Najomiljenija i najpopularnija, među ovdašnjim konzumentima, svakako je čuvena petorka – Jelen, Lav, Valjevsko, Zaječarsko i Niško. Međutim, odomaćili su se i svetski mega brendovi, koji privlače sve više pivoljubaca, poput Heineken, Bavaria, Becks, Birra Moretti, Budweiser, Carlsberg, Estrella DAMM, Amstel, Tuborg i Stella Artios
Pivo je najpopularnije alkoholno piće na svetu, što potvrđuje i priča iz 1985. godine, kada su članovi Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga u Rimu iskopali posudu od terakote iz neolitskog doba s nepoznatim sastojcima. Analizom je utvrđeno da je misteriozni napitak pivo, koje se proizvodilo od zobi, ječma, meda i paprati. S razvojem civilizacije i ovo piće se usavršavalo, ali osnova za njegovu proizvodnju ostaju četiri sastojka – hmelj, slad, kvasac i voda. Pivo spada u slabija alkoholna pića i najčešće sadrži između 3 i 13 odsto, mada se prooizvode i piva sa višim procentom alkohola. U osnovi većina stilova ima isti sastav, ali kombinacija sastojaka i njihovo vreme dodavanja, kao i temperatura, ali i druge tehnološke procedure određuju kakvog će ukusa, boje i konzistencije biti krajnji proizvod.
Tržište Srbije obiluje različitim stilovima piva
Na svetskom tržištu postoje piva različitih ukusa, mirisa i aroma, sa nižim ili višim procentom alkohola, a za planetarnim trendom naravno ne zaostaje ni srpska pivska scena. Domaće pivopije mogu da biraju da li će popiti industrijsko ili kraft pivo, koje je zahvaljujući zanatskim pivarama u našu zemlju donelo svojevrsnu revoluciju. Zahvaljujući kraftovcima, ali i uvoznicima i velikim pivskim kompanijama u ponudi su svetli i tamni lageri, pilsneri, ejlovi, stauti, porteri i pšenična piva.
Srpski kunzumenti znaju šta hoće
Domaće kraft pivare se trude da kroz kvalitetne sirovine i zanatsku proizvodnju animiraju konzumente nudeći im voćne, gorke i slatkaste arome, koje su do samo pre dve decenije bile potpuno nepoznate. Nažalost ovi stilovi piva, ma koliko da su kvalitetni i različiti nisu našli put do srca potrošača i nemaju publiku, te se retko kupuju, a još ređe piju u izlasku. Takođe i mnoga uvozna piva, poput pšeničnih i premium brendova velikih industrijskih pivara, koja imaju odličan karakter i uz to što su pitka, ali ne i cenovno prijemčiva, nisu se primila kod većine domaćih pivopija.
Lager tradicionalno dominantan u Srbiji
Ono što naši konzumenti i dalje najviše traže jeste svetli industrijski lager, za koji se može reći da je tipično pivo domaćeg tržišta. U prilog tome ide i činjenica da nema tog festivala, koncerta, restorana, paba, noćnog kluba ili piknika gde se ono ne ispija. Ništa čudno, jer je ono pitko i standardnog ukusa na koji su svi navikli. Ova navika može da se poveže i sa tradicijom, jer se u Srbiji kultura ispijanja industrijskih lagera prenosi „s koleno na koleno“. Jednom rečju, Srbi vole svetla, lakša, umereno gorkasta, osvežavajuća, gazirana i sa bogatom penom piva, koja mogu da konzumiraju tokom cele godine. Zapravo, čitava filozofija i mudrost leže u njegovoj proizvodnji – kvasci koji se koriste imaju slabiju toleranciju na alkohol i fermetišu se na nižim temperaturama, koje su obično između 5 i 13 stepeni Celzijusa. Nakon fermentacije spuštaju se na dno i zato se lageri nazivaju piva donjeg vrenja. Zbog svega navedenog lageri poseduju karakteristične osobine, koje im omogućavaju da se uspešno kombinuju uz skoro sve vrste hrane, te je i to razlog što su se odomaćili na rođendanima, slavama, svadbama i drugim proslavama.
Najpopoularnija piva u Srbiji
Najomiljenija i najpopularnija, među ovdašnjim konzumentima, svakako je čuvena petorka – Jelen, Lav, Valjevsko, Zaječarsko i Niško. Mada istini za volju u poslednje vreme odomaćili su se i svetski mega brendovi poput Heineken, Bavaria, Becks, Birra Moretti, Budweiser, Carlsberg, Estrella DAMM, Amstel, Tuborg i Stella Artios. I njihova cena je vrlo pristupačna i može velika većina konzumenata da ih priušti.
Istorija srpskog pivarstva na strani lagera
Ukoliko se osvrnemo i na istorijske činjenice, ne treba da čudi što ni jedan drugi stil nije uspeo u Srbiji da dosegne slavu lagera. Tome u prilog govori činjenica da su se srpski pivari još u 19. veku ugledali na nemačku i češku školu pivarstva. Prekretnica je bio kraj 19. i početak 20. veka kada su u pivsku industriju uvedene mnoge inovacije. Pionir je bio Đorđe Vajfert, tadašnji vlasnik Pančevačke pivare. On je 1872. godine izgradio modernu pivaru u Beogradu, koja se vezuje za začetak klasične pivarske industrije u Srbiji.
Beogradska industrija piva
Inače, porodica Vajfert, poreklom iz Nemačke, osnovala je i Beogradsku industrije piva – BIP, a koju je u 22 godini preuzeo Đorđe i na taj način je nastavio da širi ovu granu industrije. U periodu između dva svetska rata industrija piva je još uvek imala zanatska obeležja, ali je nakon rata doživela „bum“, koji je uslovio stalni rast proizvodnje lagera, koji su sve više uzimali učešće na tržištu.
Nisu svi lageri isti
Mnogi će reći da su lageri manje ili više istog ili sličnog ukusa, mada je to daleko od istine, što potvrđuju i brojne pivopije – Primera radi oni koji vole Lav, retko kada će uzeti Jelen i obrnuto. Recimo, Jelen pivo iz Apatinske pivare spada u grupu pilsner lagera, odnosno piva čistog ukusa sa blagom aromom hmelja. S druge strane Lav je tradicionalno, pasterizovano, svetlo lager pivo, koje priozvodi Carlsberg Srbija. Punog je ukusa, karakteristične prijatne arome i izbalansirane gorčine. Valjevsko je standardni svetli lager nemačke pivarske škole i prepoznatljiv je po punom ukusu, a karakteriše ga prijatna gorčina i aroma, te bogata i trajna pena. Zaječarsko je autentični svetli lager i ima tipičan ukus i aromu, a pivopije su ga proglasile istinskim srpskim pivom. I na kraju, Niško se smatra jednim od najomiljenijih lokalnih piva, jer poseduje posebnu i specifičnu aromu standardnog lagera, pitko je i ima prijatnu gorčinu.
