KAKO NAPRAVITI PIVARU Od trnja do zvezda

valjevska

Valjevska pivara je jedna od retkih pivara koja je ostala u domaćem vlasništvu i to zahvaljujući domaćoj pameti

Industrijske pivare koje posluju kod nas imaju dugu tradiciju i uglavnom su nastale između 1730. i 1892. godine. Početak modernog pivarstva je vezan za austrijsku okupacije Beograda između 1718. i 1739. godine kada je tokom okupacije austrijska uprava u Beogradu počela planski da naseljava Nemce. Naravno među njima je bilo i pivskih majstora koji su doneli svežinu u proizvodnju ovog pića. Kasnije je i knez Miloš Obrenović pokazao veliku zainteresovanost za ovu privrednu granu, te je u Beogradu sagradio novu veliku pivaru koja je odigrala veliku ulogu u kulturnim i političkim zbivanjima naše zemlje. Ipak, činjenice kazuju da je prva srpska pivara otvorena u Pančevu u 18. veku, a tek nakon tog perioda prevlast u pivarstu uzima Beograd. Nakon glavnog grada počinju da se grade pivare i u drugim delovima zemlje.

Valjevska pivara u rukama srpskih preduzetnika

Zato danas gotovo da nema dela zemlje gde se pivo ne proizvodi – Apatin, Zaječar, Niš, Valjevo, Pančevo, Čelarevo, Leskovac… Većina ovih pivara ne nalazi se više u domaćem vlasništvu, ali neke još uvek drže naši preduzetnici. Valjevska pivara  je jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu, a sve zahvaljujući domaćim preduzetnicima. Valjevska pivara je osnovana daleke 1860. godine, a podigao ju je Dimitrija Mitrović. Međutim, prekretnicu je napravio Jozef Ajhinger, kvalifikovani pivar iz Bavarske i njegovo doseljenje u Valjevo bilo je od presudnog značaja za poboljšanje i proizvodnju kvalitetnog piva. Posle balkanskih ratova Bajlonijeva pivara iz Beograda otkupila je gotovo sve akcije Valjevske pivare te je 1913. godine osnovano akcionarsko društvo „Srpsko AD za proizvodnju piva, slada i leda“.

Modernizacija početkom 20. veka

U okviru ovog akcionarskog društva Valjevska pivara imala je sve uslove za brži razvoj, a od 1923. do 1926. godine ona je i modernizovana. Tada su kupljene  nove mašine, rekonstruisana su kompletna mašinska postrojenja, povećan je kapacitet punionice, a sa radom je počela i sladara. Valja istaći da je pivara za vreme Dugog svetskog rata proizvodnju održavala uglavnom za nemačku vojsku, koja je bila smeštena u Valjevu. U tom periodu jedva su uspevali da nabave pivarski ječam, hmelj i slad, a nekako se potrefilo i da Bajloni dolazi da živi u Valjevo, jer mu je 1941. u Beogradu konfiskovan stan. Nakon drugog svetskog rata odnosno od 1946. do 1991. godine pivara nosi naziv „Jedinstvo“.

Od lokalnog do globalnog proizvoda

U tom periodu izvršene su velike rekonstrukcije i bez obzira na to pivara je skoro bila pred zatvaranjem, a bilo je i pokušaja države da je izvuče iz problema. Međutim, nekadašnja firma u stečaju ipak je opstala. Kompanija je za samo nekoliko godine iz sopstvenih sredstava povećala proizvodnju i prodaju, a ovaj trud i ulaganja su im se isplatili. Novi menadžment je drugačijim pristupom prema kupcima, domaćinskim i kvalitetnim odnosom prema ugostiteljima, ali i konzumentima i lokalnoj zajednici, uspeo da vrati poverenje u Valjevsko pivo, ali i nove brendove koje su plasirali na tržište. Novi vlasnici su se potrudili da obezbede suncobrane, garniture za sedenje, aparate za točenje piva kako bi opremili ugostiteljske objekte i sada su prisutni u skoro svakom valjevskom lokalu. Dobru praksu iz svog grada primenili su i u ostala mesta šitom Srbije, pa pivo iz Valjeva polako, ali sigurno osvaja domaće tržiste.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Verovali ili ne

U svetu je sve veći broj crkava koje su na svojim službama počele da služe pivo, a ima i onih

Gorak kao hmelj

Pivo vam je gorko!? Za to je kriv hmelj. Piva koja sadrže više hmelja su gorča. Ali hmelj je zaslužan i za citrusni miris ili voćnu aromu.

Ova piva morate probati

Većina njih vuče korene iz nekih davnih vremena, kada ljudi nisu znali o hemijskim procesima koji se dešavaju tokom proizvodnje

Restoran Kovač

Kažu da kafane pišu istoriju. One su svedok i poprište, putovanje i odredište. U njima se sastaje i rastaje, dogovaraju

PREPORUKA RADLERA Za koji se odlučiti

Trgovinski lanci, marketi, male komšijske prodavnice, ali i kafići i restorani nude bogatu ponudu domaćih masovnih radlera, uvoznih radlera i sve češće kraft radlera, koji

KRAFT PIVO Letnje osveženje za probirljive

Kraft pivima iskusni majstori pivarstva dodaju maline, borovnice, kupine, limun, breskve, jagode, višnje, trešnje, banane, crne ribizle, pa čak i jabuke ili kruške, te na

RADLERI Popularni pivski miksevi

Prema definiciji proizvođača piva, radler je ustvari kombinacija najčešće svetlog lager ili smeđeg piva i limunade, a pravi se u srazmeri 50-60 odsto piva i