Odabir piva uz ovo jelo nije komplikovan, ako poznajete pivske stilove i ukoliko znate šta možete od njih da očekujete. Najbolju ulogu savršenog pratioca vašem savršenom pečenju i savršenom prilogu koje servirate uz njega omogućiće pivo koje je predvodnik kraft piva, odnosno dobro kreirana i savršeno balansirana IPA

Teletina je veoma interesantno meso, koje iako je generalno mlado meso nije mekano i ima sebi svojstven miris. Teletina može da bude mekana, ako se znalački pripremi, ali i ako se za pripremu odabere deo mesa koje je prikladno za spremanje na način kako smo naumili. Ali, teletina nije meso koje omogućava veliki izbor pripreme. Doduše, teletina i svaki njen deo mogu se pripremiti na mnogo načina i u mnogim kombinacijama i kao dodaci ili sastavni delovi mnogih jela, ali teletina nije zahvalno meso i meso koje ima kapacitet za svako jelo. Teletina je najbolja, i to svaki njen deo, ako se dugo peče na blagoj vatri ispod sača ili ako se dugo peče na laganoj vatri u rerni, „ušuškana“ ispod folije. Na taj način izvućiće se najbolje od teletine.

Teletina je meso koje ima interesantan šmek, kao u ostalom i govedina, no ne toliko intenzivan i karakterističan. Ovo za gurmane i hedoniste jeste hendikep i svako iskusan pre će odabrati juneće ili goveđe meso, ako je znalački pripremljeno, nego teleće.

Ali teletina ima svojih prednosti i teletina je uvek na ceni. Teleće meso je lako i u isto vreme veoma hranjivo i pogodno je za ishranu onih koji žele da jedu dobro, ali preferiraju jela kod kojih nema nekih iskakanja u formi jakih i intenzivnih ukusa.

U srpskoj tradiciji i tradiciji zemalja kojima smo okruženi i sa kojima delimo slične gastronomske vrednosti, teletina je uvek važila kao jelo za posebne prilike kod većinskog stanovništva ili svakodnevno jelo kod onih malobrojnih. Teleće meso je nekako izazivalo poštovanje i ono se smatralo najboljim i često nedostupnim izborom mesa na stolu.

 Jelo od kog zastaje dah

Postoji nekoliko delova telećeg mesa, koji su zahvalni za pripremu, i postoji nekoliko jela od telećeg mesa od kojih zastaje dah. Mi ćemo se ovog puta baviti dugo pečenim telećim mekim rebrima u rerni, jer smatramo da ovo jelo ukoliko se pripremi u natur sosu savršeno je pečenje na vašem prazničnom stolu.

Teleća meka rebra moguće je kupiti u manjim mesarama, kod proverenih mesara ili u komšijskim mesarama. Ovaj komad mesa nikako nemojte kupovati u mesarama gde ne poznajete mesara ili u mesarama velikih trgovačkih lanaca. Ne zbog toga što će vam verovatno dati ovaj deo mesa od juneta, koji će svakako biti dobar, već zbog toga što treba da osetite svu čaroliju upravo telećih mekih rebara i uživate u ovom delikatesu.

Teleća meka rebra pripremajte u plićem i većem plehu, dobro ih posolite, namastite ih svinjskom masti i uz njih u pleh poređajte veće šargarepe u komadu. Sve pokrijte folijom, dobro „ušuškajte“, stavite u rernu i pecite četiri sata na temperaturi od 170 stepeni Celzijusa. Nakon toga skinite foliju i pecite još 20 minuta na 200 stepeni.

Nakon što ste ih ispekli, izvadite ih iz rerne, sačekajte 10 do 15 minuta da se meso stabilizuje i služite ih uz šargarepu koja se dugo pekla uz njih i pire od celera i krompira. Hleb izostavite, jer hleb je ovde samo višak i prilog koji nema tu šta da traži.

Kombinacija suprotnih ukusa koji privlače jedni druge

Teleća meka rebra, bez obzira koliko je meso mlado, poseduju karakteristično blag miris kompleksnog goveđeg mesa, zbog specifičnih masnoća koje se nalaze u njemu i koje ga čine prošaranim i „lepljivim“. Ovaj ukus, odnosno karakteristika, pravi je delikates za gastro znalce, ali i ono što ne baš iskusne tera na naredni zalogaj. Meso jeste punog ukusa, mekane strukture, ali ne napadno.

Kada se ovoj rapsodiji ukusa doda šargarepa, koja je dugim pečenjem potpuno omekšala i koja je na kratko zapečena, čime je njena aroma dodatno dobila potrebnu slast, rađa se nova dimenzija ukusa koja robusnom, ali mekom mesu, dodaje preko potrebnu slast i stvara onu prirodnu mesno-slatkastu notu koja opčinjava naša čula.

