U mnogobrojim načinima klasifikacije i podele piva, od one osnovne na lager i ale, sa raznim podvrstama, preko sortiranja po volumenu alkohola ili količini ekstrakta, postoji i podela na svetla i tamna piva. Ponekad je ovu razliku teško odrediti, radi se o nijansama između, recimo, tamno žute ili crvene i svetlo braon boje. Ključ je u postupku u procesu proizvodnje. Boja piva zavisi isključivo od načina pripreme slada. Povišenjem temperature na kojoj se suši slad povećava tamni intenzitet njegove boje, što doprinosi i da pivo bude tamnije.

U davna vremena, pre početka korišćenja raznih tehničkim pomagala, bilo je teško postići neku precizniju temperaturu sušenja slada, procesa koji se uglavmom odvijao iznad otvorenog plamena, tako da je većina piva bila raznih nijansi tamnije boje. Različiti ukusi koji se dobijaju prilikom pripreme slada, kao što su ukusi karamele, kafe ili lešnika zavise, osim nivoa temperature, i od količine vlage u semenu. Najtamniji, crni slad, zagreva se gotovo do tačke sagorevanja, a njegova zrna podsećaju na zrna pečene kafe. EBC (European Brewery Convention) je, između ostalog, uvela i mere za boju piva, tako da, na primer, Pale lager, belgijski Witbier, Berliner Weisse, standardni Pilsener imaju 4 EBC jedinice, dok Imperial Stout ima čitavih 79.

Klasične vrste tamnog, ili onog što se kod nas popularno naziva crnog piva, su porter i stout. Porter je tamno braon pivo koje je još u 18. veku dobilo ime po uličnim radnicima koji su ga najviše koristili (porter – vratar, nosač). Ovo pivo ima fin balans između slatkoće slada i gorčine hmelja, sa srednjim ili nešto višim nivoom gorčine, a dolazi u tri osnovne podvrste: brown porter, robust porter i Baltic porter. Možda najpoznatija piva ove vrste su Samuel Smith Taddy Porter, Fuller’s London Porter, Burton Bridge Burton Porter. Odlično ide uz jača mesa, može i sa roštilja, sireve kao što su asiago, fontina ili colby i čokoladu.

Stout je pripadnik iste porodice, naravno tamne boje, sa srednjim do nižim nivoom gorčine. Ono što ga razlikuje od portera, kod kog se koristi tamni slad, je upotreba prženog ječma. Stout se pojavljuje u šest bazičnih podvarijanti: dry stout, oatmeal stout, sweet – cream stout, foreign stout, imperial stout i American stout. Većina ovog piva proizvodi se od svetlog slada (80-90 % ukupne mase) i prženog ječma (do 10%). Uprženi ječam doprinosi onom karakterističnom kafenom ukusu. Najčešći i najpoznatiji je dry Irish stout, proslavljen naročito pod imenom Guinness. Uz ovaj klasik tu su i Brooklyn Dry Stout, Goose Creek Dublin Stout i Murphy’s Stout. Bez obzira na to za koju varijantu ćete se odlučiti, ovo je idealno zimsko pivo.

Nemačka, razume se, sa svojom dugačkom i bogatom pivskom istorijom ima šta da kaže kada su u pitanju tamna piva. Altbier je tradiocionalna vrsta piva, najviše vezana za Dizeldorf, na krajnjem zapadu Nemačke, i njegovu okolinu. Kao što mu samo ime kaže, ovo je pivo tradicionalnijeg, gornjeg stepena vrenja, sa tamnom, bakarnom bojom, koje sazreva na hladnoj temperaturi što ga na neki način više približava lagerima nego ejlovima. Altbier se još od prve polovine osamnaestog veka proizvodi i u obližnjoj Holandiji, u gradu Venlo.

Bock je u svojoj tradicionalnoj verziji lagano hmeljeno pivo, sa nešto višim sadržajem alkohola, od 6,2 do 7,2% , bogatog ukusa, bez previše primetnih nijansi hmelja, kog ima taman toliko da slatkoća ne prevlada previše. Boja mu varira od svetlo bakarne do smeđe, sa bogatom penom na vrhu. Osim u Nemačkoj, veoma je popularno u nekim delovima SAD, naročito u krajevima u kojima ima dosta stanovnika porekla iz zemlje u kojoj je ovo pivo nastalo, a prisutno je i širom pivskog sveta, od mađarskog Dreher Baka do bolivijskog izdanja jednostavno nazvanog Cerveza Bock.

Doppelbock, ovu snažniju varijantu Bocka, prvi su počeli da proizvode monasi paulinskog reda (Paulaner) u Minhenu. Mutnije boje koja varira od nijansi starog zlata do smeđe, sa nivoom alkohola u rasponu od 7% do 12%, ovo je pivo snažnog ukusa, sa primetnom notom alkohola, bez izraženog prisustva hmelja. Tamnije verzije imaju karamelni ukus, a pena je ugavnom bogata i duže se zadržava, osim kod nekih vrsta sa visokim stepenom alkohola. Proizvođači Doppelbocka često nazivima svojih piva dodaju sufiks ator, postoji više od 200 registrovanih piva u Nemačkoj sa ovim nastavkom, a neka od najpoznatijih su Paulaner Salvator, Spaten Optimator, Ayinger Celebrator ili Augustiner Maximator.

Eisbock nastaje specifičnom tehnologijom delimičnog smrzavanja doppelbocka. I ima još veći udeo alkohola, od 9% do 13%. Bogatog i snažnog ukusa, uz nagoveštaj ukusa čokolade i nekih voćnih aroma kao što su suva šljiva ili sušeno grožđe, ovo pivo varira u raznim nijansama bakarne i smeđe boje. Zbog visokog sadržaja alkohola, pena nije previse izražena, Postoji i interesantna varijanta bocka pod nazivom Weizenbock u kojoj se umesto ječma koristi pšenica.

Dunkel je nemački lager i nema zabune kojoj vrsti može pripadati – dunkel na nemačkom znači taman. Manjeg sadržaja alkohola od doppelbocka, sa uobičajenih 4% do 6% alkohola., dunkel je zaista tradicionalno piće koje se proizvodilo širom Bavarske i u vreme uvođenja čuvenog pivskog zakona iz 1516. godine Reinheitsgebota bilo je najraširenije pa se, pomalo u šali, smatra prvim zakonski regulisanim pivom. Naziv dunkel toliko je uobičajen da se u pivnicama i barovima pod njim podrazumeva bilo koje tamno pivo koje se nalazi u ponudi.

Pivo koje s pravom nosi naziv crno pivo je Schwarzbier. Ovo pivo donjeg stepena vrenja nalikuje stoutu zbog korišćenja prženog ječma, pa samim tim i po boji. Koliko dugu tradiciju ima ovo pivo svedoči i podatak da je zabeleženo u dokumentima iz 1390. Godine.

Naravno, ne treba zaboraviti ni Belgiju, sa njenim gotovo neiscrpnim izborom piva, koji uključuje i brojne varijante tamnog piva. Česi takođe imaju svoje tamne favorite,a u ovu beskrajnu trku ukusa uključili su se i Japanci. Tu su uvek prisutne i SAD i mnoge druge zemlje u kojima se ovaj tamni napitak ispija sa uživanjem. Ponuda naših domaćih, industrijskih tamnih piva nije preširoka, ali ima svoje adute kao što su Nikšićko tamno i Zaječarsko crno. A gde su tek mnogobrojna iznenađenja domaćih kraft pivara…