Klasik svih klasika traži klasika

Blaga hmeljno-ječmena aroma lager piva kreira savršenu slatkasto-gorku notu, koja se nameće kao fini začin prasećem pečenju i koja će neprimetno, kao blagi dodir, a opet preko potrebno, oplemeniti svaki ukus vašem jelu ne namećući bilo kakav suvišan aromatski kompleks

Praseće pečenje nekako se podrazumeva da bude na prisutno na svečarsko-prazničnim stolovima u Srbiji. Ovo zaista jeste klasik kog svi vole i kod prasećeg pečenja generalno nema promašaja. Praseće pečenje je jednostavnog ukusa i u njemu ne dominira neki poseban „mesni šmek“. Praseće pečenje je mekano, spolja hrskavo, nema masnoća, savršeno je i jednostavno. Praseće pečenje je za one koji ne vole da eksperimentišu, ali i za one koji idu na sigurno prilikom pripreme hrane.

Takođe, praseće meso nije skupo i ono je svakom dostupno, što u vreme sveopšte krize u kojoj živimo predstavlja važan faktor prilikom odabira namirnica za prazničnu trpezu. Praseće pečenje je nekako samo sebi dovoljno i ne traži ništa više sem krompira koji se peče zajedno sa pečenjem i koji se služi kao prilog, te salate od svežeg kupusa i belog hleba koji mora da je tek ispečen.

Praseće pečenje može se peći na ražnju ili u rerni, celo ili samo pojedini delovi. U zavisnosti od načina pripreme ukus se bitno ne razlikuje i ono je uvek nekako isto.

Praseće pečenje možete naručiti iz pečenjara kojih su veliki gradovi, ali i manje sredine puni, ili ga napraviti kod svoje kuće u sopstvenoj režiji. Priprema prasećeg pečenja ne zahteva neku posebnu mudrost, već više iskustvo.

Uz praseće pečenje najbolje se slaže nekoliko vrsta pića i kao idealni pratioci nameću se ne toliko kompleksna blago-alkoholna pića. Prasetinu odlično prate lagani rozei, špriceri kojima je osnova italijanski rizling ili kako se danas popularno zove Grašac i pivo.

Krenimo redom i uživajmo

Ukoliko ste se odlučili da vaš izbor pečenja za novogodišnju ili prazničnu trpezu bude upravo prasetina, važno je da znate da li želite da je pripremate sami ili da je kupite već pečenu. Ova odluka je isključivo na vama, ali mi bi vam sugerisali da se ipak odlučite da je pravite sami, ako ste se odlučili da ostanete kod kuće i da pozovete goste.

Važno je napomenuti da je praseće pečenje odlično i kada je hladno, ali najbolje je kada je vruće, odnosno kada ste ga izvadili iz rerne, ostavili 15 minuta da se meso stabilizuje i nakon toga ga poslužili gostima. Upravo iz ovog razloga ne preterujte prilikom kupovine mesa za novogodišnju ili prazničnu trpezu, već kupite sveže prasetine baš onoliko koliko je potrebno ili možda nešto više. Neka mera za odraslog čoveka je oko pola kilograma svežeg mesa ili oko 300-400 grama pečenog mesa. Doduše, ove mere znaju da variraju od čoveka do čoveka, no ovo je neki standard i slobodno ga se pridržavajte.

Mi vam predlažemo da meso kupite u nekoj od manjih mesara, gde poznajete mesara ili gde često kupujete, odnosno tamo gde verujete da je meso sveže i mlado. Neki idealni komad je polovina praseta ili ono što se zove „prednji čerek“ koji podrazumeva deo rebara i prednji but.

Postoji nekoliko načina za savršeno praseće pečenje. Najednostavniji, koji se često pokazao i kao najbolji, je da praseće meso stavite u veliki pleh, dobro posolite i bogato namastite svinjskom masti. Uz meso poređajte veće cele oljuštene krompire, sve dobro pokrijte folijom i stavite u rernu na oko 170 stepeni Celzijusa i pecite tri sata. Nakon tri sata skinite foliju, rernu pojačajte na 200 stepeni i pecite još 20-30 miunta. Nakon toga meso izvadite iz rerne, ostavite ga 10-15 minuta da se stabilizuje i poslužite gostima.

Uz meso poslužite krompir koji se pekao svo vreme uz pečenje i kupus salatu.

