Gospodin Heineken je bio u procesu dizajniranja flaša za njegovo pivo kada mu je pala na pamet brilijantna ideja – želeo je da pivska flaša bude višestruko korisna. Osmislio je flašu koja, kada se pivo popije, može da služi kao građavinski materijal. Pokušaj nije u potpunosti uspeo, mada ima objekata sagrađenih od „staklenih cigli“ tj. flaša, jer se staklo pokazalo kao suviše krhko. U svakom slučaju Gospodin Heineken je zbog ovog poduhvata veoma cenjen u građevini. Napomena: konzumiranje alkohola je strogo zabranjeno na gradilištima i u toku radnog vremena.

Dosta godina posle pokušaja Gospodina Heineken-a ipak je sagrađen hram na Tajlandu od pivskih flaša. Pod nazivom „Wat Pa Maha Chedi Kaew“ hram je napravljen od preko 1,5 miliona praznih Heineken boca i Chang pivskih boca. Posle izgradnje hrama, koja je trajala oko dve godine, sagrađeno je još oko 20 sličnih objekata. Ovo je odličan primer kako reciklirati tj. kako se rešiti otpada. Monasi su nastavili da koriste boce kao građevinski materijal i na taj način uspešno smanjuju emisiju ugljen-dioksida.

Eksperimentima nikad kraja. Pivo i pivska ambalaža su uvek kod ljudi izazivali želju za eksperimentisanjem, možda je i sam alkohol „krivac“ za to, nećemo ulaziti u detalje. Još početkom 18. veka gospodin Džon Lubok je izučavao bilologiju i napravio test gde je pokušao da alkoholiše mrave. Naravno mravima je dao da piju pivo. Posle svega imamo vrlo interesantne ( i korisne) podatke – pijani mravi padaju na desnu stranu.

Da su naučni eksperimenti isplativi uverila nas je priča o naučniku Niels Bohr iz Danske. Ne znamo da li je radio ispitivanja na pivu, ali znamo da se bavio strukturom atoma. Začetnik je savremene atomistike. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku. Pitate se gde je u svemu ovome pivo? Uz Nobelovu nagradu naučnik je dobio i kuću i to ne običnu kuću. Kuća se nalazila u Kopenhagenu u blizini Carlsberg pivare. Vodovod je u stvari bio pivovod, tako da je gospodin naučnik u svojoj kući imao slavinu iz koje teče pivo.