Pored osnovnih informacija, a to su naziv piva, stil piva, podaci o pivari koja ga proizvodi i datuma kada je proizvedeno ili do kada ga ja najbolje popiti, etikete nam daju još neke interesantne informacije

Mali je broj onih koji pre ispijanja piva pogledaju flašu i šta piše na etiketi. Još manji je broj onih koji skupljaju etikete. U jednom od prošlih brojeva predstavili smo vam Miroslava Mihnjaka iz Gospođinaca, koji ima kolekciju od preko 40.000 etiketa iz 214 zemalja. Samo iz Apatinske pivare ima nešto manje od 300 etiketa. Etiketa, koliko god nam delovala nebitno, u stvari je lična karta piva i predstavljanje pivare. I ako je najstarije alkoholno piće na svetu, pivo se ne etiketira odavno. Prve etikete se pojavljuju sredinom devetnaestog veka. Smatra se da je tek posle 1834. godine, kada je ukinuta carina na staklo, pivo dobilo etiketu. Do tada se pivo nije pakovalo u pivari za prodaju, nego su oni koji su želeli da kupe pivo donosili svoju ambalažu u koju je točeno pivo. U prvo vreme etiketiranja je u vrat boce utiskivana voštana plomba. Ovaj proces je bio spor jer se radio ručno, jedna po jedna boca. Zbog veće potražnje za pivom bilo je neophodno ubrzati pakovanje i “etiketiranje”, te je uvedena metalna “kragna” koja se nije pokazala najbolje jer su se podaci sa nje brzo habali, zbog korišćenja boce više puta, te je sledeće rešenje bilo odštampati podatke na papiru. Neka piva i danas imaju „kragnu“, neka imaju dve etikete, a neka jednu, ali „pun krug“, zavisi od dizajnera. Poređenja radi vinske flaše se etiketiraju još od 1550. godine pre nove ere. Pretpostavljate, tada se koristilo hieroglifsko pismo, to nisu bile flaše kao danas, a ni etikete kao današnje. Danas su i vinske i pivske etikete papirne i lepe se za flašu, a mogu biti prava mala umetnička dela.

Pored osnovnih informacija, a to su naziv piva, stil piva, podaci o pivari koja ga proizvodi i datuma kada je proizvedeno ili do kada ga ja najbolje popiti, etikete nam daju još neke interesantne informacije. Veliki broj pivara, obavezno na svoje pivo, to jest na etiketu, stavljaju neki specifični simbol ili svoj logo. Upečatljiva je Heineken-ova crvena zvezda ili Guinness-ova harfa.

Muzički instrument, harfa, nalazi se na pivu zato što je harfa simbol Irske. Harfa kao simbol Irske poznata je još u 13. veku, mada je zvanični simbol Irske postala mnogo kasnije. Kao i oko svih istorijskih priča i ovde postoje različita datiranja, različite teorije, imena kraljeva i slično. Interesantna je priča o najstarijoj sačuvanoj harfi iz 14. veka, harfa visokog kralja Brajana Borua, još poznata kao Harfa Triniti koledža. Međutim, ova priča ima jednu nejasnoću, zato nam je i interesantna, kralj je umro 400 godina pre nego je harfa nastala. Sve u svemu harfu je na svom pivu porodica Guinness usvojila 05.04.1862. godine, a 1876. godine su i zaštitili ovaj znak, te je Irska vlada 1922. godine, kada je usvajala simbol i grb, morala da harfu na grbu okrene na drugu stranu.

Jedan od najkontraverznijih, a opet najprepoznatljivijih simbola sa pivske etikete je Heineken-ova zvezda. Crvena zvezda, petokraka, koja bukvalno iskače iz zelene podloge, je na flaši ovog piva više od 135 godina. Postoji priča da su zvezdu sa pet kraka koristile pivara još u srednjem veku kao simbol procesa proizvodnje piva tačnije broj kraka predstavljao je broj komponenti od kojih se pravi pivo. Mislili su na vodu, ječam, hmelj i kvasac. Onda se postavlja pitanje, koja komponenta je peti krak – i tu priča dobija čarobni kraj. Peti element je „magija proizvodnje piva“. Logo je više puta uspešno menjan, a nagrade su tu da to i potvrde. Ako zanemarimo dešavanja posle Drugog svetskog rata i promenu, kada je zvezda bila predstavljena samo crvenom linijom, jer je crvena zvezda u to vreme simbolizovala Sovjetsku Rusiju, o ovoj zvezdi se još uvek vode polemike. Zvezda smeta Mađarskom parlamentu jer se, po njihovim rečima, crvena zvezde odnosi na nacističku okupaciju i dugogodišnju komunističku vlast i ne treba je koristiti.

Što se naših piva tiče i mi imamo veoma interesantne primerke. Čuveni Jelen ili Jelenko, kako mu mnogi tepaju, je iz atara Apatina, simbol snage i slobode, čemu svi težimo. Jelen, kome kroz nozdrve izlazi para, na reklamama ovog piva, budi u gledaocu želju za tom snagom i tom neprocenjivom slobodom, ali i lepotom prirode. Vrlo inteligentno odabran simbol, koji u svakome budi emocije. O ovom simbolu je već bilo reči u našem magazinu, te ćemo samo ponoviti da je Jelen na etiketi Jelen piva od 1967. godine. Kao večiti rival Jelenu tu je kralj šume Lav. Osamdesetih godina prošlog veka, prvo kao simbol sa grba, pojavljuje se slika lava. Kasnije se ova tema, Lava na etiketi, sve više razrađuje te imamo etikete sa glavom lava i bujnom grivom, ali i one na kojima lav kao da vreba onog ko gleda u etiketu. Baš u tom susretu oči u oči sa lavom leži jačina ove etikete uz naravno zlatnu, kraljevsku boju sa plavom podlogom. Na nekim etiketama lav nosi krunu, da bi dodatno naglasili njegovu veličinu.

