Kraft pivima iskusni majstori pivarstva dodaju maline, borovnice, kupine, limun, breskve, jagode, višnje, trešnje, banane, crne ribizle, pa čak i jabuke ili kruške, te na taj način kreiraju piva koja se mogu nazvati idealna letnja piva

Leto je u punom jeku, a zna se da tokom ovog godišnjeg doba potrošnja piva raste, jer ovo penušavo osveženje svima prija tokom vreline. Ništa čudno pošto samo jedna krigla piva gasi žeđ, krepi i osvežava. Mnogi konzumenti tokom letnjih meseci preferiraju lagane lagere i pilsnere, dok su mlađi konzumenti, žene i sportisti okrenuti ka radlerima, koji po pravilu sadrže manji procenat alkohola i uglavnom se proizvode u industrijskim pivarama.

Sezonska piva

Međutim, svoje letnje adute imaju i zanatske pivare, koje tokom leta, u manjem ili većem obimu, na tržište izbacuju sezonska piva, ona prava letnja – osvežavajuća, sa manjim procentom alkohola i često voćnog ukusa.

Mnogi će reći kao voće i pivo ne idu zajedno, ali kada se spoje dobija se eksplozija ukusa, mirisa i arome. Aromatska svojstva  piva sa dodatim voćem retko koga ostavljaju ravnodušnim i zato  ona, prema procenama stručnjaka, zauzimaju oko deset odsto kraft pivskog tržišta. Valjalo bi napomenuti kako danas skoro ne postoji voće, bilje i začini, a da nisu postali deo zanatskih pivskih proizvoda. Da stvar bude luđa konzumacija piva sa dodatim voćem je iz godine u godinu u porastu, posebno u letnjem periodu. Kraft pivima iskusni majstori pivarstva dodaju maline, borovnice, kupine, limun, breskve, jagode, višnje, trešnje, banane, crne ribizle, pa čak i jabuke ili kruške.

Pivo sa dodatim voćem kroz istoriju

Pojedini smatraju da je dodavanje voća u pivo smrtni greh, ali ovo zapravo i nije neka novost, posebno ako se zna da su i pre 9.000 godina neolitski kineski zemljoradnici pravili  piće koje je bilo neka vrsta preteče piva sa dodatim voće, odnosno piva sa voćnim aromama. Njihovo pivo je sadržalo med, pirinač, glog i grožđe. I Stari Egipćani su proizvodili pivo, ali sa dodatkom pomorandže, a sve to ukazuje na činjenicu kako je upotreba voća u proizvodnji piva bila poprilično česta pojava. Međutim, s dolaskom modernog doba, piva sa dodatim voćem i voćnim aroma počela su da padaju u zaborav i to sve dok Belgijanci nisu krenuli da ih stavljaju u promet. Tridesetih godina prošlog veka belgijske pivare su prve započele masovnu proizvodnju piva sa dodatkom trešnje – popilarni Lambic, koji je stvoren u Pajottenlandu, regiji jugozapadno od Brisela. Nakon što je nastupila opšta histerija za voćnim ukusima piva, konzumenti su tražili kriglu više, te su belgijski proizvođači počeli da dodaju i maline i breskve, a nešto kasnije i banane, grožđe i ananas. Danas piva voćnih ukusa važe za omiljena, posebno tokom leta i rado se ispijaju.

