Niskim cenama i održanim kvalitetom piva rukovodstvo Niške pivare napravilo je odličan marketinško-prodajni potez, jer su na taj način uspeli u svom okrugu da eliminišu tržišne konkurente  i pozicioniraju se kao lider Nišavskog okruga

Mnoge pivopije, a posebno oni stariji koji su konzumirali pivo i kao tinejdžeri, tvrde kako je ovo alkoholno piće pre samo tri decenije bilo mnogo ukusnije u odnosu na današnje koje se nudi u trgovinskim lancima i ugostiteljskim objektima. Većina ljubitelja piva smatra kako su pojedini brendovi masovnog piva izgubili na kvalitetu, a sve „zahvaljujući“ tranziciji i privatizaciji koju je jedino u celosti pivska industrija prošla. To je jedan od osnovnih razloga što mnogi smatraju da pivo koje se sada proizvodi nije ni nalik onom starom – gorkastom, gaziranom i penušavom napitku, koji se konzumirao u nekadašnjoj Jugoslaviji. S prodajom srpske pivske industrije, u pojedinim slučajevima, nestao je stari sjaj određenih domaćih brendova, posebno onih regionalnih, za koje se danas smatra da su samo bleda kopija onoga što su bili nekad. Naime, pre tranzicije i privatizacije skoro svaki grad je imao svoju pivaru i stoga je postojao regionalni princip koji je vladao pivskim tržištem. Vladalo je neko nepisano pravilo – u Beogradu se pilo Beogradsko, u Zaječaru se konzumiralo Zaječarsko, a u  Novom Sadu i široj okolini Čelarevsko i Apatinsko. Jagodinci su ispijali omiljenog Čiču, dok su se Valjevci tada okretali isključivo Valjevskom pivu, a u Nišu se pilo šta drugo do Niško pivo. Danas se ova navika skoro u potpunosti izgubila i praktično više ne postoje pivopijska pravila ispijanja određenih vrsta brendova. Osnovni razlog je taj jer su najveće pivare kupile velike pivarske koorporacije, koje su uložile velika sredstva da tehnološki opreme postojeće pivare i da ih pripreme za valjanu tržišnu utakmicu. Jedan od razloga je i taj što su od pre dve decenije masovno počele da se otvaraju zanatske pivare, koje nude neke nove i autentične ukuse, a na tržište je stigao i veliki broj premium brendova iz uvoza.

Niško pivo – Nagrađivano i kuđeno

Hteli da priznamo ili ne, ipak pivopije sada najčešće ispijaju Jelen, Lav i Zaječarsko pivo, jer su ova tri brenda prepoznata kod srpskih konzumenata kao najkvalitetnija masovna piva. Doduše, postoje regioni u kojima je zastupljen pivski  lokal patriotizam i u kojima se skoro isključivo pije pivo lokalnih pivara. Postavlja se pitanje koliko je lokal patriotizam zasnovan na kvalitetu piva ili na dobroj strategiji pojedinih regionalnih pivara. Ovo je vrlo osetljivo pitanje i mora se posmatrati od slučaja do slučaja. Tako recimo Valjevska pivara nakon privatizacije poboljšava kvalitet svojih piva, neznatno povećava cenu piva, uvodi nove pivske brendove i na taj način zadržava vernost konzumenata, dok se recimo Niška pivara pokušava da zadrži postojeći kvalitet, ali smanjuje cenu svog piva, te na taj način među osiromašenim stanovništvom juga Srbije stvara vernost i gradi pivski lokal patriotizam.  Naime, pivopije s juga Srbije nisu podlegle najjačim srpskim brendovima, jer su Nišlije, ali i druge pivopije iz ovog okruga ostale verne svom Niškom pivu, koje je nakon konačne privatizacije očuvalo kvalitet. Za pivopije iz Nišavskog okuga može se slobodno reći da su bili i ostali najvatreniji lokal patrioti koji svoju ljubav prema rodnom gradu najradije pokazuju ispijanjem svog lokalnog piva.

Niško pivo – Savršen balans cene i kvaliteta

Interesantno je napomenuti da je Niška pivara nakon osam neuspelih licitacija, došla na rub propasti, ali 2015. godine  pivaru kupuje bugarska firma Kapitalni projekti. Novi vlasnik je kažu Nišlije uspeo da povrati poverenje kupaca, a to se najbolje vidi po prodaji, jer se Niško pivo masovno traži u gradskim kafanama, restoranima i kafićima, na slavama, svadbama i ostalim proslavama. S druge strane, ono se konzumira i na svim većim kulturnim i muzičkim manifestacijama i dešavanjima, kako u Nišu tako i u okolini. Inače, ovom trendu je možda doprinela i promena imena piva – Superior u Niško pivo, a sve to je vrlo verovatno uticalo da se pivopije sa juga Srbije ponovo priklone konzumiranju ovog piva i to u velikim količinama. Svaki Nišlija će reći kako se kvalitet ovog pića ogleda u dobroj vodi, slaboj gaziranosti i finoj aromi.

Izvesno je da na njegovu popularnost utiče i nešto niža cena u odnosu na konkurenciju, jer nije tajna da stanovništvo „Južne pruge“ ima mnogo niži standard u odnosu na žitelje Beograda i Novog Sada. Osim toga, niskim cenama proizvoda, a relativno dobrim kvalitetom, rukovodstvo pivare iz Niša napravilo je odličan marketinško-prodajni potez, jer su niskim cenama piva za masovnu potrošnju uspeli bar u svom okrugu da eliminišu jake tržišne konkurente i da se pozicioniraju kao lider.

Niško pivo – Najtraženije pivo u Nišu

Tajna ovog lokal pivopijskog patriotizma krije se i u tradiciji, odnosno činjenici da je pivara osnovana davne 1884. godine, a njen osnivač je srpski industrijalac i zakupnik rudnika Jovan Apel. Nakon oslobođenja Niša od Turaka sagradio je parnu pivaru 1884. godine u Nišu, u podnožju brda Gorice pokraj železničke stanice, a koja je poslovala pod imenom „Pivara Jovana Apela i sinova“. Uz nju je otvorio i veliku pivnicu. Za potrebe pivare kupio je od Turaka šest hektara zemlje. Ovo zemljište bilo je jedno od tri najveća zemljišna poseda koji su vlasnici iz drugih mesta posedovali u ataru Niša.

Valjalo bi podsetiti da je Niška pivara bila skoro uništena 2004. godine, kada je obustavila proizvodnju piva Superior, jer je u njemu pronađen atropin. Otrov je tada pronađen u hmelju, od kog je proizvedeno ovo pivo, u tankovima kao i u flašama s pivom. Da li je ovo istinita priča ili samo vešto plasirana lažna vest, da bi se pivara uništila, a zatim jeftino prodala, ne bi ulazili u to. Činjenica je da je Niška pivara u proteklih nekoliko godina značajno ojačala, te da zauzima sve veći deo tržnog udela, posebno juga Srbije.