Da bi pivara uspela da svoje pivo podigne na regionalni, nacionalni ili čak i internacionalni nivo, nisu dozvoljeni kompromisi već samo iskren pristup proizvodnji

Nećemo pogrešiti ako kažemo da se samo pre nekoliko decenija Valjevsko pivo ispijalo isključivo u delu Srbije gde se ono i proizvodi, te se za njega pričalo da je lokalnog karaktera. Međutim poslednjih nekoliko godina konzumenti se sve češće opredeljuju za Valjevsko pivo i ono se prodaje u većem delu Srbije.

Kvalitet se prepoznaje

Menadžment kompanije dosta ulaže i u reklamu, ali ono što su primetili jeste da je najbolja reklama ona koja se prenosi „od usta do usta“, gde ga sami konzumenti preporučuju svojim prijateljima. Razlog tome je svakako njegova proizvodnja, jer se prilikom pripreme koriste četiri vrste najkvalitetnijeg hmelja, a tajna leži i u čistoj izvorskoj vodi, kao i u specijalnoj vrsti kvasca. Sve to je doprinelo da za Valjevsko pivo može da se kaže da je klasičan lager, s bogatim ukusom i lakim notama, te zato prija i velikim pivskim probiračima. Valjevski kraj je od davnina poznat po dobrim majstorima pivarima i čistoj izvorskoj vodi, pa se ovaj krajolik bez ustručavanja može smatrati prapostojbinom kvalitetnog piva.

Rokeri biraju Valjevsko

Za one koji ne znaju, među ljubiteljima tvrdog zvuka kolaju priče da su ga svojevremeno na jednom novosadskom koncertu ispijali muzičari bendova Casillas iz Novog Sada i Last Rizla iz glavnog grada Grčke. Grci su tada saznali da je Valjevsko zapravo i jedino pravo domaće pivo, jer su ostale srpske pivare uveliko u sastavu velikih pivskih kompanija. Reč je o pivu sa dugom tradicijom i nasleđem, a vrhunski kvalitet kojim se decenijama odlikuje stvorio je od njega brend koji predstavlja ponos Srbije. Inače, Valjevsko pivo je prepoznatljivo po punoći ukusa, osvežavajućeg je karaktera, delikatne gorčine, bogate i trajne pene. Valjevsko može da se kupi u staklenim flašama 0,5 l i 0,33 l, zatim u limenkama 0,5l, PET ambalaži od 2 l i u transportnom pakovanju od  0,33×12 komada.

Od Dimitrija do Jedinstva

Inače, Valjevska pivara osnovana je daleke 1860. godine, a njen osnivač je valjevski trgovac Dimitrije Mitrović. Prvobitno je osnovana kao zanatska radionica za proizvodnju drvenih bačvi i ručnog rada. Pivara je uspela da se proširi i razvije zahvaljujući ulozima drugih trgovaca kao ortaka – partnera. Stalni rast pivare omogućio je da 1891. godine preraste u akcionarsko društvo. Uvođenjem parne mašine 1910. godine nastupa prekretnica, jer otpočinje industrijska proizvodnja piva. Valjevska pivara do Drugog svetskog rata posluje kao akcionarsko društvo, a nakon rata firma postaje državna svojina, da bi kasnije poslovala kao društvena svojina. Od aprila 1947. godine ova kompanija biva nacionalizovano, postaje državno preduzeće – Parna pivara Jedinstvo. U narednim godinama pivara je povećavala svoje kapacitete, količinu proizvedenog piva, broj zaposlenih i broj proizvoda u svom proizvodnom asortimanu.

Valjevci proizvode Čiču

Od 1982. – 1989. godine menja vlasnike te biva  udruženo u SOUR AIK „Valjevo“, a poslovalo je pod firmom AIK „Valjevo“. Od 2000. godine preduzeće posluje kao „Valjevska Pivara“, a 31. januara 2011. usvajanjem Plana reorganizacije ona postaje opet vlasništvo države. Od 2019. godine kompanija Brauerei Group iz Beograda postala je vlasnik Valjevske pivare. Novi vlasnici su kako ne bi palo u zaborav počeli da u pogonima Valjevske pivare proizvode Jagodinsko pivo po originalnoj recepturi koja datira od 1852 godine. Čist i bogat ukus, pitkost i osvežavajuće dejstvo pružaju vrhunski doživljaj ljubiteljima ovog zlatnog napitka.