Domaći kraft pivari prate svetske trendove

Na srpskoj kraft sceni primetno je da pred leto, ali i tokom leta, zanatske pivare masovno „izbacuju“ sezonske etikete piva sa dodatim voćem. Koliko su ona popularna i tražena, to je pitanje za statistiku, ali je činjenica da su ovo piva neobičnih ukusa. Bez obzira na to, piva sa dodatim voćem su veoma interesantna piva, kvalitetna, te piva koja su odlična za vrele letnje dane. Pri njihovoj proizvodnji su sve vrste voća dozvoljene, a njihove boje su često u bojama voća od kog se proizvode. Zajedničko im je što imaju finu aromu, a ukus zavisi isključivo od voća koje se dodaje. Međutim, ona su i vrlo osetljiva i zato zanatski pivari moraju da vode računa o uspostavljanju harmoničnog balansa između voća i osnovnog stila piva kom se dodaje voćna infuzija. Kod voćnih piva uvek postoje iznenađenja, jer mogu da budu slatka, kisela, pa čak i gorka. To kakvog će ukusa biti, zapravo zavisi isključivo od osnovnog stila piva i voća koje mu se dodaje. Najčešće sadrže od 2,5 – 6 odsto alkohola, odnosno slabijeg su do srednje-jakog intenziteta alkohola.

Kada je reč o Srbiji i srpskim zanatskim pivarama, sem piva sa dodatim voćem, u ponudi su i drugi stilovi koji su dobro letnje osveženje – session, sour, gose, radleri, lageri, ali i citrusna IPA piva sa manjim procentom alkohola.

Letnji stilovi piva u ponudi srpskih zanatskih pivara

Session piva dobar su izbor za leto. Ovaj stil sadrži nešto niži stepen alkohola, u odnosu na druga piva, i najčešće je jače gaziran. Kada se ispija primetan je ukus slada, uz veoma blage note hmelja koje su uslovljene voćnim i začinskim aromama.

Pšenična piva su finih voćnih aroma, koje dobijaju od kvasaca koji se koriste prilikom proizvodnje. Sadržaj alkohola može da varira od 3 – 6 odsto. Često imaju veoma osvežavajući ukus. Mnogi, posebno tokom leta, pšenična piva mešaju sa voćnim sirupima.

Gose piva su relativno nepoznata piva na našem tržištu, a reč je o pivu gornje fermentacije, poreklom iz Nemačke. Piva ovog stila vrlo prijaju tokom leta, jer su blage do umerene kiselosti, poput čaja sa malo ceđenog limuna. Od slada su najčešće prisutni umereni ukusi hleba i testa u pozadini. Voćni karakter je blago do umereno naglašen, a najčešće se prilikom ispijanja oseti aroma jabuke, kruške ili limuna. Slanost je primetna, posebno na početku, ali nije dominantna. Gorčina je slaba ili nepostojeća, a završnica suva.

Kraft piva koja često leti poručujemo

Lager piva su sinonim za leto, a sve više domaćih zanatskih pivara se opredeljuje za proizvodnju kraft lagera,  koji zbog svoje reskosti, bistrine i pitkosti, ali i prepoznatljivog ukusa su prepoznati kod konzumenata. Lageri imaju jasno definisan ukus, miris i aromu, te ne preveliki procenat alkohola i vrlo su osvežavajući. Idealno je posluživati ih hladne.

Radleri su piva s niskim procentom alkohola i možda najidealnije rešenja za tople, letnje dane. Kraft pivari ih ne proizvode masovno, ali postoje pivare u Srbiji koje ih proizvode i plasiraju na tržište. Danas, osim standardnih radlera sa ukusima limuna i grejpfruta, mogu da se konzumiraju i kraft radleri sa ukusima višnje i breskve. Pivska osnova za njihovo kreiranje u zanatskim pivarama je najčešće klasični kraft lager, ali ponekad se koriste i ejlovi.

Tu su i neizbežna IPA piva, koja su generalno i napravila kraft revoluciju. O njima se sve više-manje zna, ali valja napomenuti da ovaj stil ne mora uvek da bude robustan, zahmeljen i sa većom količinom alkohola. Često ovaj stil može da bude pravi letnji stil, posebno ukoliko je zanatski pivar smišljeno pristupio kreiranju letnje IPA. U tom slučaju ovo pivo može da bude blago-gorkih aroma, izraženo citrusnih ukusa i sa manjim procentom alkohola, što ga čini pravim letnjim pivskim osveženjem.