Svetski trendovi i dalje, po pravilu, stižu do nas sa izvesnim zakašnjenjem, i onaj koji ih prvi primeti i prihvati ima dobru početnu prednost
Kada je pre nekoliko godina u jednom uglednom i uticajnom američkom magazinu bila objavljena karikatura konobara koji u posudi sa ledom mladom paru donosi pivo, a ne Veuve Clicquot, stvari su bile jasne. Iz (nekada) zadimljenih kafana, barova i pabova, pivo je stiglo i u prestižne restorane i steklo status pića koje više nije zadovoljstvo samo Homera Simpsona i njemu sličnih. I ne samo to, ova više ilustracija modernih vremena, nego samo karikatura, pokazala je, kroz likove dvoje mladih, da je stigla nova generacija koja na pivo gleda sasvim drugačije i očekuje drugačiji odnos prema njemu.
Ozbiljni ugostitelji brzo su shvatili iz kog pravca duvaju novi vetrovi i posvetili su se profilisanju, građenju jedne nove slike i kreiranju pivskog menija koji bi trebalo da radikalno promeni odnos prema pijenju piva, zadrži stare i privuče sasvim nove goste.
Svetski trendovi i dalje, po pravilu, stižu do nas sa izvesnim zakašnjenjem, i onaj koji ih prvi primeti i prihvati ima dobru početnu prednost.
Pitanje da li je srpska HORECA spremna za kreiranje pivskog menija je aktuelnije nego što to mnogima izgleda.Dovoljno je samo baciti pogled nekih desetak godina unazad i jednostavno primetiti koliko se kvantitet i kvalitet pivske ponude izmenio. Industrijske pivare su odavno prestale da se oslanjaju samo na nekoliko osnovnih, najprodavanijih piva i počele su da proširuju svoj asortiman, izbacujući na tržište sasvim nove ukuse, a zahvaljujući stranim investicijama i kupovini domaćih pivara od strane svetskih giganata, do nas su počela da stižu piva koja su nekada bila isključiva privilegija onih koji imaju prilike da putuju negde u inostranstvo.
Eksplozivni razvoj kraft pivarstva u Srbiji takođe je doprineo velikoj promeni pivske slike. Pojavilo se mnogo novih stilova, do juče nepoznatih aroma i ukusa, a promenjena je i ukupna svest, način gledanja na pivo koje više nije puko sredstvo za gašenje žeđi, već nešto u čemu se uživa, prepoznaje, istražuje.
Iako nije idealna, može se reći da situacija, što se tiče bogatstva ponude piva u Srbiji, nikada nije bila bolja. S druge strane, neka nova publika daleko je verziranija nego ona nekadašnja, više zna, želi i očekuje.
Srpski ugostitelji imaju sjajan izazov da budu posrednici između povećanog izbora i gostiju koji znaju šta žele ili su spremni da probaju nešto sasvim novo. Neki su već osetili duh novog vremena. Postoje pivnice koje imaju zaista širok izbor piva, pa i mali, lokalni barovi, koji u skladu sa svojim tehničkim i finansijskim mogućnostima, proširuju svoju ponudu nekim novim brendovima, ne obazirući se više samo na nekoliko standardnih imena iz klasične industrijske ponude.
Kreiranje pivskog menija zahteva pažljiv odabir, pristup i planiranje i polako postaje podjednako važno kao i kreiranje gastro menija. Ključna reč u priči o pivskom meniju je balans. Svaki ugostitelj zna profil ljudi koji dolaze u njegov lokal, da li su to boljestojeći advokati, službenici banke, studenti. Ponekad i mešavina svega toga. Previše ekskluzivna ponuda može odbiti određeni broj gostiju, kao što svedena ponuda običnih piva, standardnog ukusa neće privući nove goste, a u velikoj konkurenciji, pitanje je koliko će zadržati i stare. Serviranje piva koja su raznolika i prihvatljiva za većinu ljudi učiniće lokal prometnim, živim mestom.
Naravno da niko neće odustati od piva koja se dobro prodaju, ali to ne znači da nema mesta za proširenje ponude. Pivski meni ne bi trebao biti nešto kruto i formalno, već podložan promenama i stalnim osveženjima. Samo predstavljanje piva, bilo na odštampanom meniju ili preko uslužnog i informisanog konobara ili konobarice, takođe traži balans između viška informacija i predugačke priče i nekoliko šturih, svedenih podataka. Ovo je naročito važno kod kraft piva ili sasvim novih pivskih stilova. Mlađa publika već je informisana i lakše se odlučuje za istraživanje neispitanih teritorija, dok one nešto starije i pivski konzervativnije treba lagano i postupno uputiti ka njima sasvim novim pivskim doživljajima.
Lokali sa kulinarskom ponudom imaju dodatni izazov. Uparivanje piva i hrane, pažljiv odabir, kvalitet i prezentacija nisu samo prolazni trend, već stavka koja bitno može uticati na dobro poslovanje.
Optimalni pivski meni trebalo bi da pokriva što veći broj stilova piva, a ne samo prevashodno brendova. Uz dobro osmišljen i prilagođen izbor, treba voditi računa o još puno stvari – čistoći i održavanju točilica, prezentaciji novih piva u ponudi, pravilnom izboru pivskih čaša, načinu posluženja ili točenja, i mnoštvu samo naizgled sitnica koje doprinose opštem utisku. Piva ima, isto kao i ljubitelja piva, samo im treba pružiti mogućnost da se upoznaju. Pivski meni koji je postao tek parče papira koje se povlači unaokolo, završiće na kraju ispresavijan, pridržavajući rasklimatani sto.
