Opšte je poznato da jedino sorta hmelja Humulus lupulus, pored Humulus scandens i Humulus yunnanensis iz iste porodice Cannabacea se može koristiti u pivarstvu. Neki od prvih ostataka navedene biljke pronađeni su na tlu Velike Britanije i naučnici su utvrdili da datiraju od vremena pre više od 1000 godina.

Praktično se može zaključiti da se hmelj koristi u proizvodnji piva od tog perioda pa sve do današnjeg vremena, a skoro sigurno još će i mnogo duže u budućnosti. Na našim prostorima zlatna era uzgajanja hmelja je bila u 20-im godinama, prošlog veka kada je ova magična biljka bila uzgajana na preko 8.000 hektara. Od tog vremena se zasadi značajno smanjivali da bi 2011. godine spali na 0 hektara u Srbiji.

Svima je već dobro poznato da je za proizvodnju zanatskog i industrijskog piva pored hmelja vrlo značajne sirovine i voda, specijalni slad, kvasac i odgovarajuće recepture. Ipak naše je mišljenje da je za kvalitetno pivo ipak najvažniji kvalitetni hmelj koji je ključan faktor za ukus, aromu i gorčinu.

Iako se pivo proizvodi milenijumima unazad, tek razvojem nauke, tehnologije kao i mikrobiologije, naučnici su tek u drugoj polovini XX veka, uspeli da identifikuju koji su to sastojci i u kojim količinama obezbeđuju adekvatnu aromu i gorčinu. Za pivare najvažniji sastojci su alfa kiseline i esencijalna ulja. Primera radi farnesen utiče na cvetnu aromu, linalol na cvetnu i aromu narandže, mirsen na smolastu aromu itd. Naposletku je to dovelo do korišćenja više vrsta hmelja u jednom tipu piva u različitim odnosima, gde je pivarska industrija doživela pravu revoluciju novih stilova, arome i ukusa.

Zahvaljujući velikom entuzijazmu, viziji i značajnim ulaganjima, a najviše zahvaljujući doo Petrovec i njihovim partnerima iz Beerfront projekta, proizvodnja hmelja je 2013. godine ponovo pokrenuta u Bačkom Petrovcu. Plan koji je inicijalno postavljen je da se do 2019. godine površina pod hmeljom podigne na 10 hektara, kako bi se obezbedila dovoljna količina ključne sirovine za najveći deo manjih i srednjih pivara u Srbiji, ali i u regionu. Projekat je pokrenut nakon pažljivog osluškivanja trendova iz Amerike i Evrope, prvenstveno Nemačke i Češke, gde je odavno prihvaćen trend da se ključne sirovine nabavljaju u najvećoj meri sa sopstvenih teritorija i regija, a veoma malo iz uvoza. U Nemačkoj i Americi je dugo prisutan trend koji se ozbiljno eksploatiše kroz njihov marketing, gde se svaka pivara posebno ponosi da je njihovo pivo proizvedeno isključivo od domaćih sirovina. U principu neko nepisano pravilo je da u Češkoj zapravo sramota proizvoditi pivo od hmelja, koji nije u većini domaćeg porekla.

Na osnovu duge tradicije u pivarstvu, doslednosti i konstantnom razvoju pivske industrije, u Češkoj su postavljeni veoma visoki standardi za „zlatni napitak“, što je kao rezultat dovelo do visoko kvalitetne ponude na tržištu. Pored već poznate istorije i kulture, kvalitetna ponuda piva je pospešila ubrzani razvoj turizma i Prag je posle Pariza postao najposećeniji grad u Evropi od strane turista u prethodnih 10 godina, a u Istočnoj Evropi se nalazi na ubedljivom prvom mestu.
Naravno da se sa tog aspekta ne možemo porediti sa Češkom ali ono što možemo da pokušamo da preuzmemo neka od njihovih pozitivnih iskustava vezanih za pospešivanja razvoja ugostiteljstva, jer kvalitetna i raznovrsna ponuda piva po povoljnim cenama je magnet za razvoj turizma.

