Kada je jedno piće okruženo legendama, manje ili više neproverenim pričama, ponekad čak i kontraverzama, lako je zaključiti da se radi o nečem vrednom pažnje i ispijanja. Mešanje piva sa bezalkoholnim pićima verovatno ima dugu tradiciju, ali se počeci ovog eksperimenta gube u magli prošlosti. Možda nije ni bitno, krajnji rezultat je iznenađujući i nadasve ukusan i osvežavajući.
Englezi su po svemu sudeći, prema dostupnim podacima, bili prvi sa svojom mešavinom piva i sokom začinjenim đumbirom, poznatim kao ginger ale. Tako je nastao shandy ili shandygaff, piće za koje poznati Miriam – Vebster rečnik kaže da se prvi put spominje 1853. godine, ne navodeći pri tom nikakav izvor. H.Dž. Vels, čuveni engleski pisac raznorodnih interesovanja, koji se smatra i jednim od začetnika naučne fantastike, prvi je koji u jednoj svojoj priči spominje shandygaff kao piće dobijeno ,,mešanjem dve boce piva i ginger alea u krčagu‘‘. Neki izvori tvrde da su britanski vojnici u kolonijama dobijali pivo pomešano sa limunadom kako bi lakše podneli visoke temperature, a pri tom uneli manje alkohola u sebe i prouzrokovali manje štete oko sebe.
Nemci su odgovorili, ne samo svojom verzijom pića, nego i legendom. Prema ovoj priči, Franc Ksaver Kugler, vlasnik gostionice u brdovitom kraju nedaleko od Minhena, pokušao je 1922. godine da iskoristi rastuću popularnost biciklizma, pa je organizovao jednu biciklističku turu koja je, sasvim razumljivo, prolazila pored njegove kafane. Akcija je uspela preko svih očekivanja, pa se u jednom trenutku na hiljade žednih i umornih biciklista našlo u bašti i oko njegovog lokala. Gospodin Kugler je shvatio da neće imati dovoljno piva za sve, ali da u zalihama ima veliku količinu gazirane limunade, pa je tako, u nevolji, došao na ideju da pomeša pivo sa sokom u odnosu 50:50. Biciklisti su sa oduševljenjem prihvatili ponuđeno piće koje ih je osvežilo posle napora, ali ne i opteretilo dalju vožnju količinom alkohola i tako je rođen radler, biciklista, odnosno radlermass, što bi u prevodu značilo biciklistički litar, sasvim dobru količinu za nekog ko je verglao usponima i spustovima bavarskih planina.
Legenda sasvim lepo, pa i prilično realno zvuči, samo što Lena Hrist, nemačka spisateljica iz Bavarske u svojim memoarima pod naslovom Erinnerungen einer Uberflussingen objavljenim u Minhenu 1912. godine spominje da se radlermass posluživao još 1900. godine, što znači da je ovo piće već tada bilo uobičajeno i da je moglo nastati znatno ranije. A da gospođi zanimljivog prezimena treba verovati i da je znala šta je pivo i pivska kultura svedoči i njen opis pivske bašte: Ovde bogati sede sa siromašnima, uzvišeni sa običnima i sve hijerarhijske razlike nestaju u spokojnom miru koji je iznad svega…
Širom Nemačke Biermischgetranke, mešana pića sa pivskom osnovom, su veoma popularna i ima ih, u zavisnosti od regiona, u različitim varijantama i pod različitim nazivima, ali je popularnost radlera prešla granice Nemačke, tako da je ovo piće danas omiljeno i u Austriji, Mađarskoj, Italiji, Češkoj, Slovačko, Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Poljskoj, Holandiji i naravno kod nas, u Srbiji.
Radler je prešao i okean pa se rado pije u Americi, a stigao je i do Australije i Novog Zelanda. Iako radleri imaju niži procenat alkohola, najčešće oko 2-2,5%, jedna novozelandska pivara proizvodi svoju verziju sa punih 5% alkohola. Ovde je došlo i do spora oko prava na naziv pića, pa su se oni proizvođači koji nisu imali prava da koriste originalno ime dosetili i pročitali reč unazad i svoje osvežavajuće piće prodaju pod nazivom Reldar, a drugi su ga jednostavno preveli i prodaju ga kao Cyclist.
Ova kombinacija prvobitno piva i limuna, a kasnije piva i grejpfruta, odlično gasi žeđ i osvežava i jedno je od najidealnijih rešenja za duge, tople, letnje dane. Ni kraft pivari nisu ostali imuni na čaroliju Radlera. Amerikancima je možda trebalo nešto vremena da ga prihvate, ali kada su to učinili, bilo je bez rezerve i naravno donelo i neke nove ukuse, pa se danas može popiti i radler, osim standardnog limuna i čestog grejpfruta, u kombinaciji sa breskvom ili malinom, a pivska osnova se kreće od klasičnih lagera i pilsnera do pale alea i IPA.
Ni domaća kraft scena nije ostala neosetljiva na neodoljivi šarm radlera. Kraft pivara Gvint iz Beograda specijalizovala se isključivo za lagere, što je priličan raritet u svetu zanatskog pivarstva, kako na ovim prostorima, tako i širom kraft sveta. Njihov radler sa 2,3% alkohola, osvežavajuće je citrusno iskustvo, zanosno i mirisno, pripremljeno od kvalitetnih sastojaka, sa ljubavlju i pažnjom. Gvint je posvećen tome da pivo učini jednostavnim, pa je takav i njihov radler – jednostavno odličan, pravi recept za letnje uživanje i borbu protiv žeđi. I pri svemu tome, ne morate biti biciklista da bi ste uživali u njemu.
