HORECA: Korona je raznela sektor ugostiteljstva

Srpsko ugostiteljstvo  je poslednjih godina bilo u usponu, otvarano je mnogo različitih lokala, pratili su se svetski trendovi, povećao se protok turista, a sada je pitanje da li ovakvu rečenicu treba staviti u davno prošlo vreme

Pre nekoliko nedelja ultra veterani rok scene Rolingstonsi objavili su novu pesmu ,,Living in the ghost town‘‘ i ponovo su pogodili pravo u metu. Puste ulice koje se vide u spotu mogu biti u Londonu, ali i u bilo kom drugom gradu širom planete. Ono što nisu uspeli političari, filozofi, utopisti raznih vrsta, uspelo je jednom virusu. Sve nas je ujedinio na bizaran i izuzetno nepoželjan način. 

Svi smo suočeni sa velikim problemima, na razne privatne, ali i poslovne načine. Ne treba biti veliki stručnjak i mag ekonomije da bi se shvatilo kako je, sa te poslovne strane, ugostiteljstvo jedna od najteže pogođenih privrednih grana. U nizu mera koje su preduzete protiv širenja virusa COVID – 19 zatvoreni su svi ugostiteljski objekti. Nisu radili kafići, barovi, restorani, pivnice, razni klubovi. Ovom neophodnom merom na udaru su se našle hiljade i hiljade ugostitelja širom Srbije i još veći broj konobara, šankera, kuvara, pomoćnog osoblja…

Oni koji su bili u mogućnosti, a radi se o restoranima, bavili se dostavom hrane na adresu. Svi u ovom lancu, od kuvara do dostavljača, morali su, ali i dalje moraju da poštuju pravila o dezinfekciji i korišćenju zaštitne opreme, a to se odnosi i na prostor u kom se hrana priprema. Takođe se insistiralo na beskontaktnom plaćanju i preuzimanju hrane, kako bi se rizik od širenja zaraze sveo na potpuni minimum. Ugostitelji koji su se bavili ovim vidom prodaje su uglavnom zadovoljni obimom posla i potražnjom, s tim što ovo ,,zadovoljni‘‘ treba shvatiti vrlo uslovno. Interesovanje je svakako postojalo, u uslovima karantina i policijskog časa beležio se rast potražnje za hranom koja se dostavljala na kućnu adresu, ali ovde nije bilo reči o nekakvom profitu, jedino su se u nekoj meri smanjivali gubitci.

A koliko oni tačno iznose, za sada nema precizne računice. I pored mnogih problema, srpsko ugostiteljstvo  je poslednjih godina u usponu, sve je više različitih lokala, prate se svetski trendovi u ugostiteljstvu, povećao se protok turista, mnogo je festivala i manifestacija koji okupljaju veliki broj ljudi, a sada je pitanje da li ovakvu rečenicu treba staviti u davno prošlo vreme. Kako će i da li će brojni ugostitelji preživeti ovu krizu pokazaće bliska budućnost. A upravo je ta bliska budućnost ono što mnoge brine čak i više nego trenutno stanje. 

U trenutku pisanja ovog teksta najavljuje se popuštanje mera, otvoreni su frizerski i kozmetički saloni, teretane i fitnes klubovi, otvorene i zatvorene pijace, kockarnice, ali su počeli sa radom i  ugostiteljski objekti. Prema definisanim smernicama o radu restorana i kafića, koje navode razna udruženja ugostitelja, čitava priča podseća na scenario nekog postapokaliptičnog filma.

Prva tri koraka u ovom procesu sasvim su prirodna: ponovno otvaranje, pokretanje procesa i na kraju otvaranje za goste lokala. Da bi počeli sa redovnim radom bilo je potrebno detaljno očistiti i dezinfikovati prostorije. Pored ovog, sugestija je da se modifikuje gastronomska ponuda i dnevni raspored služenja, uz prilagođavanje novim okolnostima u pogledu raspoloživog osoblja, inventara i zaliha, što u praksi znači veliki broj otpuštanja i smanjene porudžbine hrane i pića. 

Ovo je samo početak. Svaki ugostiteljski objekat mora da ima svoje redovne dostavljače maski, zaštitnih rukavica i dezinfekcionih sredstava, a potrebno je postavljati i paravane za stolove kao zaštitu, naročito u restoranima brze hrane. Svi zaposleni na svom radnom mestu moraju da nose zaštitnu opremu, odeću, obuću, maske i da stalno peru ruke. U takvoj radnoj odeći zabranjeno je izlaženje na cigaret pauzu, kao i korišćenje mobilnih telefona tokom radnog vremena. Pre služenja pića gostima, limenke i flaše treba obavezno dezinfikovati. O čašama se ništa ne govori, ali to se verovatno podrazumeva. 

Ulaz u kuhinje stogo je zabranjen svakom nezaposlenom, a prostor treba tako organizovati da se ne pređe  bezbedna udaljenost, ili socijalna distanca kako se to danas popularno kaže, od dva  metra. Ako se u prostorijama za pripremu hrane pojavi neka od inspekcija i oni će morati da nose punu zaštitnu opremu, a pre ulaska će im se preventivno izmeriti temperatura. I stolovi  moraju da budu na udaljenosti od dva metra, a svaki lokal mora da ima detaljan plan čišćenja prostorija. Takođe mora se imati i plan za vanredne situacije da bi mogli da reaguju u slučaju da se neko od radnika razboli. Ne kaže se precizno da li se misli samo na COVID – 19, ili na bilo koji od širokog spektra virusa. 

Ugostitelji tvrde da im je ponovno otvaranje uz ovakve uslove poslovanja i smanjeni broj gostiju donelo  samo nove glavobolje i biće daleko od isplativog. Trenutno izgleda kao da ništa neće ostati od onog čuvenog kafanskog duha, šale i priče. Možda samo dovikivanje kroz ,,socijalnu distancu‘‘.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

KRAFT PIVO: Zamena za probiotike

Nova istraživanja ukazuju da određena kraft piva poseduju probiotičke bakterije koje pomažu pri održavanju zdravog digestivnog sistema.

Tamna piva za uživanje

Tamna piva nisu, kao ni njihovi svetliji rođaci, nimalo jednoznačna i nude mnoštvo različitih ukusa, aroma, nivoa alkohola. Mogu biti

Palačinkarnica Dizni

PALAČINKARNICA DIZNI

Palačinkarnica Dizni osim palačinki, nudi pice i paste, a ono što je važno napomenuti jeste da u svojoj karti pića imaju kraft i industrijska, kako flaširana, tako i točena piva.

MEDICINSKI FENOMENI – Organizam proizvodi pivo

Slučaj ovog čoveka je za rubriku Verovali ili ne. Za njegov slučaj zainteresovali su se istraživači koji su otkrili da kvasac, odnosno  gljivice u njegovom stomaku pretvaraju ugljene hidrate u pivo.

PIVO ZIMI – Tamno pivo i juneći gulaš

Najpoznatiji stil među zimskim pivima je porter koji je nastao davne 1700. godine u Londonu, a ime nosi po jakim lučkim radnicima koje su tamošnji stanovnici nazivali porterima, odnosno nosačima.

PIVO I HRANA – Kako odabrati pravo pivo

Kod piva se posmatra izgled, stabilnost pene, sedimenti na dnu flaše, izgled u čaši, ali i miris, aroma i ukus. Sve ovo je vrlo bitno kod odabira hrane i piva koje ćete naručiti uz tu hranu.