Američke sorte hmelja

Hmelj je neizbežni dodatak pivu i kao i svaki začin daje mu karakter, izbalansiranost, završni profil – jednostavno, bez njega pivo ne bi bilo ono što jeste. Sadrži aromatična, esencijalna ulja (mircen, humulen, kariofilen), a prijatna, prepoznatljiva gorčina piva dolazi od alfa kiseline koja se prilikom kuvanja rastvara. Slad, kao što mu ime kaže, daje slatkoću pivu, a hmelj je tu da mu svojom gorčinom da završni balans. Sve vrste hmelja poseduju gorčinu i aromu – neke sorte pogodnije su za podizanje gorčine, neke daju aromu, a ima i onih koje se koriste u obe svrhe. Uz to, gorke materije hmelja imaju svojstva da svojim delovanjem onemogućavaju prisustvo štetnih bakterija i njegova prvobitna namena bila je upravo očuvanje kvaliteta piva.. U pivarstvu se koriste samo ženske biljke, sa prepoznatljivim, malim šišarkama.

Iako ga znamo kao neophodni sastojak pivu, hmelj je, u neverovatno dugoj istoriji ljudskog traganja za dobrim pivom, relativni novitet. Prema nekim podacima, ljudi se kuvanjem piva bave već 9000 godina, a prva upotreba hmelja zabeležena je 822. godine u jednom manastiru u francuskoj oblasti Pikardiji, mada se sa stalnom, organizovanom upotrebom započelo tek u 12. veku u Nemačkoj. U svom širenju po svetu piva hmelj je nailazio i na otpore – kada je negde u 15 – 16 veku stigao do Engleske, izazvao je javno nezadovoljstvo. Mada nije bio zvanično zabranjen, mnoge lokalne zajednice donosile su propise o zabrani njegovog korišćenja.

Najznačajnije sorte hmelja u pivarstvu poznate su kao plemeniti hmeljevi i gaje se u Češkoj, Nemačkoj, Engleskoj i Americi. Čuveni je češki Žatec, poznat i pod nemačkim nazivom Saaz, Nemci imaju svoje favorite kao što su Tettnag, Hallertau, Spalt, a Englezi Fuggle, Golding, Challenger.

U Ameriku su prvo stigle engleske sorte koje su vremenom ukrštane sa divljim, samoniklim lokalnim vrstama. Nekada je Njujork bio glavno središte proizvodnje, ali su prohibicija i neki drugi faktori učinili da to više nije tako. Danas se centar američke proizvodnje hmelja nalazi na pacifičkom severozapadu, u saveznim državama Oregon, Vašington i Ajdaho. Iz ovih krajeva zapravo dolazi gotovo sva količina hmelja proizvedenog u SAD, sa 97,8% od ukupne proizvodnje. Među pivarima čuvena dolina Jakima, u državi Vašington, sama u proizvodnji hmelja učestvuje sa 74% .

Početak, razvoj, današnjica, a po svemu sudeći i budućnost savremenog kraft pivarstva neraskidivo su vezani za ovaj region i nezamislivi su bez sorti hmeljeva sa američkog severozapada. USDA, američko ministarstvo poljoprivrede, je još posle Drugog svetskog rata podstaklo istraživanje, razvoj i proizvodnju novih sorti hmelja. Višegodinšnjim trudom naučnika na univerzitetu u Oregonu pojavio se 1972. godine Cascade, sorta hmelja koja je pokrenula kraft revoluciju i neizbrisivo uticala na svet kraft piva kakav danas poznajemo. Svojim cvetnim, citrusnim aromama, naročito aromom grejpfruta, ova legendarna sorta savršena je za Pael Ale, Amber Ale i naravno IPA. Sadržaj alfa kiselina u ovom hmelju je od 5,5 do 9%, beta kiselina od 6 – 7,5%, a eteričnih ulja od 0,8 – 2,5ml/100 g.

Simcoe je pun intenzivnih i kompleksnih aroma citrusa, borovine, tropskog voća. Odličan je za Amber i Pale Ale, Saison i IPA.  U njegovom sastavu alfa kiseline učestvuju sa 11,5 – 15%, beta kiseline 3 – 4,5%, eterična ulja 0,8 – 3,2ml/100 g.

Columbus je snažan, sa aromom crnog bibera i citrusa i u osnovi se koristi zbog gorčine piva. Idealan je za Pale Ale, IPA i Imperial IPA. Sadrži od 14,5 – 17,5% alfa kiselina, 4,5 – 6% beta kiselina i 2,5 – 4,5 ml/100 g ulja.

Citra se na tržištu pojavila 2009. godine i kao što ime kaže, prepuna je citrusnih aroma, uz koje su primetne arome manga, ananasa, marakuje. Sa radošću učestvuje u Pale Ale i IPA avanturi. Alfa kiseline: 11 – 15%, beta kiseline: 3 – 4,5%, ulja: 1,5 – 3ml/100 g.

I Mosaic je novija sorta koja je svetu predstavljena 2012. godine i vrlo brzo je postala jedan od favorita u kraft pivarstvu. Daje kompleksne arome i idealna je za Pale Ale, IPA i Stout. U sadržaju sorte Mosaic alfa kiseline učestvuju sa 10,5 – 14%, beta kiseline 3 – 4,5%, a ulja sa 0,8 – 3ml/100g.

Naravno, ne treba zaboraviti ni druge čuvene sorte kao što su Chinook, Centenial, Amarillo…

U svetu koji se neprestano smanjuje, ni Amerika više nije daleko. Nemačka kompanija Ireks postoji već više od 160 godina i sa svojim prvoklasnim proizvodima prisutna je u više od 90 zemalja sveta. Pekarski sastojci, arome, poslastičarski proizvodi, vrhunski pivarski slad deo su portfolia ove kompanije koja od nedavno posluje i na srpskom tržištu. Uz sve to, Ireks nudi izbor vrhunskih američkih hmeljeva: Cascade, Columbus, Citra, Simcoe, Mosaic, na radost i zadovoljstvo domaćih kraft pivara. I ne samo njih: pivo se proizvodi za krajnjeg potrošača, čoveka koji sa uživanjem ispija svoje pivo puno ukusa i aroma, proizvedeno od vrhunskih sastojaka i uz obavezno učešće skromne i čudesne biljke – hmelja.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

Restoran Madera

Restoran Madera se nalazi u samom srcu Beograda. Na mestu gde se danas nalazi restoran Madera najpre je otvorena kafana

Pivo za vegane

Ovo interesantno pivo pravi tim pivare „Angel City Brewery“ iz Los Anđelesa. Pivo ima karakterističan ukus avokada, a u prodaji