Od starih egipatskih slika iz 3.400 godina p. n. e., koje prikazuju ljude kako piju pivo, do danas se malo toga promenilo. Trenutak u kome prijatelji okupljeni uz pivo razmenjuju najrazličitije priče i dalje ima neobjašnjivu magiju.
Proizvodnja piva vremenom je dovedena do savršenstva. Ambalaža, vrste čaša, idealna temperatura, način serviranja… Sve je to postalo mala nauka, ali potreba da se uz pivo razmene svakodnevna životna iskustva ostaje ista. U doba Fejsbuka, Instagrama, Vajbera, u kome je sve manje vremena za druženje, do okupljanja na pivu prođu i nedelje. Zato, kada dočekamo trenutak da podelimo naše male-velike priče, vraća nam se osećaj zajedništva, ali i lični osećaj da smo uvek na visini zadatka.
Tako sam nedavno, dok sam išao na poslovni put, usred oluje imao epsku scenu. Na auto-putu kola mi polako gube kontrolu, brzina se smanjuje, stajem sigurno u zaustavnu traku. Vadim sva obeležja za „auto u kvaru“, proveravam gume, shvatam da je pukla prednja desna.
Spremam rezervnu gumu, dizalicu i pristupam akciji za koju nisam mislio da će mi zadugo biti deo životnog scenarija. Mrak se spušta, kiša pojačava, ja istrajan uspevam da zamenim gumu i nastavim put.
Osećaj da sam to herojski uradio pratio me je sve do kuće, a vratio mi se i nekoliko dana kasnije, kada smo se grupno našli u pabu u kraju da uz Jelen pivo razmenimo sve što nam se dešavalo prethodnih dana. Ja pričam svoju kišnu scenu, osećam ponovo blagu paniku da li ću uspeti i vidim lica koja me podržavaju. I razumemo se – nekome to nije ništa važno, nama je veliko.
U tom našem zajedničkom trenutku shvatio sam da nema velikih i malih pobeda. Postoje samo važni ciljevi, koji postaju veći ukoliko imamo kasnije sa kim da ih podelimo. Zbog njih je važno uvek biti na visini zadatka.