Prave umetničke minijature su etikete zanatskih piva. Ako se ponovo vratimo u prošlost, bilo je i etiketa koje su crtali čuveni slikari (vinske etikete radili su Picasso, Andy Warhol i drugi), tako i danas etiketa predstavlja izazov i za one proslavljene, ali i za one koji bi tek da se oprobaju i poigraju u dizajnerskom poslu, ili da poruče konzumentu nešto jednostavno i konkretno. Ima onih pivara koji za svoje pivo odaberu dizajnera i uz pomoć stručnjaka oblikuju etiketu koja će vizuelno najbolje opisati ono što je u flaši. Sa druge strane su oni koji pribegavaju da se sami vizuelno izraze i pomoću online programa ili nekih dizajnerskih programa sami oblikuju izgled etikete. Mogućnosti je bezbroj.

Etikete mogu biti vrlo jednostavne, sa jasnom porukom i potrebnim informacijama. Ako pogledamo etikete Pivare Princ iz Omoljice, videćemo jasnu, aristokratski začinjenu, etiketu, jasnih linija i naglašene prefinjenosti. Za oko zapada ćirilica, koja retko može da se vidi na pivskim etiketama. Kombinacija ćirilice i engleskog piva jasno nam daje do znanja da je reč o našoj istoriji i kraljevskoj porodici. Sa druge strane, jednostavne etikete ima i Pivara Academia iz okoline Leskovca. Ove etikete za razliku od prethodno pomenutih etiketa Pivare Princ su modernog dizajna, svedene. Na etiketi su dve boje, od kojih je jedna obavezno bela (bela slova i bela linija na pozadini koja je u boji), sa malim zlatkastim trouglom (na većini etiketa je trougao –  maramica u džepu sakoa, simboliše džentlmena), koji se pojavljuje iz etikete u etiketu i potpuno utopljen u ostatak etikete priča neku svoju akademsku priču. Upravo ovaj detalj, različite boje, ističe džentlmena i sa ukusom odevenog muškarca, a ko ima ukusa u odevanju ima ukusa i u odabiru pića.

Prava „mala“ umetnost se može videti na etiketama Pivare Crow iz Vranova. Od Čika Alberta, koji nam se obraća na ćirilici, u dve boje, bez puno mudrovanja, ali sa šeretskim osmehom koji osvaja, do Caiman IPA, koji je dizajnerski izuzetno upečatljiv i veoma inspirativan – za one bez iskustva po malo strašan, a za one iskusne provokativan. Sa etikete se jednostavno čita šta možemo očekivati od piva, tako da kada vidimo Sunshine, tačno znamo da je nešto lepršavo i osvežavajuće u pitanju. Dizajn etiketa ove pivare, kao i sve što izađe iz nje je u samom vrhu na našem tržištu.

Ima i onih pivara čija piva imaju „iste“ etikete, razlika je u  nijansama tačnije samo u paleti boja, ovde mislimo na Pivaru 3bir iz Novog Sada. Specifična etiketa, koja odudara od ostalih, a pri tom daje pečat celoj pivari i igra na kartu emocija lokal-patriota je Gari. Gari je tipičan Novosadski naziv za drugara ili čoveka (u uličnom obraćanju, sa naglaskom na dobronamernost i prihvatanje). Uz to na etiketi je predstavljen primerak garija – odlična obrada fotografije, ponos celog grada. Ostale etikete odišu „proleterstvom“, buntovništvom, borbom za pravdu, a takvi su i svi u ovoj novosadskoj pivari.

Od onih koji se drže starih principa to jest kurzivnih slova, sa puno uvoja i dramatične razlike u debljini pojedinih delova slova, te izgledaju kao da su rukom pisana i jednostavnog izgleda koji podseća na grb ili logo, do onih koji su u svoje etikete uneli najsavremeniji dizajnerski stil, jednostavnih formi i boja, može se videti šta je poruka određenog proizvođača piva. Što se kolorita tiče dizajneri pivskih etiketa su veoma maštoviti od dramatičnih, koje punim kolorom pričaju svoju priču, kao da gledate strip, do onih koji uz boju podloge koriste još samo jednu boju i svedenim crtežom ili samo slovima žele da vas provedu kroz ukus svog piva preko čula vida.

Kao nov izazov sve više nas zaokuplja limenka kao ambalaža za pivo. Limenka, ako je gledamo kao prostor za umetnost, daje nešto više mogućnosti od obične staklene flaše sa etiketom. Na limenci dizajner ima 360 stepeni prostora da iskaže i poruči konzumentu svoju viziju. Površina je veća te je i više mogućnosti. Jedino što je kod limenke problematično je to što se „umetnost“ ne može sačuvati, nego se reciklira. Mada, poznavaju­­i neke ljubitelje piva, sigurni smo da će naći način da i limenku, kao i papirnu etiketu, sačuvaju za neke naredne generacije.