PIVSKA GASTRONOMIJA Pokrenimo trend uparivanje piva i hrane

PIVSKA GASTRONOMIJA

Trend kvalitetnog piva u Srbiji još uvek postoji, ali se nekako umorio.

Treba ga pokrenuti, a to može samo ukoliko se pivo opet poveže sa hranom i ukoliko se ozbiljno shvati koliki je velik potencijalni broj konzumenata i uživalaca u gastro-hedonističkoj magiji sljubljivanja piva i hrane.

Više od 20 godina Srbija živi pivsku priču, s tim što je zadnjih desetak godina trend piva primetan, ali ne dominantan.

Pre dve decenije sve je navodilo da će pivo, a ovde mislimo na premium pivo velikih industrijskih pivara i kraft pivo srpskih zanatskih pivara, biti u vremenu u kojem sada živimo dominantno piće više ciljnih grupa, ali se to nije desilo. Smatralo se u to vreme, ali i u vreme pre samo 10 godina, da će u našoj zemlji biti otvoreno 300 do 500 zanatskih pivara, manjih i većih, te da će one plasirati na tržište Srbije kraft piva koja će učestvovati u ukupnoj potrošnji piva na godišnjem nivou sa 3 do 5 odsto, a neke prognoze su govorile i o neverovatnih 7 odsto.

Ali se to nije desilo. Tih godina, odnosno pre desetak godina, kada se pivu, kraft i premium pivu velikih industrijskih pivara, smešila vesela i optimistična budućnost, počelo je sa kreiranje pivskih menija. Oni su tada definisani u tri pravca.

Jedan pravac su postavile zanatske pivare, koje su u svojim tep rumovima nudile pivske menije sastavljene od pre svega kobasica i burgera. Drugi pravac su postavile velike industrijske pivare, koje su u pojedinim restoranima kreirale pivske menije koje su činila slow food jela, koja su uparivana sa premium brendovima ovih pivara.

Velike industrijske pivare su takođe nametnule pivske menije u pabovima, gde su ponudile gostima menije u kojima su uparivana njihova masovna piva sa pabovskom ponudom-burgerima, kobasicama, krilcima i slično. Sve je ovo bilo aktuelno jedno vreme, ali nije zaživelo.

Pivo je klecnulo i zastalo u Srbiji

Puno je jasnih pitanja i često nejasnih odgovora zbog čega pivski meniji i generalno pivska gastronomija nije zaživela u Srbiji i nametnula se kao što je to u jednom momentu bilo sa vinom, koje je zaživelo, preživelo i ušlo u svojevrsni gastro-hedonistički mejnstrim.

Kod piva su se izdešavale neke stvari koje su direktno ili indirektno uticale da kraft pivo ne bude masovnije prepoznato kod onih ljubitelja piva koji vole kvalitet i spremni su za njega da plate. Ti i takvi konzumenti piva su se u jednom momentu opredeli za premium segment velikih industrijskih pivara, koji je postao dominantan u višem cenovnom rangu piva i koji je pokrio onaj deo tržišta za koji se pretpostavljalo da je rezervisan za kraft pivo srpskih zanatskih pivara.

Ali velike industrijske pivare nisu radile na kreiranju pivskih menija iz nekog razloga i sve ono na čemu se radilo pre desetak godina, a tiče se uparivanja hrane i piva nestalo je.

Da li smo naučili lekciju

Danas u srpskim restoranima ne postoje pivski meniji, konobari ne znaju da vam preporuče piva uz određenu vrstu hrane, ponuda piva u restoranima nije impresivna i nekako smo se vratili na početak. Možda ovaj povratak nije katastrofičan, kako mnogi misle, a možda i jeste, vreme će pokazati.

PIVSKA GASTRONOMIJA

Međutim, sve što je iza nas možda bi trebalo da nas nauči nečemu i da se pokuša ponovo sa kreiranjem pivskih menija, njihovom ponudom i agresivnijim marketingom, jer u Srbiji pivo jeste najtraženije i najprodavanije alkoholno piće. U Srbiji postoji bar desetak odsto konzumanata piva, što je ogroman broj ljudi koji vole dobro pivo, koji cene kvalitetno pivo, koji kupuju i naručuju vrhunsko pivo, ali i koji žele da svoje omiljeno pivo ili omiljene stilove piva kombinuju sa hranom.

