HORECA: Korona je raznela sektor ugostiteljstva

Srpsko ugostiteljstvo  je poslednjih godina bilo u usponu, otvarano je mnogo različitih lokala, pratili su se svetski trendovi, povećao se protok turista, a sada je pitanje da li ovakvu rečenicu treba staviti u davno prošlo vreme

Pre nekoliko nedelja ultra veterani rok scene Rolingstonsi objavili su novu pesmu ,,Living in the ghost town‘‘ i ponovo su pogodili pravo u metu. Puste ulice koje se vide u spotu mogu biti u Londonu, ali i u bilo kom drugom gradu širom planete. Ono što nisu uspeli političari, filozofi, utopisti raznih vrsta, uspelo je jednom virusu. Sve nas je ujedinio na bizaran i izuzetno nepoželjan način. 

Svi smo suočeni sa velikim problemima, na razne privatne, ali i poslovne načine. Ne treba biti veliki stručnjak i mag ekonomije da bi se shvatilo kako je, sa te poslovne strane, ugostiteljstvo jedna od najteže pogođenih privrednih grana. U nizu mera koje su preduzete protiv širenja virusa COVID – 19 zatvoreni su svi ugostiteljski objekti. Nisu radili kafići, barovi, restorani, pivnice, razni klubovi. Ovom neophodnom merom na udaru su se našle hiljade i hiljade ugostitelja širom Srbije i još veći broj konobara, šankera, kuvara, pomoćnog osoblja…

Oni koji su bili u mogućnosti, a radi se o restoranima, bavili se dostavom hrane na adresu. Svi u ovom lancu, od kuvara do dostavljača, morali su, ali i dalje moraju da poštuju pravila o dezinfekciji i korišćenju zaštitne opreme, a to se odnosi i na prostor u kom se hrana priprema. Takođe se insistiralo na beskontaktnom plaćanju i preuzimanju hrane, kako bi se rizik od širenja zaraze sveo na potpuni minimum. Ugostitelji koji su se bavili ovim vidom prodaje su uglavnom zadovoljni obimom posla i potražnjom, s tim što ovo ,,zadovoljni‘‘ treba shvatiti vrlo uslovno. Interesovanje je svakako postojalo, u uslovima karantina i policijskog časa beležio se rast potražnje za hranom koja se dostavljala na kućnu adresu, ali ovde nije bilo reči o nekakvom profitu, jedino su se u nekoj meri smanjivali gubitci.

A koliko oni tačno iznose, za sada nema precizne računice. I pored mnogih problema, srpsko ugostiteljstvo  je poslednjih godina u usponu, sve je više različitih lokala, prate se svetski trendovi u ugostiteljstvu, povećao se protok turista, mnogo je festivala i manifestacija koji okupljaju veliki broj ljudi, a sada je pitanje da li ovakvu rečenicu treba staviti u davno prošlo vreme. Kako će i da li će brojni ugostitelji preživeti ovu krizu pokazaće bliska budućnost. A upravo je ta bliska budućnost ono što mnoge brine čak i više nego trenutno stanje. 

U trenutku pisanja ovog teksta najavljuje se popuštanje mera, otvoreni su frizerski i kozmetički saloni, teretane i fitnes klubovi, otvorene i zatvorene pijace, kockarnice, ali su počeli sa radom i  ugostiteljski objekti. Prema definisanim smernicama o radu restorana i kafića, koje navode razna udruženja ugostitelja, čitava priča podseća na scenario nekog postapokaliptičnog filma.

Prva tri koraka u ovom procesu sasvim su prirodna: ponovno otvaranje, pokretanje procesa i na kraju otvaranje za goste lokala. Da bi počeli sa redovnim radom bilo je potrebno detaljno očistiti i dezinfikovati prostorije. Pored ovog, sugestija je da se modifikuje gastronomska ponuda i dnevni raspored služenja, uz prilagođavanje novim okolnostima u pogledu raspoloživog osoblja, inventara i zaliha, što u praksi znači veliki broj otpuštanja i smanjene porudžbine hrane i pića. 

Ovo je samo početak. Svaki ugostiteljski objekat mora da ima svoje redovne dostavljače maski, zaštitnih rukavica i dezinfekcionih sredstava, a potrebno je postavljati i paravane za stolove kao zaštitu, naročito u restoranima brze hrane. Svi zaposleni na svom radnom mestu moraju da nose zaštitnu opremu, odeću, obuću, maske i da stalno peru ruke. U takvoj radnoj odeći zabranjeno je izlaženje na cigaret pauzu, kao i korišćenje mobilnih telefona tokom radnog vremena. Pre služenja pića gostima, limenke i flaše treba obavezno dezinfikovati. O čašama se ništa ne govori, ali to se verovatno podrazumeva. 

Ulaz u kuhinje stogo je zabranjen svakom nezaposlenom, a prostor treba tako organizovati da se ne pređe  bezbedna udaljenost, ili socijalna distanca kako se to danas popularno kaže, od dva  metra. Ako se u prostorijama za pripremu hrane pojavi neka od inspekcija i oni će morati da nose punu zaštitnu opremu, a pre ulaska će im se preventivno izmeriti temperatura. I stolovi  moraju da budu na udaljenosti od dva metra, a svaki lokal mora da ima detaljan plan čišćenja prostorija. Takođe mora se imati i plan za vanredne situacije da bi mogli da reaguju u slučaju da se neko od radnika razboli. Ne kaže se precizno da li se misli samo na COVID – 19, ili na bilo koji od širokog spektra virusa. 

Ugostitelji tvrde da im je ponovno otvaranje uz ovakve uslove poslovanja i smanjeni broj gostiju donelo  samo nove glavobolje i biće daleko od isplativog. Trenutno izgleda kao da ništa neće ostati od onog čuvenog kafanskog duha, šale i priče. Možda samo dovikivanje kroz ,,socijalnu distancu‘‘.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

Da li piti toplo pivo

Mnogi pivski entuzijasti tvrde da ako pijete toplije pivo  uživaćete u boljem ukusu, a da li je to baš tako

PIVO SA OBALE DUNAVA

Davne 1748. godine je Marija Terezija počela da naseljava prostore Vojvodine doseljenicima iz Austrije i Nemačke. Počeci proizvodnje piva u