Industrijska piva su, šta god ko mislio o njima, kičma pivskog sveta, a lageri, kao najkonzumiranija vrsta piva na svetu, sa oko 95% potrošnje, njihov su zaštitni znak. To je ono pivo na koje smo svi najviše navikli, sa punoćom ukusa koju daje ječmeni slad i karakterističnom dozom gorčine koja potiče od hmelja. Razume se, postoje razne varijacije i nijanse u širokoj ponudi industrijskih lagera, kao i različiti nivoi kvaliteta. Industrijskom pivu se najčešće zamera određena doza bezukusnosti i bezličnosti, što ponekad postaje samo površinski stav, bez dubljeg istraživanja.  Lageri su inače ,,ravna‘‘ piva, bez preterano izraženih cvetnih, voćnih ili sličnih aroma, i zahtevnija su za proizvodnju od ejlova, pa se u lošijoj varijanti često može stići do bezukusnog i vodenog piva, međutim, ponekad je reč samo o ukusu potrošača – lager zahteva suptilno i pažljivo traganje po svim nivoima njegovih ukusa, bez bombardovanja aromama na prvi gutljaj.  Uostalom, i cena bi trebala da bude nekakva oznaka kvaliteta, pa ako čovek pije najjeftinije industrijsko pivo, može da dobije korektan proizvod, ali nema raloga da očekuje vrhunske domete. S druge strane, velike industrije svojim premijum segmentom pogađaju pravo u metu, tamo gde se odnos cene i kvaliteta odražava u najboljoj meri.

Dodatnu živost na našu pivsku scenu doneli su uvoznici piva svojim širokim i vrlo zanimljivim izborom. Piva o kojima se nekada maštalo, pričale se legende ili je trebalo otputovati na lice mesta da bi se probala, sada su domaćim ljubiteljima piva dostupna u svakom bolje snabdevenom marketu ili specijalizovanoj prodavnici. Takođe, tu su i piva za koja većina pivopija možda nije ni znala, a sada su u svakodnevnoj ponudi. Razlike u ceni i kvalitetu i ovde postoje, kao i razlike u ukusima, pa traganje za idealnim izborom predstavlja odličnu avanturu. Verovatno negde, na nekoj polici, stoji uvozno pivo koje će čovek kupiti, sa zadovoljstvom ispiti i reći sebi: Ovo je pravo pivo za mene.