Međutim na iznenađenje uzgajivača iz Bačkog Petrovca u prethodne 2 godine, svega nekoliko lokalnih kraft pivara su podržale projekat oko nabavke petrovačkog-domaćeg hmelja i to: Black Turtle – Beograd, Razbeerbriga – Novi Sad, Kash Brewtopia – Beograd, Pivara Princ – Omoljica, a odnedavno i Dogma Brewery – Beograd, kao i još neke druge manje kućne pivare. Pažljivom analizom tržišta došlo se do zaključka da vlada mišljenje da je ipak hmelj iz uvoza kvalitetniji, da postoji veća paleta sorti i veće količine na raspolaganju. Imajući u vidu dešavanja na ovim prostorima u prethodnom periodu, sve je to delimično razumljivo, jer je naše tržište malo i nedovoljno interesantno za obezbeđivanje kvalitetnih sastojaka od strane većih uvoznika. Međutim sa druge strane uvideli smo da postoje i objektivni problemi oko vremena potrebne za nabavku iz uvoza, sam kvalitet hmelja (berba prethodne godine) uslovima nabavke (cena), organizacija i logistika, te pribavljanje neophodne dokumentacije i slično. Sa druge strane i sam proizvođač hmelja se susreo sa nekim objektivnim problemima prilikom pokretanja hmeljarnika koje su vremenom otklonjene i obezbeđen je sistem za navodnjavanje i odgovarajuća peletirka. Od berbe iz septembra prošle godine obezbeđeno je da se hmelj iz Bačkog Petrovca može nabaviti pod vrlo konkurentnim uslovima u peletiranoj formi (T-90) za svih 7 sorti koje su na raspolaganju (Cascade, Chinook,Centennial,CTZ,Bačka,Aroma i Robusta).

Gledano sa neutralnog aspekta, svesni smo da je potrebno dovoljno vremena dok se na našem tržištu postave odgovarajući standardi i poboljša privredni ambijent za veću potrošnju kao i proizvodnju kvalitetnog piva. Takođe sa druge strane možemo videti da su neke kraft pivare koje su već izgradile svoj brend na našem tržištu počele da plasiraju svoje proizvode u inostranstvo, što je svakako za svaku pohvalu i smatramo da je trenutno jedini put za dugoročan opstanak i razvoj ove industrije, jer će morati održavati konstantan kvalitet. Posmatrano sa poslovnog aspekta kada kraft pivara dostigne ozbiljniju proizvodnju, moraće detaljno da planira i prognozira svoje troškove (za nabavku opreme i sirovine) i poslovne prihode (od plasmana i prodaje piva) u narednih nekoliko godina jer je trenutno trend da se nove kraft pivare i dalje otvaraju, te da će njihov broj kod nas premašiti 40 tokom ove godine. Na žalost najverovatnije je da će se u jednom momentu ovaj trend zaustaviti i da će pojedine pivare biti prinuđene da zaustave proizvodnju i da će opstati samo one koje su pažljivo uskladili svoje realne mogućnosti za poslovanje i opstanak na sve zahtevnijem lokalnom i regionalnom tržištu. Iz tog razloga vrlo je važno da se proizvodnja optimizuje u svakom segmentu i da se o tome vrlo pažljivo vodi računa, ali i da se dugoročno ide na smanjivanje troškova sirovine jer se neko značajnije povećanje prodajne cene nije realno.

Isto tako ne treba gubiti iz vida da će iskreni ljubitelji kvalitetnog piva uvek insistirati da probaju lokalno kvalitetno domaće pivo, napravljeno od lokalnih sirovina u poređenju sa industrijskim pivima, koja su danas svuda prisutna i dostupna.
Iako nije za poređenje, ali bismo spomenuli da postoji zvaničan podatak, a koji kaže, da je u Americi, tokom 2016. godine, od ukupno prodate količine piva, kraft piva su zauzela oko 10% tržišta, a sa finansijskog aspekta su zauzele skoro 25% tržišnog kolača.

Mi se nadamo da će se i na našem tržištu, udeo prodaje kraft piva u narednim godinama postepeno povećavati i da će dostići pristojan procenat, imajući u vidu trenutan vrlo skroman udeo.