Ukoliko pogledamo pivo kroz istoriju u Srbiji, značajno mesto zauzima Valjevska pivara
Pivo se pije bilo da je dobra, osrednja ili loša ekonomska situacija. Ovo je jedan od razloga zašto pivska industrija nikada neće propasti.
Pivo iz Valjeva
Najbolji primer za to je Valjevska pivara. Ona je od svog osnivanja do danas imala razne uspone i padove. Uprkos mnogobrojnim kriznim situacijama, radnici nisu posustajali. Oni i dalje vode “borbu” kako bi uzdigli pivsku industriju na još veći i kvalitetniji nivo.
Kada je osnovana, Valjevska pivara bila je mala zanatska radionica. Danas, samo 160 godina kasnije, Valjevska pivara je izrasla u kompaniju koja zapošljava 200 radnika. Valjevska pivara na godišnjem nivou proizvede 100 hiljada hektolitara piva.
Razvojni put Valjevske pivare i danas predstavlja veliki izazov. Ali i odgovornost pred istorijskim trajanjem, jer se kroz istoriju pivare beleže burni događaji.
Pivo i revolucija
Prema istorijskim spisima, nezadovoljni radnici tadašnje Akcionarske Valjevske pivare započeli su štrajk. Štrajk je počeo 4. jula 1912. godine. Cilj štrajka je bio da im se poboljšaju uslovi za rad.
Njih pedesetak, uglavom nekvalifikovanih radnika, obavljali su najteže fizičke poslove. Oni su te poslove radili u nehumanim uslovima i za platu od svega 50 tadašnjih dinara.
Tadašnja pivara nije imala modernizovanu proizvodnju piva. Zbog toga se od nekvalifikovanih radnika tražilo da rade najteže poslove. Bukvalno su radili sve. Posao im je podrazumevao istovar i pretovar robe i sirovina. Zatim iznošenje mokrog ječma iz bazena u veliku betonsku salu za ručno vidrovanje. Čak su ručno obavljali prenos slada u sušare koje su se nalazile ispod brda.
Koliko im je posao bio težak govori i činjenica da su džakove ručno podizali na drugi sprat sušare. I pored tolikog napornog rada, nikada nisu imali odmor. Kad sladara nije radila, morali su da obavljaju druge teške poslove.
Njihovo radno vreme trajalo je duže od 10 sati. Sve ovo su bili razlozi za štrajk. Zato su se odvažili da zatraže bolje uslove rada i veću platu.
Ovi zahtevi su odbijeni. Umesto povećanja plata i smanjenja radnog vremena, tadašnje rukovodstvo u pomoć poziva žandarme. Čak 40 žandarma je stiglo da ugase štrajk.
Pivo i napredak pivare
O tome kako je štajk okončan nema pouzdanih izvora. Međutim ono što se zna jeste da su zahtevi zaposlenih ipak uslišeni. Čak im je i plata uvećana sa 50 na 65 dinara.
Ova obustava rada zapravo je dovela do novog istorijskog poglavlja pivare. Ovo se desilo jer su uprava i akcionari izgubili kredibilitet.
Štrajk radnika odrazio se i na status pivare. Ona je samo osam meseci kasnije transformisana u “Srpsko akcionarsko društvo”, sa sedištem u Beogradu.
Danas je u Valjevskoj pivari sasvim druga priča – jer menadžment kompanije veoma vodi račina o svojim radnicima. Proces proizvodnje se odvija po najvišim svetskim standardima. Tehnologija je zaposlenima dosta olakšala posao.
Kao potvrdu kvaliteta valjevskog i specijalnih piva, pivara je dobila mnoštvo priznanja. Pored priznanja dobili su i preko 30 zlatnih medalja širom sveta.
Pivo ponos Valjevaca
Piva koja proizvode visoko su pozicionirana na domaćem i svetskom tržištu. Njihov ponos Valjevsko pivo zadržalo je jedinstven ukus i kvalitet. Jagodinsko pivo u pogonima Valjevske pivare proizvodi se po originalnoj recepturi koja datira od 1852 godine. Eichinger svetlo premium pivo, koje pripada pils stilu, sve više osvaja srca potrošača. Ovo pivo je dobilo ime po pivaru Jozefu Ajhingeru poreklom iz Bavarske. On je u Valjevo stigao 1870. godine. Jozef Ajhinger je najzaslužniji je za početak stručne proizvodnje piva u tadašnjoj Valjevskoj pivari.
