Osnovna podela piva na ale i lager leži u razlici u temperaturi fermentacije – ale se proizvodi na višim, lager na nižim temperaturama. Istorija ale piva je istorija ljudskog stvaranja i kreativnosti i svakako je mnogo duža od lagera – pivo se izvorno kuvalo na višim temperaturama hiljadama godina pre nego što se pojavio lager. Mnogi elementi učinili su da se ale, barem na neko vreme, povuče sa velike scene, a lager preuzme potpuni primat. Pojava pilsnera u Češkoj polovinom devetnaestog veka i njegova velika popularnost, korišćenje tehničkih inovacija industrijske revolucije, rezultata najnovijih istraživanja u nauci, industrijske proizvodnje stakla, pojava frižidera – sve to je učinilo da ovo bistro, svetlo pivo, nižeg ili srednjeg stepena alkohola, polako krene u osvajanje sveta. Centralna i Zapadna Evropa, Sjedinjene Države, a potom i ostatak sveta prihvatili su lagere kao svoj pivski izbor – ili su im bili nametnuti nemilosrdnom marketinškom kampanjom, a alternative i nije bilo. Samo je još u Belgiji i Engleskoj ostalo tvrdoglavih, upornih zastupnika ale piva.
Ova medalja za uspeh lagera imala je i svoju negativnu stranu. U SAD lager je preuzeo potpuni primat poslednjih decenija devetnaestog veka, a u zemlji koja je 1860. godine imala 31 milion stanovnika postojalo je 1269 pivara, a do kraja veka ih je bilo 1900. Uz ekonomske činioce, Pokret umerenosti pomogao je broju smanjenja pivara, tako da je njih 1000 dočekalo najteži udarac koji ih je mogao zadesiti – prohibiciju. Ovu oluju preživelo je 756 pivara, ali je njihov broj nastavio da opada, tako da ih je 1962. godine bilo svega 220, a 1975. godine 55, sa predviđanjem da će ih ostati samo desetak. Ovaj pad broja pivara nije bio najgore što se moglo desiti lageru – da, veliki igrači progutali su male, koncentracija kapitala postajala je sve veća, nezavisni pivari polako su počeli da postaju istrebljena vrsta. Ali ono najgore bio je pad kvaliteta. Plemeniti lageri, pilsneri, uglavnom su izgubili su svoj uzvišeni karakter i postajali običan bućkuriš, gorka, gazirana vodica sa tek nešto malo alkohola. Naravno, nisu Amerikanci jedini u svetu lagera i nisu sve njihove pivare proizvodile baš nekvalitetno pivo, postoje i stare evropske sile – velesile kao što su Nemačka, Češka, Holandija, a lager pivo nije postalo najprodavanije na svetu samo zato što je loše. Poenta je u nečem drugom – pad kvaliteta američkog, masovno proizvođenog lagera, provocirao je reakciju koja je bila puna bunta, šarma i nebrojenih novih ukusa. Ono što je lager učinio aleu u svetu industrijskog piva, ale mu je uzvratio u svetu kraft piva.
Ale pivo je lakše bilo skuvati u kućnim uslovima, mladim, preduzimljivim pivarima omogućavalo je da stalno eksperimentišu i proširuju paletu aroma i ukusa, a lageri imaju svoje specifične tehničke zahteve. Na trenutak je ličilo da postoje dva manje – više odvojena pivska sveta, ali su kraft pivari, iako i dalje u ogromnoj većini orijentisani ka ale pivu, shvatili da bi i kroz lager imali šta da ponude raznolikom pivskom svetu. Iako i dalje nije u prvom planu, kraft lager je prisutan i može se pronaći u gotovo svim svojim izdanjima. Proizvode se i pilsner, i helles, Oktoberfest piva, dunkel, Vienna lager, schwarzbier, bock sa svojim varijantama maibock, doppelbock i eisbock. I naši kraft pivari pravili su izlete u svet lagera: Crow sa svojim Oktoberfestom, Kaš sa Lagerilom, Inat sa svojim lagerom ili Premier sa pilsnerom, ali to su i dalje više izuzeci nego pravilo.
Pivara Gvint sa beogradskog Dorćola jedina je u Srbiji, a možda i šire, koja se bavi isključivo proizvodnjom kraft lagera. Proizvode svetlo, tamno, pšenično pivo i radler, a u pripremi je India Pale Lager. U svetu mikro pivara ovo je hrabar i neubičajen potez koji ih odvaja od kraft mainstreama. Njihova želja da proizvode visokokvalitetne lagere, proizvedene od vrhunskih sirovina, bez dodataka, filterizacije i pasterizacije, stavlja ih u donekle specifičnu poziciju na tržištu – njihova prava ,,konkurencija‘‘ nisu kolege iz srpskog kraft pivarstva, već industrijski giganti sa svojom dominantnom proizvodnjom lagera.
Zadatak koji su sebi zacrtali nije nimalo lak, što ne znači i da je neostvarljiv. Svaki ljubitelj klasičnog, dobrog lagera u njihovim pivima će pronaći pravu meru zadovoljstva i možda se tu krije ključ uspeha – tradicionalnu, okorelu lager publiku okrenuti kraftu, zanatskom, autentičnom, a opet kroz stari, dobri lager na koji su navikli.
Uostalom, ovaj pionirski poduhvat možda neće dugo ostati usamljen slučaj. Svetski trendovi se brzo menjaju, granice nekih stilova sve su bleđe, eksperimentiše se i istražuje, pa ko zna šta nas sve u budućnosti može očekivati. Koliko god ponekad ne priznavali, buntovnici moraju prepoznati i neki kvalitet u svetu protiv koga se bune. Lageri su ubedljivo najprodavaniji na ovoj našoj planeti – verovatno i mnogi kraft pivari razmišljaju o toj činjenici, a pojava sve većeg broja kraft lager govori tome u prilog.