Ukoliko ste prilog od celera pripremili kako treba i ukoliko je kombinacija krompira i celera prava, celokupan doživljaj se penje za lestvicu ili dve više.

Za savršeni recept pirea od celera ne postoji jasna kombinacija krompira i celera, jer u zavisnosti od doba godine i celer menja ukus od blagog do intenzivnog. Kod krompira je slična situacija i krompir u zavisnosti od sorte daje drugačije temeljne ukuse pireu. Najbolje bi bilo da isprobate ono što ste kupili i da ne budete lenji istražujući, jer na taj način dobićete najbolju kombinaciju, koja će dati savršen ukus vašem pireu.

Ukoliko je vaš pire od celera i crvenog krompira dostigao savršen ukus, njegov zadatak biće da poveže blago-jak mesni ukus mesa i slatkasto-povrćni ukus šargarepe svojim notama koje balansiraju na ivici slatkasto-gorko-herbalnih aromatskih kompleksa i da svemu da onu preko potrebnu začinsku crtu. Tipične intenzivno-povrtno-gorke note celera učiniće da svaki zalogaj ispuni ono što se očekuje od njega, odnosno da bude u isto vreme i blag i jak, i slatkast i gorak, i mesni i povrtni.

Važan je dobar izbor piva

Kod pojedinih jela nije toliko važan izbor pića koje će ih pratiti, no kod nekih je to važno, a kod posebnih je to od suštinskog značaja. Neka jela mogu da se podignu i da im se ukusi dodatno pojačaju odabirom pravog pića.

Kod telećih mekih rebara, koje smo poslužili uz šargarepu koja se dugo pekla u natur sosu od pečenja i koja je na kratko i jako zapečena, te uz pire od celera koji smo blago pobiberili zelenim biberom, od suštinskog značaja je da poslužimo piće koje će se sljubiti uz ovo jelo.

U ovom slučaju ponudićemo pivo, koje će biti sve ono što je potrebno da se ovi ukusi za nijansu poboljšaju i koje će učiniti da se celokupna impresija jela razlije u dodatnoj fuziji ukusa.

Odabir piva uz ovo jele nije komplikovan, ako poznajete pivske stilove i ukoliko znate šta možete od njih da očekujete. Najbolju ulogu savršenog pratioca vašem savršenom pečenju i savršenom prilogu koje servirate uz njega daće pivo koje je predvodnik kraft piva, daće dobro kreirana i savršeno balansirana IPA.

Mudrim odabirom IPA piva, u kom se prilikom spravljanja vodilo računa o izboru sorte hmelja ili kombinacije sorti, ali i o količini dodatog hmelja da bi se dobila citrusno herbalna perfektna gorčina, daćete jelu preko potrebnu začinsku notu koju ste smišljeno izbegli pečenjem mesa u sopstvenom sosu, te njegovim posluženjem uz namirnice koje daju mirisne i tek blago začinske note. IPA će biti onaj preko potrebni začin koji će svakom zalogaju dati potreban dodir, ali i koja će sprati vaše senzore ukusa i stvoriti preduslove za novu impresiju. Budite sigurni da ništa neće biti napadno, već da će se ukusi prelivati jedan u drugi.

Zašto baš IPA pivo

India Pale ale je stil piva koji daje šansu zanatskim pivarima da testiraju svoje granice, odnosno da ostvaruju nemoguće, te da se igraju, a da za tu igru ne odgovaraju tradicionalistima. Ovaj stil dopušta, a i podrazumeva da se krše pravila, kako bi isplivala kreativnost zanatskih pivara, čime se opet pušta mašti na volju i dobija bolji i kvalitetniji proizvod. Američki hmeljevi, koji su sastavni deo India Pale ale stila, su ti koji dopuštaju igru s mekanim citrusnim ukusima i aromama, a u sinergiji daju grube, pa čak i izrazito voćne note.

IPA piva često znaju da budu komplikovana, robusna, izraženih aroma, jakih mirisa, napornih ukusa. Bez obzira na sve svoje karateristike ovo su pre svega specifična piva i ona su pravi reprezent kuda može da nas odvede eksperimentisanje zanatskih pivara sa kraft pivima.

Ova piva su generalno gorka, citrusna i punog tela, ali mogu da budu i predimenzionirana u svakoj svojoj osobini, ali i u svim glavnim karakteristikama. Osnovna IPA piva, koja su kreirana na osnovu nekih standardnih receptura, su veoma interesantna za piće, u njima domiraju citrusne note selekcije hmelja, slast dobijena od kombinacije slada, alkohol je dobro definisan, opšti balans je odličan, ali intenzivan i preliva se od slatkastih do gorkih voćno-pšeničnih impresija.