U vremenima posle velikih kriza ljudi se po pravilu okreću zabavi i opuštanju, u pokušaju da zaborave prethodne nedaće, što može biti ohrabrujući znak za zanatske pivare. S druge strane, veliko je pitanje kakva će biti ekonomska situacija i kolika će biti kupovna moć ili nemoć potrošača

U protekle dve i po godine, koliko naš časopis postoji, u mnogo navrata smo pisali o srpskom kraft pivarstvu, njegovom razvoju, pivarama i pivarima, uspesima, planovima, ali i problemima. I ne samo mi. Pre 5-6 godina na upit na Guglu koji je sadržavao izraz kraft ili zanatsko pivo, moglo se stići samo do šačice tekstova, danas ih ima na stotine hiljada. 

Rast broja kraft pivara u Srbiji bio je eksplozivan i od nekolicine pionira stiglo se do više od 70 pivara, udruženja, nebrojenih vrsta proizvedenog piva, medijske pažnje, festivala zanatskog piva. 

I u trenutku poleta ove mlade i atraktivne grane srpskog biznisa pojavio se negativac kog niko nije mogao da predvidi – pandemija korona virusa. Uvođenjem vanrednog stanja, policijskog časa i svih ostalih mera koje su nam dobro poznate, srpski kraft pivari ostali su, zatvaranjem ugostiteljskih objekata, odsečeni od svojih vernih konzumenata i najvažnijeg izvora prihoda. Ovo je svakako bio veliki udarac za sve proizvođače zanatskog piva. U prethodnom periodu uložena su značajna finansijska sredstva u otvaranje novih pivara, proširenje postojećih kapaciteta, proizvodnju, sirovine, marketing i promociju, mnoge renomirane pivare otvorile su i svoj taproom, a sada se, zahvaljujući nesrećnom sticaju okolnosti, uložena sredstva vrlo sporo vraćaju. Uz sve to, kraft pivo je po pravilu nepasterizovano i nema dug rok trajanja, tako da je trebalo potrošiti postojeće zalihe pre nego što se i pomisli na kuvanje novih tura piva. 

Osnovni problem u novonastaloj situaciji je kako stići do konzumenata, onih kojima je pivo i namenjeno. Dogma, Kabinet, Salto, 3Bir, Crow i ostali vodeći srpski kraft pivari okrenuli su se online prodaji svojih piva. Neki od njih imali su tu opciju i ranije, neki su bili u ozbiljnim pripremama za ovakav vid prodaje, ali ih je ozbiljnost situacije naterala da trenutno svu svoju energiju usmere na ovaj način stizanja do konzumenata.  Prvi utisci su bili vrlo povoljni, svi su  isticali da prodaja odlično ide, da postoji veliko interesovanje i da su ljubitelji zanatskog piva zadovoljni što u toj situaciji, kada je vreme kretanja bilo ograničeno i dugo se sedelo u svoja četiri zida, mogu da na lak, jednostavan i bezbedan način dođu do svog omiljenog napitka. U nekoj redovnoj situaciji ovo bi bio odličan izvor dodatnih prihoda za pivare, međutim, tada kada su bili potpuno odsečeni od širokog HORECA sektora, pitanje je koliko je to dovoljno. Ali vremena za filozofiranje i dugačke analize nema, treba brzo reagovati i snaći se u teškoj situaciji čije negativne efekte niko nije mogao da uključi u svoje poslovne planove. 

Vanredna situacija je završena i ostaje pitanje: šta posle? U ovo doba godine počinju sa radom bašte kafa, restorana i pivnica, te bi trebale da su prepune, ili je tako barem bilo svake godine, do ovog kasnog proleća i početka leta. Svaki dan je gubitak, a propušteno je teško nadoknaditi dok računi uredno pristižu. Kako će se kraft pivare snaći u post-korona vremenu veliko je pitanje i zavisi od mnogo faktora, od opštih ekonomskih do lične snalažljivosti svakog pivara ponaosob. 

U vremenima posle velikih kriza ljudi po se po pravilu okreću zabavi i opuštanju u pokušaju da zaborave prethodne nedaće, što može biti ohrabrujući znak za zanatske pivare. S druge strane, veliko je pitanje kakva će biti ekonomska situacija i kolika će biti kupovna moć ili nemoć potrošača.

Zapravo, problemi koji postoje samo će dobiti na intenzitetu. Broj ljubitelja kraft piva je ograničen, učešće zanatskog piva u ukupnoj prodaji piva u Srbiji jeste poraslo, ali i dalje se izražava vrlo malim procentima, ako ne i promilima. Pitanje za milion dolara je kako očuvati stabilnost proizvodnje, kvalitet proizvoda, a cenom se približiti mnogo širem krugu ljubitelja piva. Veliku ulogu bi mogao da odigra jedan još agresivniji, kontinuirani marketing i pokušaj da se stigne u što veći broj HORECA objekata, kao i u brojne objekte trgovinskih lanaca, gde se kraft pivo suočava sa dodatnim problemom, jer ne može dugo da stoji na rafovima prodavnica, izloženo svetlu i temperaturi koje mu nikako ne odgovaraju.

Većina pivopija su po pravilu konzervativni ljudi, vezuju se za jednu vrstu piva i ne menjaju tako lako svoje navike. Kraft revolucija jeste donela mnoge promene u shvatanjima i odnosu prema pivu i nove, zanimljive ukuse, ali lager je i globalno i lokalno još uvek neprikosnoveni vladar tržišta i nema naznaka da će se tu nešto drastično u skorije vreme promeniti, pa bi možda trebalo razmišljati i u tom pravcu. 

Budimo realni – cena je osnovni problem koji koči masovniju prodaju zanatskog piva. Ni ugostitelj ni pivar ne mogu puno da profitiraju od onih koji čitavo veče cevče svoje malo točeno pivo. A od trendovske publike se ne može očekivati neka posebna vernost – oni će se lako okrenuti nekom novom, drugačijem hitu, a to ne mora biti pivo.

Da li će koronavirus za srpske kraft pivare predstavljati ono što je bila filoksera za vinogradare druge polovine 19. veka? Odgovor na ovo pitanje daće vreme. Poznajući žilavost i upornost srpskih kraft pivara, koju su do sada više puta pokazali, nadamo se najboljem.