Republika Srbija – Kako smo prestali da „ločemo“ i počeli da uživamo u pivu

Povezanost piva i fudbala, prisutna na sve strane, od marketinga do fudbalskih stadiona, na jedan specifičan način ispoljava se i kod nas u Srbiji. Kada govorimo o pivu u Srbiji fudbalskim žargonom bi se moglo reći da imamo sjajne pojedince, ali nam timska igra nije jača strana. Statistika o potrošnji piva, koja nas smešta u evropski prosek, govori u prilog ovome, kao i naš višedecenijski odnos prema ispijanju pivu, gde se ono nalazilo negde na pola puta između pukog sredstva za gašenje žeđi koje od vode razdvaja samo procenat alkohola i tečnosti koja se ne ispija sa uživanjem već naprosto loče.

Istorija piva u Srbiji, naročito u ranijim periodima, predstavlja pipav, detektivski posao u kom ima previše prostora za nagađanje, a premalo stvarnih činjenica.  Vino je svakako bilo dominantnije, o čemu svedoči i najveći junak naše epske poezije, Kraljević Marko, koji ga čak deli sa svojim konjem Šarcem. Ipak, poneki tragovi o pivu se mogu pronaći u nekim srednjovekovnim dokumentima. Na osnovu pisma kralja Vladislava, Svetostefanske hrisovulje kralja Milutina i Dečanske povelje kralja Stefana Dečanskog može se sa osnovom pretpostaviti da se pivo  pilo i u srednjovekovnoj Srbiji. Takođe nije zanemarljiv podatak da su u tadašnjim rudnicima radili Sasi koji su došli iz Nemačke, tačnije Saksonije, i verovatno sa sobom doneli i određene pivske navike. Pivo se pilo i na dvoru despota Stefana Lazarevića početkom 15. veka, a posle turske okupacije prestaje svaki pomen piva sve dok se na ovim prostorima nije pojavila vojna, ali i pivska sila, Austrija.

Posle završetka Austrijsko-turskog rata (1716-1718) pobednička austrijska vojska zauzima Beograd, a sa njom, uz majstore i zanatlije raznih profila, stižu i pivari. Otvaraju se brojne zanatske pivare, uglavnom na prostoru današnjeg Dorćola. Kao stecište ljudi sa raznih strana u nemirnim vremenima Beograd je bio vrlo živo mesto sa mnoštvom pustolova o čemu svedoči i izveštaj austrijskog generala Marulija Carskom veću u kom se doslovce kaže: Svaki nevaljalac koji ovamo dobegne, uzme jednu sobu pod kiriju, kupi bure ili dva piva ili ih uzme na veresiju. Turci su se vratili, pivari su ponovo prešli Dunav i Savu, ovog puta u suprotnom smeru, ali se širenje proizvodnje piva nastavilo po drugim krajevima. U Pančevu je 1722. godine nastala najstarija pivara na ovim prostorima. Abraham Kepiš iz tadašnjeg Požuna, današnje Bratislave, bio je osnivač i prvi vlasnik ove pivare sa tadašnjim kapacitetom od 3300 kofa piva, što mu dođe nekih 1800 hektolitara. Osam godina kasnije, nemački doseljenici osnivaju pivaru u Vršcu, 1745. godine počinje sa radom pivara u Velikom Bečkereku, a naš današnji pivski gigant, pivara u Apatinu, nastala je 1756. godine.

Posle čitavog veka pauze pivo se vratilo u Beograd osnivanjem par pivara, a pivare koje i danas uspešno rade, Valjevska i Zaječarska, osnovane su 1852. , odnosno 1895. godine.

Pivo se u to vreme još uvek proizvodilo na tehnološki prilično zastareo način, a čovek koji je zaslužan za uvođenje moderne industrije na pivsku scenu Srbije je industrijalac Đorđe Vajfert, čiji lik danas viđamo na novčanici od 1000 dinara. I drugi preduzimljivi industrijalci tog vremena, kao Ignjat Bajloni, okreću se savremenoj proizvodnji, a veleposednik Lazar Dunđerski otvara modernu pivaru u Čelarevu 1892. godine

Ratne, a i poratne nevolje, znatno su uticale na sliku pivske scene Srbije. Nekadašnji lokalni pivarski giganti iz privatnih ruku prešli su u državne, brojne pivare od Apatina, preko Zaječara, do Niša i Peći, stvarale su sliku relativno napredne pivske zemlje, ali je sam odnos prema pivu bio ambivaletntan. Pivo se pilo posvuda, ali je na lestvici prestiža stajalo ispod vina, a u skali tradicionalnih vrednosti ispod rakije. O kvalitetu tadašnjeg piva danas je teško govoriti, ali je ostala opšta slika o pivu kao piću kod čijeg ispijanja je važniji kvantitet nego kvalitet.

Novi ratovi, političke i ekonomske turbulencije donele u promene i u svetu srpskog piva. Mnoge nekadašnje državne pivare prestale su sa radom ili naprosto tavorile, a druge su otkupili svetski giganti kao što su Carlsberg, Heineken, Molson Coors donoseći nova ulaganja, modernizaciju proizvodnje, standardizaciju ukusa, povećanu marketinšku promociju piva, novi vizuelni identitet…

Stigle su nove kombinacije i ukusi kao što su piva sa limunom ili grejpfrutom, ali je to i dalje bila samo jedna strana pivske planete, moćnija i više konzumirana: lager pivo.

Širenje globalnog kraft sveta nije mimoišlo ni Srbiju. Ova spontana i neplanirana revolucija donela je po prvi put našim ljubiteljima piva do tada uglavnom nepoznat svet, svet ejlova. Zahvaljujući inventivnosti i preduzimljivosti mikro pivara pojavio se čitav niz piva različitih, do juče nezamislivih ukusa. Stigla je sa ovim talasom i nova pivska kultura, nov odnos prema ovom napitku  koji se više ne shvata samo kao sredstvo za masovno opijanje. Kako god da se sve ovo završi, jedno je sigurno – pivski svet u Srbiji se promenio i ništa više neće biti isto. Daljem širenju pivskog tržišta, profilisanju ukusa, novim lokalima sa posebnom subkulturom na putu stoji samo niska kupovna moć stanovništva. A stara anegdota u kojoj se na pitanje: Lav ili Jelen? odgovara sa lakonskim da, bez razmišljanja o sopstvenom ukusu, samo sa željom da se popije neko pivo, postaće deo lokalnog pivskog folklora.

 

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

Restoran Kovač

Kažu da kafane pišu istoriju. One su svedok i poprište, putovanje i odredište. U njima se sastaje i rastaje, dogovaraju

Restoran Zavičaj

Lanac restorana „Zavičaj“ nastao je kao ogranak Hotela „Kneževina“. „Kneževina“ je centrala njihovog ugostiteljstva, sa visokim kvalitetom usluge, koja vodi

Pet najboljih piva u Srbiji

Ovo su piva koja konzumenti najradije biraju, piva koja se najčešće i najviše piju, a vrhunskog su kvaliteta Veliki izbor

Kuhinja pivare Dogma

Preduzimljiva i neumorna ekipa iz pivare Dogma ne prestaje prijatno da iznenađuje svoje sve brojnije fanove. Počelo je sa hrabrim