Pivo nije ljudski izum koji je nastao odjednom, po receptu nekog genijalca koji je imao iznenadni napad nadahnuća, već je rezultat dugotrajnih procesa, istraživanja, prikupljanja iskustava. Ono je, osim napitka za uživanje, i tehnološki proizvod, odraz duha svog vremena, a oduvek je bilo blisko povezano i sa tehnološkim napretkom u raznim drugim oblastima – od hemije i biologije, do prerade metala. Napredovalo se u poboljšavanju ukusa, tretiranju slada, uzgoju hmelja, načinu pakovanja i skladištenja.
Ponekad su ove veze između različitih tehnologija naizgled neprimetne. Industrijska revolucija, radovi čitavog niza hemičara i fizičara, početak proizvodnje aluminijuma – sve je to tada teško bilo dovesti u vezu sa pivom.
Sa konzervisanjem hrane počelo se još u devetnaestom veku, pivo je došlo na red kasnije. Trebalo je rešiti čitav niz tehničkih problema, od pritiska tečnosti na zidove posude do poništavanja opasnosti da metal da neželjeni ukus pivu. Kao i u mnogim drugim oblastima, Amerikanci su bili najbrži i najpreduzimljiviji. Zna se i tačan datum – 24. januara 1935. godine Gottfired Krueger Brewing Company je u saradnji sa American Can Company na tržište izbacila prvih 2000 limenki piva. Ovaj kod nas popularan, iako u suštini zastareo izraz, tada je imao svoje opravdanje – konzerve su bile pravljene od lima. Posle početnog oklevanja konzumenata, došlo je do potvrde stare američke izreke da ništa ne uspeva tako kao uspeh. Za nepuna tri meseca više od 80% distributera prihvatilo je Krugerovo pivo, ovoj priči pridružili su se i američki giganti u proizvodnji piva, tako da je do kraja te iste 1935. godine prodato više od 200 miliona limenki.
Ovo je u svakom pogledu bio samo početak, trebalo je izvršiti još niz unapređenja i poboljšanja da bi se stiglo do današnjeg uživanja u pivu iz limenke. Menjali su se načini otvaranja, od nekadašnjih otvarača koji su naprosto bušili limenku, preko pop-taba, prstena sa jezičkom na vrhu koji se povlačenjem skidao sa limenke i tako je otvarao, do mehanizma koji najčešće viđamo i koristimo danas. Američka pivarska kompanija Adolph Coors Company započela je proizvodnju limenki od reciklirajućeg aluminijuma 1959. godine. Ovim podatkom smo došli do jedne od niza prednosti limenki u savremenom svetu. U vremenu globalne borbe protiv zagađenja, štednje energije i materijala, limenke su naprosto manekeni novog duha vremena. Limenka koju ispraznite i bacite može se ponovo, nakon procesa reciklaže, pojaviti kao limenka na polici za svega 60 dana. Pretapanjem u topionicama dobijaju se proizvodi sa potpuno istim karakteristikama kao i oni od kojih su napravljeni. I cifre više nego ubedljivo govore: recikliranjem limenki štedi se 95% energije koja je potrebna za proizvodnju prvobitne limenke, a korišćenjem recikliranog aluminijuma štetni gasovi smanjuju se takođe za 95%. Naravno, od reciklažnog aluminijuma mogu se proizvoditi i druge stvari, međutim, ovaj beskonačni niz prerade istog u isto omogućava maksimalno iskorišćavanje materijala i efikasnu zaštitu životne sredine.
Još jedna od prednosti limenki pokazala se vrlo brzo. Idealne su za pakovanje i skladištenje, a zbog male težine pogodne su za transport. Pivo u njoj može se brže ohladiti, što je za pivopije vrlo bitan faktor. Takođe je lakše poneti je sa sobom na pecanje, izlet, putovanje, pusto ostrvo, neće se razbiti, a pošto ne propušta ni svetlost ni kiseonik i ne dolazi do neželjenih promena, možete biti sigurni da ćete, posle karakterističnog zvuka otvaranja limenke, popiti zaista sveže pivo.
Svestranost ovog relativno malog predmeta ni ovde se ne završava. Zahvaljujući obliku, limenka nudi sav svoj obim, čitavih 360 stepeni, razigranoj mašti dizajnera i marketinškim porukama i informacijama. Upravo sada u vreme fudbalske groznice koja trese planetu i kod nas imamo limenke piva sa imenima fudbalera. Naročito su kraft pivari širom sveta razigrani u svojoj mašti kojoj limenke nude svoj praktični prostor. Limenka je poruka, moglo bi se reći u stilu Marshalla McLuhana. Čitav jedan mali, prenosni 3D bilbord.
Razume se da su i proizvođači gaziranih bezalkoholnih napitaka i raznoraznih enerdžajzera takođe uočili svoju priliku u vidu limenke, što sve zajedno doprinosi daljem popularisanju ovog vida pakovanja i rastu proizvodnje i prodaje. Recimo samo, prema podacima BCME (Beverage Can Makers Europe), 2015. godine u Evropi je napunjeno preko 64 milijarde limenki, što predstavlja rast od 2% u odnosu na godinu ranije.
Sve ovo nije naravno zaobišlo ni Srbiju. Kompanija Ball Packaging Europe, svetski lider u proizvodnji limenki, otvorila je svoje postrojenje u Beogradu još 2004. godine. Proizvodi iz ove fabrike izvoze se u 22 zemlje Evrope, a izvoz čini 70% ukupne proizvodnje. Odgovorno poslovanje, visoka organizovanost i stalne inovacije ovde su neprekidno prisutni. Ova inovativnost se ogleda i u proizvodima kao što su Strawster, limenka sa slamčicom i specijalni BRE poklopac koji konzumentu omogućava da limenku zatvori i kasnije nastavi sa uživanjem u svom omiljenom piću. Tržište je u neprekidnom rastu, ne samo na razvijenijem zapadu Evrope, nego i na istoku. Učešće limenki i u regionu je u porastu u odnosu na druge vrste pakovanja. Mađari su veliki ljubitelji i konzumenti pića iz limenki, a zemlje zapadnog Balkana imaju izrazito veliki potencijal.
Ball Packaging budno prati i dešavanja na lokalnoj sceni, što se ogleda i u činjenici da su dugogodišnji parteri Beer Festa, a kada tome dodamo podatak da su srpski kraft pivari nedavno izbacili na scenu prvo srpsko kraft pivo u limenci jasno je da budućnost nudi mnoge zanimljive izazove.
Limenka je lagana, pogodna za transport, čuva pivo, efikasna je za reciklažu, nosi poruku i predstavlja izvesni stil, a u toj svojoj raznovrsnosti ima i još jednu zanimljivu stranu – to je onaj trenutak kada čovek zadovoljno zgužva svoju praznu limenku i posegne za sledećom.
