Ima nečeg iskonskog, drevnog u toj vezi. Sirovo meso pečeno na žaru i najstariji napitak koji je čovek napravio, pivo, asociraju na okupljanje oko vatre, druženje, pripadnost porodičnom ili određenom društvenom krugu. Čak i mnogi izrazi širom sveta označavaju istovremeno ne samo bilo koju vrstu roštiljanja, nego i svečano okupljanje.
Roštilj majstori, samoproglašeni ili stvarni, imaju neke sličnosti sa pivarima – ponose se svojim proizvodima, smatraju da su najbolji i svi imaju neko tajno oružje, začin ili tehniku, koji njihove đakonije čini najukusnijim. Jedino što čovek može popiti svoje pivo sasvim sam, ali ne obavezno i usamljen, dok je roštilj za jednog teško zamisliva egzibicija. Možda je još teže zamisliti roštilj bez piva – zašto onda uopšte paliti vatru?
Ovo okupljanje oko otvorenog plamena i pečenje mesa zajedničko je ljudima širom planete. A koliko tradicija i kultura, toliko i različitih pristupa.
Zahvaljujući popularnoj kulturi, filmovima i serijama, Amerikanci su se nametnuli kao prototip roštilj zavisnika. Međutim, oni to zaista i jesu. Travnjak u dvorištu iza kuće, dobar pribor, roštilj kojim se vlasnik ponosi skoro kao i svojim novim automobilom, BBQ sosovi, gomile mesa i mesnih prerađevina, od kobasica, preko pljeskavica, rebaraca, do sočnih bifteka i ništa manja zaliha piva, Bud, Slitz, Coors, Miller ili nešto od sjajnog izbora kraftova – i eto prave zabave.
Južnoafrikanci imaju svoj braai, pravu mesnu svetkovinu. Ovo je jedan od onih izraza koji označavaju više sam događaj, nego posebno jelo, ali bez mesa ne ide. Nađe se tu jagnje na ražnju, ali i boerewors, južnoafrička kobasica, i sosatie, jagnjeći ili ovčiji ražnjići koji se prethodno mariniraju sa crnim i belim lukom, sosom od tamarinda, listovima karija i ljutim papričicama. Iako su poznati po svojim vinima, Južnoafrikanci, makar i zbog Bura, potomaka holandskih doseljenika, imaju zaista veliki izbor piva. Najpopularniji su Castle Lager, Hansa, Carling Black Label.
Izraelci se ponose svojim al-haesh, roštiljem koji je tradicionalni deo kulture. Ovde se, cvrčeći na žaru, mogu naći dobro začinjeni pileći bataci, krilca, jagnjeći ražnjići, riba, goveđe kobasice, rebarca i sočni odresci. Kulinarska mešavina različitih uticaja Evrope i Bliskog istoka, uz autentični pristup, garantuju pravu eksploziju roštiljskih ukusa. Uz sve to najčešće se na stolu može naći Goldstar beer, najprodavanije izraelsko pivo.
Zanimljivo je da u našem jeziku reč roštilj izražava i tehniku pripreme hrane i alatku koji se za to koristi. A još zanimljivije je ono što se nađe na tanjiru. Saveta za dobar roštilj ima gotovo do u beskraj, kao i onih koji za sebe smatraju da su majstori, što ponekad ume da zamara. Ipak, treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Meso, bilo koje vrste, treba da bude kvalitetno i sveže. Kod nas to ume da bude problem, naročito sa mesom iz uvoza po velikim tržnim centrima, pa je najbolje obratiti se svom, proverenom mesaru, kao što imamo i svoje omiljeno, provereno pivo. Meso bi trebalo da ima dobru, zdravu boju, da svetli od svežine i bude bez neprijatnih mirisa. Ukoliko je sivkasto, potamnelo po krajevima, trebalo bi ga zaobići. Ćevapi i pljeskavice, neizostavni učesnici svakog roštilja koji drži do sebe, mogu biti poseban problem, jer je teško znati šta je sve zapravo u njima. Kod kupovine mlevenog mesa najbolje je da mesar izabrane komade samelje odmah, pred vama.
Bilo bi zgodno da meso pre roštiljanja odleži u marinadi koja će mu dati dodatni ukus i sočnost. Pre pečenja, ukoliko je tek stiglo iz frižidera, trebalo bi ga ostaviti da malo odstoji, jer bacanjem hladnih komada na žicu možemo dobiti žilav i neukusan krajnji rezultat. Pivo je ono što bi trebalo da bude idealno rashlađeno.
Samo spominjanje roštilja asocira nas na meso, ali je, promenom načina razmišljanja i sklonosti, i povrće steklo svoj ravnopravni status u svetu roštilja. Paprika, patlidžan, paradajz, pečurke, kukuruz, tikvice su odličan izbor za roštiljsku gozbu. Jedino bi trebalo izbegavati povrće sa visokim sadržajem vode, kao što je krastavac, jer je teško za pripremu. Povrće voli nešto laganiju temperaturu, pa je najbolje peći ga pri kraju, kada žar polako slabi.
Uz mnoštvo saveta, preporuka, obaveznih i ,,obaveznih’’ tehnika, želju da se dokaže kao roštilj majstor, ponekad se stvara nepotreban pritisak pa se zaboravi da je reč o uživanju u pripremi hrane, prirodi, druženju. I zato samo opušteno, uživajte sa pivom u ruci, okruženi bliskim ljudima, dimom i sjajnim mirisima.
