U stalnom traganju za idealnom kombinacijom hrane i piva pojavljuju se mnoge nove, ponekad iznenađujuće koncepcije. Kroz viševekovno, tiho rivalstvo između vina i piva, vino je i u tradiciji ali i u popularnoj kulturi mnogo uspešnije zauzelo mesto prefinjenog napitka, a o slaganju hrane i vina postoje čitave biblioteke različite literature. Ali i pivo, možda najviše zahvaljujući razvoju kraft pivarstva u svetu, polako stiče svoj zasluženi otmeni status, odmičući se od predstave o niževrednom piću za široke mase. Uz ovaj pomak, neizostavno ide i profilisanje kombinacija raznih vrsta piva i ukusne hrane. Međutim, postoji jedan klasik ove priče koji postoji već vekovima, nezamenljivi duet zvani pivo & kobasice.
Pravi simbol, zaštitni znak i verovatno prva asocijacija većine ljubitelja dobrih kobasica i kvalitetnog piva je Nemačka. Bratwurst je tradicionalna nemačka kobasica koja se pravi od telećeg, svinjskog i goveđeg mesa, uz mnoštvo varijacija, od regiona do regiona. Pri tom svaki od njih sasvim ispravno tvrdi da je upravo proizvod njihovog kraja najbolji. Jer sve su vrlo primamljive, ostalo je stvar ukusa. Iako se proizvodi još od drevnih vremena, prvi pomen Bratwursta je iz 1313. Godine, iz Nirnberga, koji i danas važi kao grad kobasica. Pomenute regionalne razlike odražavaju se u kombinaciji mesa i začina, ali i u dužini i obimu. Frankische bratwurst je dugačka, relativno tanka kobasica uz karakterističan dodatak majorana. Nurnberger rostbratwurst je slična po dodatku majorana, ali nešto kraća. Ova vrsta kobasice zaštićena je evropskim propisima i zakonom, i može se proizvoditi samo u Nirnbergu. Tradicionalno se peče na bukovim drvima i, takođe tradicionalno, služi uz kiseli kupus, krompir salatu, sve u pratnji senfa. Kulmbacher bratwurst se pravi od fino usitnjenog telećeg mesa, uz tek mali dodatak svinjetine. U kombinaciju začina, osim obavezne soli, idu beli biber, kim, beli luk, muskatni orah, majoran… Naravno, svaki dobar mesar iz ovog kraja ima svoju tajnu, dobitnu kombinaciju koja se ljubomorno čuva. Thuringer rostbratwurst je pikantna varijanta, priprema se na ćumuru i zahvaljujući svojoj tradiciji i ukorenjenosti, takođe je zaštićen proizvod. Pivo prati ukus, stepen začinjenosti, način pripreme. Recimo, uz klasični bavarski Weisswurst odlično ide neka od pšeničnih Weissbier varijanti, mada neki predlažu i nešto snažniji Bavarian Weizenbock, Pilsneri dobro prate srednje začinjene kobasice kao što je, na primer, poljska goveđa klelbasa, a Munchener Dunkel se preporučuje i uz neke novije ,,modele‘‘, kao što je vrlo začinjena pileća kobasica.
U SAD, naročito u Viskonsinu postoji brojna zajednica koja vodi poreklo iz Nemačke. Pored ostalog, iz svoje domovine doneli su i, naravno, kobasice. Rezultat toga su brojni beer and sasuage festivali koji se održavaju širom države, uz mnogo popijenog piva i puno dobre žive muzike. Ni Englezi ne zaostaju u ovom pogledu, sa nizom manjih i većih festival, puno kvalitetnih domaćih kobasica i aleova.
Andouille je francuska kobasica poreklom iz Bretanje koja je preko iseljenika stigla na jug SAD i postala zaštitni znak Luizijane. U ovoj kajunskoj verziji sa dubokog juga pravi se od svinjskog mesa, bibera, belog i crnog luka, vina i raznih začina. Jedan razigrani stout, porter kao što je Rock Art Double Smoked ili neki Bavarian marzen, a može i više, idealan je uz porciju ove kobasice. Stout se lepo slaže i uz neku dobro osušenu italijansku salami, gde njegov bogati ukus smanjuje slanoću kobasice.
Čuveni španski chorizo u svojoj začinjenijoj varijanti, sa ljućom dimljenom paprikom, skladan je partner nekom ćilibarskom lageru sa laganim slatkim ukusom. Nekako i ne čudi da varijanta za hrabre, snažne krvavice dobro začinjene biberom, odlično paše uz karamelni ukus nekog Scotch alea, recimo Great Divide Claymore.
U velikoj raznolikosti svog slaganja, pivo i kobasice ne idu samo jedno uz drugo, nego i jedno sa drugim. Brojni su kulinarski recepti gde su neophodna ova dva sastojka. Jedan jednostavan recept predlaže sledeće: na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sveže, sirove kobasice, dok lagano ne potamne sa svih strana, zatim dodati iseckani crni luk, zdrobljeni beli luk, krompir, slatku alevu paprika i žalfiju, te lagano mešati dok luk ne omekša. Tada na scenu stupa tamno pivo, jedna čaša se dodaje u posudu i sve zajedno krčka na laganoj vatri nekih 45 minuta. Ukoliko ponestane tečnosti, dodati još piva. Na kraju posoliti, pobiberiti i dodati iseckan peršun. I naravno, otvoriti pivo.
Jedno standardno zimsko jelo je kupus dinstan u pivu, sa obaveznim kobasicama. Na puteru se proprže kobasice, sklone na stranu, a u posudu se ubaci crni luk, beli luk, jabuke, so, biber i uz lagano mešanje krčkaju dok se ne dobije lepa, zlatna boju. Kobasice se sada vraćaju nazad u avanturu, zajedno sa iseckanim kupusom, pivom, vuster sosom, senfom i kimom. Kada proključa, vatra se smanjuje i kuva se dok kupus ne omekša, a tečnost ne ispari. Po potrebi još dosoliti i na kraju dodati mirođiju.
Fondi sa pivom i kobasicama jedno je od onih jela koja prosto ne podnose da se jedu u samoći. Za početak u činiji pomešati pivo i senf. Na srednje jakoj vatri propržiti kobasice, crni luk i zdrobljeno seme komorača. Kobasice grubo usitniti varjačom i kada dobiju pravu boju dodati brašno, pripremljenu kombinaciju piva i senfa. Pošto provri, smanjiti na laganiju temperaturu. Postepeno dodavati fontinu, čedar i parmezan uz stalno mešanje, dok se sir ne otopi i smesa ne postane glatka. Ako je eventualno gušća nego što treba, dodavati još pomalo piva. I naravno, ne zaboraviti so i biber. Služiti uz neko dobro pecivo, obavezno u dobrom društvu.
Iza ova dva jednostavna, bazična sastojka krije se čitav niz mogućnosti kombinovanja i uživanja. Ali, jedan stanovnik Arizone dodao je svemu ovome novu dimenziju – dijetu sa pivom i kobasicama. Tvrdi da je smršao tako što je mesec dana pio šest piva i jeo dve kobasice dnevno. Istina, izmišljotina, želja za samoreklamiranjem, svejedno je. Pivo i kobasica zaslužuju bolju upotrebu.
