I premium brendovi velikih industrijskih pivara i kraft piva su nesumljivo kvalitetna piva, spravljena od vrhunskih sirovina i kreirana sa posebnom pažnjom, ali se postavlja pitanja da li dugoročno mogu da stoje rame uz rame ili je u samom startu za neke trka izgubljena

Za razliku od pre tri decenije današnji pivoljubci imaju tu privilegiju da pri kupovini mogu da biraju razne vrste i stilove piva. U trgovinskim lancima praktično na dohvat ruke su piva raznih proizvođača, a u igri su proizvodi niže cenovne kategorije, premium etikete, kao i zanatska piva, koja su doduše slabije zastupljena. Prosečni konzument je zato često u dilemi koje pivo da popije, a posebno ako je u pitanju novajlija koji je upoznat samo sa ukusom lagera. S druge strane, ljubitelji piva koji uživaju u nešto drugačijim ukusima i žele da se počaste bogatijom aromom neretko razmatraju da li da kupe premium pivo velikih industrijskih pivara ili zanatsko pivo.

Šta znači premium pivo

Možda zvuči jednostavno, ali i u ovom segmetnu postoje nedoumice šta zapravo spada pod premium robu. Po jednoj definiciji reč je o pivima koja po pravilu imaju lepo dizajniranu nalepnicu, u luksuznom su pakovanju i posebnoj flaši, koja je prepoznatljiva po zlatnoj ili srebrnoj foliji na grliću flaše. Ovakva piva se skoro pa uvek pakuju u nepovratnu staklenu ambalažu od 0,33 l i 0,5 l , a sve češće su dostupna i u limenkama. Odmah da razjasnimo premium nije poseban pivski stil već je reč o pivu koje je dobilo razna priznanja i medalje, a uz to ima i istančaniji ukus, miris i aromatska svojstva u odnosu na klasična jeftinija piva. Mnogi smatraju da je predznak premium isključivo rezervisan za lagere, mada je to daleko od istine, jer su se poslednjih godina na sceni pojavila premium industrijski stilovi ejlova, IPA, pšeničnog piva i stauta. S druge strane poznati američki sajt RateBeer obelodanio je svoju definiciju premium piva i oni kažu kako je premium pivo zapravo posebna kategorija koja bi se po ukusu, boji i mirisu mogla svrstati negde između Pale Lagera i Pilsnera. Bilo kako bilo, svi se slažu da se premium proizvodi prave po posebnoj specifikaciji te u sebi ne sadrže veštačke dodatke, imaju mekšu karbonizaciju i najčešće sadrže između 4,5 i 5,5 odsto alkohola.

Šta sve spada u kraft piva

S druge strane kraft piva se kuvaju u malim nezavisnim pivarama i dobijaju se od stoprocentnih prirodnih sastojaka, koji ne sadrže formaldehide, veštačku aromu, sirup, aditive, pojačivače ukusa niti konzervanase. Zbog specifičnosti proizvodnje ona su mnogo skuplja u odnosu na industrijska piva, a i njihov rok trajanja je znatno kraći. U Srbiji postoji oko 50 zanatskih pivara, koje proizvode kraft pivo, a najpoznatije su pivara Premier, Dogma, Kabinet i Salto, čija su piva zastupljena u HoReCa sektoru. Osim toga, u bolje opremljenim marketima i specijalizovanim radnjama mogu da se kupe i zanatska piva iz zemalja u okruženju. Međutim, ostale kraft pivare nemaju finansijske niti logističke mogućnosti da se u većoj meri probiju u HoReCa sektor i velike trgovinske lance, a njihovi proizvodni kapaciteti nisu toliki da bi mogli da pokriju veliko tržište. Pored svega navedenog kraft proizvođače karakteriše i nezavisnost i nekomercijalni pristup u eksperimentisanju s ukusom piva.

