Stizale su do nas razne svetske pomame, stilovi i trendovi, ali oni su se najčešće pojavljivali u svetu mode ili muzike. Možda je nezabeleženo da je do nas stigao i jedan globalni trend koji se ne bavi uglavnom ponovnim prodavanjem magle, novim rasporedom krpica za nastupajuću sezonu, već – proizvodnjom.  Ali, to su kraft pivari, pa i sama njihova pojava označava nešto kvalitativno drugačije.

Do pre desetak godina zanatsko pivarstvo je u Srbiji bilo gotovo nepoznat pojam, do pre pet – šest godina jedva bi od njih mogao da se sastavi fudbalski tim, a danas ih ima 44 registrovane pri Privrednoj komori Srbije, a prema nekim podacima kraft pivarstvom se u Srbiji bavi njih sedamdesetak, ne računajući one koji kuvaju pivo jedino kod kuće, za sebe i svoje prijatelje. Samo u toku prošle godine u našoj zemlji je registrovano 16 novih pivara. Statistike kažu da je to jedan od pet najperspektivnijih poslova u našoj zemlji.

Po definiciji kraft pivare imaju mali obim proizvodnje u poređenju sa industrijskim pivarama, koriste tradicionalnu tehniku proizvodnje uz upotrebu kvalitetnih prirodnih sastojaka. Kod nas ovakva tradicija gotovo i da nije postojala – ako se pivo nekada i kuvalo kod kuće, to je davno zaboravljeno. Srpski kraft pivari doneli su sa sobom nešto čega na našoj pivskoj sceni nije bilo: za većinu konzumenata neobične, dotad neprobane nove ukuse i arome, sasvim drugačiji pristup pivu kao proizvodu, podizanje nivoa pivske kulture, obraćanje prevashodne pažnje kvalitetu, a ne kvantitetu.

Često se kaže da je kraft pivarstvo unosan biznis, što eksplozija novih pivara možda pokazuje, ali se pri tom zaboravlja na koje se probleme nailazi – od nabavke sirovina i opreme, nepovoljnog ekonomskog okruženja, nedovoljne podrške državnih organa, naročito u pogledu akciza. Kao i u svakom popularnom trendu, ubrzano rastućem biznisu, tako se verovatno i ovde nađe poneka crna ovca koja razmišlja po sistemu ,,take the money and run‘‘, ali u poslu koji zahteva posvećenost, ljubav i znanje, takav stav će islapeti brzo, kao nebrižljivo čuvano pivo. Dobar pivar se ne postaje preko noći, prostom primenom nekoliko jednostavnih trikova. Uz sve to potreban je kvalitetan biznis plan, dobra, precizna organizacija, i onaj čarobni deo improvizacije koji dobre pivare odvaja od prosečnih.

Kao i svaki spontani pokret, novost i sasvim određena vrsta bunta, kraft pivarstvo u Srbiji, a i drugde, nailazi na dosta nerazumevanja. Pivopije formirane u strogo jednoznačnom pivskom svetu teško prihvataju vrste piva i ukuse na koje nisu navikli; smatra se, sa druge strane, da je kraft pivarstvo ipak prolazna moda, a zanatsko pivo nešto čime sebi IT svet i hipsteri ispunjavaju slobodno vreme. Izraženi noviteti svakako nailaze na otpore, ali srpski zanatski pivari uspevaju da pivo predstave u sasvim novom svetlu, ne samo kao relativno bezlični proizvod koji se naprosto ispija, već kao nešto o čemu se, uz ispijanje, i priča.

Na neki način moglo bi se reći da su od njega napravili 3D proizvod – kraft pivo uz mnoštvo aroma i ukusa, pruža i uživanje u širokom rasponu svojih mirisa, a vizuelni identitet, čemu se posvećuje posebna pažnja, nudi čitavo obilje pakovanja i etiketa – od kitnjastih do svedenih, od provokativnih do smirenih.

To je ono što je srpsko kraft pivarstvo u svom domenu uspelo, da poveže čitav niz ljudi, od proizvođača opreme i sirovina, tehnologa, zaposlenih u pivarama, dizajnera i marketinških stručnjaka, do specijalizovanih lokala, pabova, klubova, pivnica, prodavnica posvećenih samo kraftu, koji nude jedan novi vid odnosa prema pivu i specifičnu urbanu kulturu.

Svetsko tržište piva se stalno razvija i širi, raste potreba za novim ukusima,  pojavljuju se mnogobrojne nove vrste piva, podstilovi postaju stilovi, čitava priča je vrlo ozbiljna i nikako nije tek bura u čaši vode. Ali bura u pivskoj krigli, simbolično rečeno, svakako jeste.

Svaka budućnost je neizvesna, zato i jeste budućnost, ali ono što očekuje kraft scenu u Srbiji, po svemu sudeći, doneće mnoga prijatna iznenađenja. Već sada srpska zanatska piva mogu se naći na tržištima dvadesetak zemalja sveta – od Rusije, preko Belgije, pa čak do Paname i nema razloga da se ne nadamo kako će se trend rasta izvoza našeg kraft piva nastaviti i narednih godina. Proizvodi srpskih mikro pivara stigli su i do lanaca domaćih super marketa, a nalaze se i u ponudi ekskluzivnih lokala. Uz već primetan uticaj u ugostiteljstvu može se očekivati razvoj pivskog turizma, kao i neočekivane pikanterije u pivskoj gastronomiji. A da ne govorimo o onom najvažnijem – novim iznenađenjima u čaši, flaši ili limenci.

Kao i u svakoj tržišnoj trci, neki će posustati, neki možda ojačati toliko da će svojim obimom proizvodnje prerasti granice mikro pivare, a ne treba zaboraviti ni da moćna pivska industrija nikako ne ispušta iz vida šta se dešava u šarenolikom kraft svetu, pa su i sa te strane moguća iznenađenja. Jedno je sigurno – ovo neće biti dosadna utakmica, niti će se pratiti uz loše pivo.