Eksplozija kraft pivarstva poslednjih nekoliko godina u Srbiji donela je sa sobom i eksploziju raznih ukusa, aroma, stilova, za koje, do skora, ogromna većina ljubitelja piva nije ni znala. U lokalnom pivskom rečniku svoje mesto izborili su izrazi kao što su APA, IPA, NEIPA, Amber Ale, Double IPA, a pred domaće pivopije stigla su piva sa ukusima i aromama o kojima nekada nisu ni maštali: piva sa dodatkom kajsije, cvekle ili manga nisu kreacije nekog ludog naučnika iz filmova, već savremena pivska realnost. Sve ovo izazvalo je, po prvi put od kada se pivo pije na ovim prostorima, i izvesnu generacijsku razdvojenost – mlađa publika mnogo lakše je prihvatila i zavolela neke nove ukuse, dok se oni nešto stariji tvrdokorno drže svojih tradicionalnih lagera.

Kraft pivari doneli su sa sobom i novu strast, sklonost ka eksperimentisanju i jedno sasvim posebno viđenje pivske kulture. Naravno, u ovom moru novih zanatskih pivara i stotinama različitih piva, ima i razlike u kvalitetu. Domaći kraft pivari proizvode uglavnom ejlove kod kojih je eventualne greške u proizvodnji mnogo lakše zamaskirati nego što je to slučaj kod lagera. U stalnoj želji za novim ukusima bude i nekih slabijih tura, ali i odličnih piva kojih se ne bi postidele ni mnogo razvijenije pivske zemlje. Oni koji su zaista želeli da nauče, naučili su, a oni koje je eventualno poneo trend, sa trendom će i nestati.

Globalna kraft revolucija donela je i kod nas, uz nove ukuse, i jedno sasvim novo viđenje piva koje polako zauzima svoje mesto i u prestižnim lokalima, kao i u lokalnim pivnicama. Ovaj pristup uzdigao je pivo na mesto koje mu pripada kao najstarijem piću koje je čovek napravio, ali je sa sobom doneo i mnoge stavove koji pivo gotovo na silu podižu u nekakve elitističke visine. Snobizam ili uživanje u pivu je dilema koja za iskrenog ljubitelja piva ne postoji. Oni drugi će ionako, za godinu ili dve, pojuriti za nekim novim trendom.