Pšenična piva su piva koja imaju veliki udeo pšenice. To su piva uglavnom gornjeg stepena fermentacije, nefiltrirana, mutna zbog dejstva proteina iz pšenice i kvasca, visoko karbonizovana, sa dobrom penom, voćno-kiselkastog ukusa i sa jedva primetnom notom hmelja, koji ovde igra sasvim sporednu ulogu. Iako se danas proizvode širom sveta, dva istorijski, ali i savremeno, najvažnija područja za ovu vrstu piva su Nemačka, odnosno Bavarska, i Belgija.
Pšenična pivi imaju tri karakteristike koje ih razlikuju od standardnih svetlih lagera. Veliki udeo ječmenog slada zamenjen je pšenicom koja sadrži više proteina, a to daje penušavo i mutno pivo blažeg ukusa. U proizvodnji se koristi kvasac gornjeg vrenja, koji sintetizuje aromatične spojeve, kojih nema u standardnom svetlom pivu. Takođe, pšenična piva se ne bistre, pa ostaju mutna. Ova piva karakteriše gusta i kremasta pena, koja dugo ostaje u čaši i čuva punoću ukusa, dok prepoznatljivu mutnoću pravog pšeničnog piva daje kvasac koji ostaje nefiltriran.Pšenična piva imaju i specijalan ritual točenja. Idealno je da se toče pod uglom od 45 stepeni, polako i postepeno u visoku čašu, usku pri dnu i proširenu na vrhu. Poželjno je da čaša bude ohlađena jer topla ubrzava oslobađanje ugljen-dioksida, zbog čega pivo brže izvetri. Kad u boci ostane četvrtina sadržaja, treba prestati sa sipanjem, blago zavrteti bocu, tako da se nataloženi kvasac odvoji od dna, a onda sipati ostatak. Na ovaj način u čaši se dobija bogata kremasta pena i sav sadržaj pivskog kvasca.
