SASTOJCI PIVA Kako utiču na ukus piva

Apatinska pivara

Iako sva piva imaju isti sastav, kombinacija sastojaka, vreme njihovog dodavanja, temperatura određuje kakvog će ukusa, boje i konzistencije biti ovaj napitak

Pivo se proizvodi više od 6.000 godina, a kroz istoriju je korišćeno prvenstveno kao lek, novac, a mnogi su smatrali da je dar bogova i kreirali legende o njemu. U moderno doba ima ga najrazličitijih, od lagera do ejla, flaširanog u plastičnu, staklenu i limenu ambalažu, ali je i dalje jedno od omiljenih pića mnogih. Međutim, uprkos dugoj tradiciji, ali i naizgled jednostavnim sastojcima, tehnologija pravljenja piva je jedna od najkomplikovanijih, iako je vekovima usavršavana.

Voda, hmelj, žitarice i kvasac

Pivo se pravi od sledećih sastojaka – voda, hmelj, žitarice i kvasac. Naime, iako su sva piva imaju isti sastav, kombinacija sastojaka, vreme njihovog dodavanja, temperatura određuje kakvog će ukusa, boje i konzistencije biti ovaj napitak.

U početku tokom Sumerskog carstva, pivo se pravilo od hleba koji se fermentisao u vodi, a zatim se začinjavao medom i različitim biljkama. Ovu tehnologiju preuzeli su Vavilonci, kao Egipćani, dok su Rimljani ovaj recept otkrili germanskim plemenima koja su ga usavršila i prvi su u proizvodnju uveli žitarice.

Da li je pivo korisno za zdravlje?

Brojne naučne studije pokazale su da se u pivu nalaze biološke aktivne komponente koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje čoveka ukoliko se odgovorno konzumira. Naime, radi se o fitohemikaliji ksantohumol, koja predstavlja gorku materiju u pivu, a poseduje antikarcinogeno delovanje. Ova supstanca, pronađena u hmelju dovodi do manjeg rizika oboljevanja, ali samo u slučajevima kada se konzumira 1 čaša dnevno.

Tehnologija definiše ukus

Od tada pa sve do današnjih dana, proizvodnja piva spada u tehnologije vrenja, gde kvasac prevodi šećere u alkohol. Prvi korak ovog procesa se sastoji u mešanju slada (ječmenog slada) i vode, a zatim stupa filtracija i odvajanje tečne faze kojoj se prilikom zagrevanja dodaje hmelj radi specifične arome. Nakon kuvanja sa hmeljom pivo se hladi i dodaje mu se kvasac da bi šećeri prevreli u alkohol, a zatim dolazi do odvajanja primesa od piva i sledi flaširanje.

Iako je svaka sirovina bitna u ovom procesu, posebno voda koja čini 90% piva, od žitarica najčešće se koristi ječam, koji pored kvasca i hmelja, određuje boju, ukus, gustinu piva.

Blagotvorni minerali i vitamini

Ječam je odgovoran i za sadržaj minerala u pivu, jer je bogat magnezijumom, selenom, bakrom, hromom, cinkom, kalcijumom.

Kvasci koji se koriste u proizvodnji piva, određuju vrstu piva, a i bogati su  vitaminima B grupe, kao i mineralima te od njih zavisi nutritivna vrednost piva, odnosno, ovom napitku daju sve ove korisne sastojke.

Hmelj najvažniji sastojak

Hmelj je možda najvažniji sastojak jer je zaslužan za specifičan miris i ukus, a služi kao prirodan konzervans. Taninske materije pivu daju karakterističnu „biljnu“ aromu, dok su kiseline (humulon) zaslužne za gorčinu. Neka piva, kako bi postigla prepoznatljivu aromu praćenu prijatnom gorčinom i osvežavajući ukus koriste čak 3 vrste hmelja u proizvodnji.

Iako je pivo bogato hranljivim materijama, ne sadrži masti i ima nizak procenat proteina, treba u njemu uživati odgovorno tokom cele godine.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Beer Style magazin – br. 29 –

Stara godina je za nama, Nova je počela i ovo je doba godine kada smo svi srećni, zadovoljni, puni elana, optimistični zbog svih obećanja sebi datih

NOVA GODINA Predlog hrane i piva

Danas je kombinovanje piva i hrane postalo prava mala umetnost, kroz koju se razmatraju boje, ukusi, temperature konzumiranja, količina alkohola i arome kao i prilike