Ali, velika većina ovih konzumenata ili potencijalnih konzumenata pivskih menija ili uživalaca u uparivanju piva i hrane ne znaju šta bi sa čim uparili i na koji način bi savršeno doživeli gastronomsko-hedonistički vrhunac u sljubljivanju hrane i piva. Na ovome treba ozbiljno da porade marketing timovi velikih industrijskih pivara i vlasnici i menadžeri zanatskih pivara koje su ostale prisutne na tržištu Srbije i koje su preživele turbulentna vremena.

Veliki je broj potencijalnih konzumenata i oni ne bi trebali da se shvate kao neko kome se ne treba obratiti, odnosno njih treba shvatiti kao posebnu i veliku ciljnu grupu, koja može da „pogura“ ukupnu potrošnju i kraft piva, ali i premium segmenta piva velikih industrijskih pivara.

Zajednički zadatak u promovisanju piva i hrane

Jako je važno i da restorani ozbiljno shvate da formiranje pivskih menija, koji bi uključivali više sledova slow food hrane i njihovog uparivanja sa različitim pivima, te uparivanja ala cart jela sa određenim pivima iz ponude, može da poveća potrošnju hrane i piva u restoranima. Jako je važno i da medijski radnici prepoznaju ovaj nekadašnji trend, ali i ljubav srpskih konzumenata prema pivu, i da opširnije pišu o važnosti piva i hrane kao celine.

A šta bi konkretno trebalo uraditi?

Trebalo bi da zanatske pivare značajnije promovišu svoju ponudu piva i hrane, ukoliko imaju tep rumove u kojima nude pivo i hranu. Trebalo bi da izađu iz svojih uskih okvira i da masovnije putem tradicionalnih medija oglase ponudu svojih piva i da objasne zbog čega su kraft piva toliko interesantna za uparivanje sa određenom hranom, ali i kako neverovatna magija kompleksnih ukusa kraft piva nadopunjuje hranu i kakvu eksploziju ukusa konzumenti mogu da očekuju prilikom sljubljivanja određenih stilova kraft piva sa određenom hranom.

Velike industrijske pivare mogu da pokrenu revoluciji

Velike industrijske pivare, koje imaju ogromne budžete za sve vrste marketinga, trebale bi da agresivnije sugerišu da pivo traži hranu i da marketinške kampanje za svoje brendove vežu za hranu, ali ne kao opšti pojam, već da jasno definišu koja hrana se idealno uparuje sa određenim pivima iz ponude.

Na ovaj način potencijalni konzumenti će se zainteresovati, probati i vezati za pojedine brendove i hranu koja se sugeriše uz njih. Ali, jako je važno da se ova ponuda uradi ozbiljno i da se za idealne parove angažuju istinski poznavaoci piva i gastronomije.

Takođe, velike industrijske pivare bi specifičan marketing u ugostiteljskim objektima, restoranima, pabovima i kafićima, trebale da prilage formiranju pivskih menija, koji bi obuhvatili više pravaca nastupa i da na taj način zajedno sa restoranima nametnu neke nove ukuse i tako kreiraju neku novu lojanost konzumenata. Generalno bi trebalo pobeći od nekih klišea i gostima ponuditi slow food sledove hrane i njih upariti sa specifičnim pivima.

Trebalo bi definisati jasne parove ala cart ponude, trebalo bi napraviti posebne i smišljene parove dugo kuvanih jela. Trebalo bi osmisliti i koja su to piva koja se idealno slažu uz neku prepoznatljivu pivsku kuhinju. Trebalo bi nametnuti nove ukuse, ali ukuse na kojima bi se radilo, koje bi osmislili pivski somelijei i šefovi kuhinja, a ne postavljati pivske menije stihijski.

Trend kvalitetnog piva u Srbiji još uvek postoji, ali se nekako umorio. Treba ga pokrenuti, a to može samo ukoliko se pivo opet poveže sa hranom i ukoliko se ozbiljno shvati koliki je velik potencijalni broj konzumenata i uživalaca u gastro-hedonističkoj magiji sljubljivanja piva i hrane.

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp
beerstyle marketing 1