

Porodica Lazara Dunđerskog u vreme Prvog svetskog rata živela je između Novog Sada i Čelareva. Na imanju u Čelarevu mnogi intelektualci i umetnici našli su svoje utočište. Kako bi strašne godine rata lakše podneli, Dunđerski su se trudili da omoguće svojim gostima da se bave svojim uobičajnim aktivnostima. Dok je Prvi svetski rat besneo najvećom žestinom, jedan od gostiju, Paja Jovanović, radio je portrete Gedeona i Teodore.

Lazar, čuveni zemljoposednik, trgovac, industrijalac i mecena, je iznenada umro 1917. godine na stepenicama dvorca u Čelarevu, okružen porodicom i prijateljima. Njegove poslove nasledili su njegovi sinovi Đorđe i Gedeon.

Carlsberg Brendovi

Na čelu sa LAVom, Tuborgom i Carlsbergom, predvodimo bogat portfolio domaćih i internacionalnih brendova u Srbiji koji iz godine u godinu raste, razvija se i pomera granice. Uz njih su tu i Merak, Erdinger, Budweiser Budvar, Guinness, Grimbergen, San Miguel, Brooklyn i neizostavni sajder – Somersby.
Naša piva su najbolji prijatelji vatrenih ljubitelja sporta, pasioniranih obožavalaca muzike, porodičnih ljudi i onih koji uvek ostaju mladi duhom. Naši brendovi su pažljivo i posvećeno kreirani za sve generacije, za sve ukuse i za sve trenutke.

LAV pivo je tradicionalno, pasterizovano, svetlo pivo vrhunskog kvaliteta. LAV je najpoznatiji brend proizvodnog portfolija Carlsberg Srbije, punog ukusa, karakteristične prijatne arome i izbalansirane gorčine.
Poznat po svom čuvenom sloganu „Ili jesi ili nisi LAV“, namenjen je potrošačima koje karakteriše ponos, iskrenost i samopouzdanje. Sinonim je za snažnu osobu, koja u svakom trenutku zna šta želi i kako da nađe način da to ostvari.

Carlsberg je pasterizovano, svetlo pivo, prvi put proizvedeno 1904. godine. Deo je danskog kulturnog nasleđa i predstavlja idealan napitak za gašenje žeđi. Iskusite harmoničnu ravnotežu između prijatne gorčine i slatkoće jabuka, dok konzumirate ovo pivo svetlo zlatne boje i bogate pene. Miris i aromu piva čine mešavina bora, lešnika i kiseljaka.

Priča o Tuborgu počinje davne 1880. godine, kada je u pivari, u blizini Kopenhagena, proizvedena prva boca ovog piva, koje je odmah postalo omiljeno među Dancima. Tuborg je pasterizovano, svetlo lager pivo, dobijeno procesom donje fermentacije, kuvanjem blago pečenog svetlog slada. Ima prepoznatljiv blag i osvežavajuć ukus, koje prate aroma cveća i žitarica.

Danas je Tuborg brend broj jedan u Danskoj, prisutan u više od 70 zemalja širom sveta, prepoznatljiv po svom kvalitetu i osvežavajućem ukusu. Na našem tržištu se nalazi od 2004. godine i to je prvi internacionalno priznat brend proizveden u Srbiji.

Ovo kvalitetno pivo je boje ćilibara, pleni punim i umirujućim ukusom i blagim dodirom gorčine.
Tuborg na tržištu čine prepoznatljivim odlične ideje i inovacije na polju dizajna, poput „pull-off“ zatvarača i Tuborg 3G boce. Svake godine brend Tuborg prati potrebe svojih potrošača i ide u korak sa njima.

Carlsberg i Dunđerski fondacija

Početkom 2015. godine, kompanija je osnovala fondaciju Carlsberg i Dunđerski koja se bavi dobrotvornim radom u oblastima: zaštita životne sredine, očuvanja kulturne baštine Vojvodine, odgovorna konzumacija alkohola, ulaganje u lokalnu zajednicu, ulaganje u nauku i obrazovanje i podizanje svesti društva o aktuelnim socijalnim problemima. Carlsberg i Dunđerski fondacija osnovana je sa ciljem da nastavi tradiciju koju je Jakob K. Jakobsen započeo davne 1876. godine, stvarajući prvu Carlsberg fondaciju i poveže tradiciju Lazara Dunđerskog, koji je u srpskoj istoriji ostao poznat kao veliki dobrotvor i zaštitnik dece i omladine.

Carlsberg i Dunđerski fondacija spojila je u jednu ideje dva velika evropska dobročinitelja i pivara. Tradiciju ulaganja u nauku, u istoriju kompanije Carlsberg utkao je njen osnivač Jakob K. Jakobsen, dok je patriotska ljubav Lazara Dunđerskog i dobročinstvo usmereno ka mladim talentima nastavilo da živi kroz zaostavštinu i priču o porodici Dunđerski i pivaru. Fondacija Carlsberg i Dunđerski na najbolji način spaja ideje osnivača kompanije Carlsberg i ovog velikog srpskog veleposednika, kojima je zajednička, osim ljubavi prema pivu i posvećenost plemenitim idejama i dobročinstvu.

Muzej Carlsberg Srbija d.o.o.

Naša pivara se, osim čuvenim brendovima, može pohvaliti i muzejskom postavkom, na kojoj je prikazan njen istorijat i razvojni put. Posetioci se mogu upoznati sa tradicionalnim, starinskim načinima pravljenja, skladištenja i distribucije piva. Muzej piva Carlsberg Srbije osnovan je 2008. godine.

Jedinstveni mini centar, koji je spoj tradicionalnog i modernog uvešće vas u priču koje je prvo pivo nastalo iz ove fabrike, kako su i se i na koji način dopremali sastojci koji su potrebni za pravljenje i kako se čuvalo pivo. U njemu se čuvaju brojni eksponati koji svedoče o tome kako je u prethodnim decenijama iz male radionice piva nastao internacionalni gigant kakva je današnja kompanija Carlsberg.
Kao deo poslovnog sistema jednog od najvećih svetskih pivarskih giganata, Carlsberg Group, kompanija nastoji da bude primer dobre prakse u svim segmentima poslovanja, stavljajući u fokus svog rada zadovoljstvo potrošača i zdravu životnu sredinu u kojoj deluje.

Carlsberg Srbija je kompanija sa stabilnim poslovanjem, koja neguje visok kvalitet proizvoda i ulaže u dobrobit zajednice u kojoj posluje. Visoki standardi kvaliteta, širok portfolio internacionalnih i lokalnih brendova, bogata prošlost i konstantno ulaganje u zaštitu životne sredine i lokalnu zajednicu, karakterišu kompaniju Carlsberg Srbija.