Prepoznatljivost diktira tražnju

Ipak  činjenica je kako su trgovinski lanci dobrim delom pod dominacijom globalnih pivarskih grupacija, koje u poslednje vreme sve više nude i ekskluzivnije etikete, odnosno i premium i kraft piva koja se specijalno kuvaju za njihove potrebe. Ona su vrlo istančanog ukusa i mirisa, a njihova cena je pristupačnija u odnosu na proizvode nezavisnih malih pivara. Valjalo bi napomenuti i da je do pre dve godine kraft pivo imalo kakvu-takvu tražnju kod domaćih kupaca, međutim od pandemije do danas pivsko tržište je doživelo veliku transformaciju. Takozvani mejnstrim segment doživeo je pad kraft piva u odnosu na premium etikete, a ovakve promene na tržištu izazvane su padom kupovne moći većine stanovništva, tako da se potrošači  radije odlučuju za cenovno pristupačnije, a opet kvalitetne proizvode. Sa druge strane, postoje i oni potrošači koji su u mogućnosti da izdvoje određenu sumu novca za omiljene kraft brendove, ali pošto zanatska nisu baš u svim trgovinama zastupljena, konzumeti se tada najčešće opredeljuju za premium etikete. Takođe velike industrije, distributeri i uvoznici piva, odlično su procenili tržište i šta će ponuditi kupcima, te su stoga napravili računicu šta je prihvatljivo domaćem kupcu. Na osnovu te računice, na policama trgovinskih lanaca su dominantna premium piva velikih grupacija, čija cena je od 150 do 200 dinara.  Procena je da su ova piva upravo ono što traži desetak odsto srpskih kupaca i da im se to uklapa u ono što smatraju cena-kvalitet.

Cena je ključna

S druge strane za istu i manju količinu kraft piva treba izdvojiti duplo, ako ne i više novca. Naravno, treba imati na umu da je industrijskim pivarama niska cena premium segmenta piva ekonomski isplativa, jer giganti proizvedu i do 15.000 hektolitara piva na dnevnom nivou, ali u okviru te cenovne kategorije nude i maksimalan kvalitet. Takođe, menadžemt pivskih giganata svakodnevno osluškuje tržište i shodno tome prave selekciju, te najčešće u ponudi premium proizvoda lansiraju lagere, pilsnere, pšenična i tamna piva, koja se opet sve češče baziraju upravo na ukusima koji su svojstveni ponekim stilovima krafta. Tako recimo premium crno pivo Crni Đorđe iz Banjalučke pivare staje od 100 do 120 dinara, dok Salto tamno pivo 0,33 L košta 300 dinara. S druge strane premium Budweiser Budvar od pola litre košta oko 90 dinara, dok za Salto Lager treba izdvojiti 270 dinara. Naravno, ne bi trebalo zanemariti ni premium pšenična gde za pola litre Kapuziner Weissbier nemačkog svetlog nefiltriranog i pasterizovanog pšeničnog premium pivo treba dati 250 dinara, dok primera radi kraft Inat pšenično koje proizvodi Inat pivara staje 280 dinara (0,33l). Osim toga ne sme se zaboraviti ni činjenica kako su premium piva velikih pivara uglavnom pasterizovana i to je još jedna prednost u odnosu na kraft piva. Pasterizacija im omogućava duži rok trajanja. Takođe, premium segment velikih industrijskih pivara je tehnološki bolje spravljen i zbog toga nisu u toj meri osetljiva na svetlost i promenu temperature, kao što je to slučaj sa kraft pivima.

Zanatske pivare imaju šansu

Sve u svemu Srbija ima bogatu pivsku scenu i veliku ponudu, sa različitim stilovima piva, a na nezavisnim zanatskim pivarama je da utvrde da li imaju računicu da svoje proizvode kupcima ponude po pristupačnijim cenama kako bi mogli sa premium industrijskim proizvodima da se upuste u koliku – toliku ravnopravnu tržišnu trku.