Najjednostavnije često i najukusnije

Praseće pečenje koje ste pripremili na način kako vam sugerišemo biće izuzetno mekano, odvajaće se od kostiju i „topiće se u ustima“. Ovo i ovakvo pečenje neće biti masno, jer će se sva mast sjediniti sa mesom i učiniti ga sočnim. Protiv težu mekanom i sočnom mesu, daće koža praseta, koja se nakon dugog pečenja u sopstvenim sokovima i kraćim pečenjem na jačoj vatri pretvorila u hrskavo-slatko-ukusnu glazuru. Spoj mekano-sočne prasetine, koja nema neki poseban ukus i hrskavo-slatkaste kožne glazure stvoriće ukus koji ni na koji način neće odskakati od željenog mesnog ukusa, potpuno prirodnih aroma i mesnih mirisnih nota. Međutim, sinergija ukusa koji će se desiti i na koje neće uticati ni jedan dodatni začin, učiniće ovu jednostvanost perfektnom.

Uz dugo kuvanu u sopstvenim sokovima prasetinu, koju ste na kratko zapekli i koja je dobila savršeno-jednostavni mesni ukus poslužite samo krompir, koji se svo vreme sporo kuvao u sokovima pečenja, salatu od svežeg kupusa i rustični beli hleb deblje i karamelne korice koji ste tek pečen izneli pred goste.

Zboir ovih namirnica, tako jednostavnih, a tako kompleksnih, stvoriće fuziju nekih davnih ukusa koji će jedan drugog nadopunjavati u svojoj jednostavnosti. Interesantno je da ovo jelo sem soli ne sadrži ni jedan drugi začin i upravo je to ono što fascinira. Vi i vaši gosti svedočićete o poptupnom poklapanju i sjedinjavanju ukusa, koji kao da su suštinski naslonjeni jedan na drugi i koji u zajedničkom nastupu kreiraju ukus kom nije potrebno ništa da bi ga dodatno obogatilo ili podiglo.

Doduše, potreban je još jedan pratioc da bi se krug zatvorio, ali on isto mora da bude sveden, upeglan, da mu ništa ne odskače, da mu balans bude savršen i da samo da završnicu čitavoj gastro-magiji, te da stvori sve preduslove za naredni zalogaj i sledeću impresiju.

Još jedan detalj za potpuno savršenstvo

Jednostavni ukusi, najbolji su ukusi. Međutim, ukoliko priroda nije stvorila jednostavnost koja je jednaka savršenstvu, do nje se dolazi slučajno ili nakon dugog eksperimentisanja.

Dugim eksperimentisanjem i traženjem najbolje formule jednostavnog i savršenog piva, nakon više hiljada godina, stvoren je lager ili pilsner. Ovaj pivski stil star je nekih 150 do 200 godina i on je „dete“ kada je reč o pivskim stilovima, ali „dete“ koje je od svog nastanka preuzelo tron pivskih stilova, raširilo se svetom i postalo najtraženiji pivski stil na svetu i pokorilo ceo pivski svet, te preuzelo dominantnu ulogu na tržištu.

Lager je to uspeo upravo zbog svoje jednostavnosti, blagih i odmerenih ukusa, ali i mirisa, nota, aromatskih kompleksa, stepena gaziranosti i jačine alkohola koji su do savršenstva balansirani i u kojima ništa ne odskače. Lageri su lagani, a opet kompleksni, oni su u isto vreme i gorki i slatki, u njima je gaziranost umerena do granice baš kako treba, u njima se alkohol ne oseti, ali opet na momenta „reze“ i alkohol javlja da je tu. Njihove arome su odlične, na nosu su slatkasto-ječmeni, na ukusu gorko-slatki, dok su u završnici blagi i odmereni, a opet punog ukusa.

Upravo su lageri zbog svoje prirodne jednostavnosti savršeni par i onaj začin koji nedostaje prasećem pečenju, koje ste poslužili uz krompir pečen u sokovima pečenja i kupus salatu kao prilog. Lager će se samo nadovezati na ukuse koji slede jedan drugi, ali će lager odigrati još dve važne stvari u ovoj savršenoj kombinaciji.

Blaga hmeljno-ječmena aroma lager piva kreira slatkasto-gorku notu, koja se nameće kao začin i koja će neprimetno, a opet preko potrebno, oplemeniti svaki ukus ne namećući bilo kakav suvišan aromatski kompleks. Takođe, lager će svojom finom gaziranošću i alkoholnom reskošću odigrati ulogu „četke“ u vašim ustima i spraće sa senzora ukusa u vašim ustima svaki zaostali zalogaj i na taj način osloboditi senzore ukusa za svaki naredni zalogaj.