Još uvek smo na početku nove godine i statističari raznih profila i dalje obrađuju podatke za 2018. godinu, tako da ćemo sačekati još neko vreme kako bi saznali da li se trend povećanja potrošnje piva u Srbiji iz 2017. nastavio i u prošloj godini. Razloga za umereni optimizam ima, ali pošto se kaže da je optimista pesimista sa iskustvom, valja nam sačekati zvanične podatke.
A jedan statistički podatak je svakako obeležio pivsku scenu Srbije u 2018. godini. Prema podacima Eurostata, kancelarije Evropske unije za statistiku, Srbija je drugi izvoznik piva na tržište zemalja EU sa 48 miliona litara, odmah iza neprikosnovenog Meksika sa 211 miliona litara, a ispred SAD sa 36 milona litara i Kine sa 16 miliona litara. Od zemalja članica EU, najviše našeg piva odlazi na tržište Bugarske, pa potom u Mađarsku i Hrvatsku. Ovaj podatak je različito komentarisan sa različitih mesta. U Udruženju pivara Srbije kažu da se radi o konstantnom povećanju izvoza i da je tajna uspeha u kvalitetnom domaćem pivu koje se proizvodi, u najvećoj meri, od kvalitetnih domaćih sirovina. Neki ekonomisti tvrde da je glavni uzrok ovog uspeha niska proizvodna cena našeg piva, što ga čini konkurentnijim i poželjnijim. Na ovoj listi nema Velike Britanije, gde su SAD veliki izvoznici, a belgijska Delhaize grupa je posle kupovine Maksija razvila mrežu prodavnica u Bugarskoj što je omogućilo dalji prodor našeg piva na njihovo tržište. Slična priča sa sličnim posledicama je i sa drugim trgovačkim lancima u okruženju, kao što su Merkator i Agrokor. Verovatno je tajna uspeha u odnosu cene i kvaliteta. Da se radi o zaista lošem pivu, svakako bi teško prošli na tržište EU, bar ne u ovim količinama. A pivarstvo ostaje jedna od privrednih grana (koliko ih još ima takvih?) u kojima Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo, što će reći da više izvozi nego što uvozi.
Uz pozitivne primere i priče, postoji i ona druga, tužnija strana. Nekadašnji pivski velikani na našem tržištu, sa dugom tradicijom, kao što su Vršačka i Jagodinska pivara, još uvek su pod stečajem. Nedavna prodaja Jagodinske pivare, početkom decembra 2108. godine, ponovo se neuspešno završila. Ostaje nam da se nadamo da će nas čuveni čiča sa etikete ponovo gledati dok ispijamo pivo. Ako je onaj drugi i manje simpatični brka sa etikete Birra Moretti preživeo sve italijanske turbulencije, nadamo se da će to konačno uspeti i našem.
Na kraft pivskoj sceni Srbije traje neprekidna živost, već nekoliko godina. Nove mikro pivare rađaju se na svim stranama, nošene talasom koji još uvek ne pokazuje znake popuštanja. Ne tako davno, aprila 2017. bilo ih je dvadeset, godinu dana kasnije četrdeset, a danas ih ima sedamdesetak. Najviše ih je u Beogradu i u Vojvodini, ali se šire i po drugim krajevima Srbije. Dokle će ovaj trend trajati, danas je teško predvideti. Svakako će u jednom trenutku doći do zasićenosti tržišta, a ekonomske okolnosti i sposobnost poslovanja odrediće ko će nastaviti sa uspehom, a ko će se suočiti sa velikim problemima. Naravno, problema ima i danas, U prvom redu je niska kupovna moć domaćeg stanovništva. Prema jednoj uporenoj analizi Udruženja za prehrambenu industriju pri Privrednoj komori Srbije, u poređenju sa 27 zemalja iz EU Srbija je na 25. mestu po kupovnoj moći stanovništva. Sa druge strane, Srbija je na dvanaestom mestu po visini akcize na pivo u ugostiteljskim objektima i na osmom mestu po visini akcize na pivo u maloprodajnim objektima, Ako ni po čemu drugom, po ovoj razlici između kupovne moći potrošača i visine akciza smo na prvom mestu u Evropi.
Ali, naši kraft pivari su uporni i žilavi borci. Uz mnoštvo novoosnovanih pivara, prošle godine na tržište je izbačeno puno novih piva, paleta ukusa i aroma neprestano se širi, a srpska kraft piva mogu se pronaći na tržištu EU, ali i u Rusiji, dalekom Brazilu, Panami i u mnogim drugim zemljama. Pojavila su se i domaća kraft piva u limenci, a osim u specijalizovanim lokalima i prodajnim mestima počela su da se pojavljuju i na policama velikih trgovinskih lanaca. Ljubav, znanje, upornost i potencijal naših zanatskih pivara su zaista veliki. Država je prepoznala ovaj rast i značaj malih pivara u Srbiji, ali se i dalje očekuju konkretni potezi. U najavi su subvencije za proizvođače i izrada pravilnika kojim bi se propisali uslovi i način na koji se ostvaruje pravo na taj podsticaj, čeka se i na izmenu Zakona o pivu, a postoji još čitav niz problema koji treba rešiti i sa čime će se, nadamo se, početi u ovoj godini.
Bez obzira na sve probleme, naši kraft pivari ne prestaju da nas iznenađuju i raduju svojim novim pivskim kreacijama.
U porastu je i broj festivala piva. Uz Beogradski festival piva, Novosadski festival zanatskog piva, Dane piva u Zrenjaninu, Craft land, Novosadski Oktoberfest, postoji još niz pivskih manifestacija koje, bez obzira na obim, nude kvalitetno pivo i ono što uz njega obavezno ide, dobro druženje.
A nama preostaje da vam svima poželimo ukusnu, aromatičnu, penušavu, zahmeljenu, ejlom ili lagerom ukrašenu, idealno temperiranu Novu pivsku 2019. godinu.
